Mnogi ljudi svakog jutra imaju isti osećaj – legli su na vreme, spavali nekoliko sati, ali se bude umorniji nego kada su otišli u krevet. Iako se često misli da je problem samo u nedostatku sna, stručnjaci upozoravaju da kvalitet odmora zavisi od mnogo više faktora.

Jedna od najčešćih grešaka jeste korišćenje telefona neposredno pre spavanja. Gledanje društvenih mreža, gledanje videa ili odgovaranje na poruke može da zadrži mozak u stanju aktivnosti i oteža prelazak u duboke faze sna.

Problem može biti i neredovan raspored spavanja. Ako se jednog dana ide u krevet u 22 časa, a drugog posle ponoći, telo teško održava svoj prirodni ritam. Stručnjaci savetuju da vreme odlaska na spavanje i buđenja bude približno isto svakog dana, čak i vikendom.

Mnogi ljudi prave grešku i tako što spavaju u pretoploj sobi. Idealna temperatura za kvalitetan san je uglavnom nešto niža nego što većina očekuje, jer se telo tokom noći prirodno hladi.

Na kvalitet sna utiču i kasni obroci, previše kafe tokom dana, nedostatak fizičke aktivnosti i stres. Iako osoba može provesti osam sati u krevetu, to ne znači da je organizam zaista imao dovoljno dubokog odmora.

Još jedan čest razlog jutarnjeg umora jeste često buđenje tokom noći, koje ljudi ponekad ni ne primete. Kratka buđenja mogu prekinuti cikluse sna i učiniti da se osoba ujutru oseća iscrpljeno.

Stručnjaci preporučuju nekoliko jednostavnih navika: izbegavanje ekrana pred spavanje, provetravanje prostorije, laganu fizičku aktivnost tokom dana i stvaranje mirne rutine pred odlazak u krevet.

Kvalitetan san nije samo pitanje broja sati – važno je kako se ti sati provode. Male promene u svakodnevnim navikama mogu napraviti veliku razliku i pomoći da se čovek probudi odmorniji i sa više energije.

Neke istinite priče toliko su neverovatne da bi, da ih gledamo na filmu, mnogi pomislili kako je reč o preterivanju scenarista. Ipak, upravo su ovakvi događaji dokaz da stvarnost ponekad nadmašuje fikciju.

Čovek koji je preživeo dve atomske bombe

Japanski inženjer Cutomu Jamaguči nalazio se u Hirošimi kada je bačena prva atomska bomba 1945. godine. Teško povređen, uspeo je da se vrati u rodni Nagasaki, gde je samo nekoliko dana kasnije preživeo i drugu atomsku eksploziju. Njegova životna priča i danas se smatra jednom od najneverovatnijih iz perioda Drugog svetskog rata.

Devojčica koja je sama preživela pad aviona

Sedamnaestogodišnja Julijana Kepke preživela je pad aviona iznad peruanske prašume 1971. godine. Vezana za sedište, pala je sa velike visine i ostala živa. Povređena je potom sama provela više od deset dana probijajući se kroz džunglu, sve dok nije pronašla pomoć.

Voz koji je jurio bez mašinovođe

U Sjedinjenim Američkim Državama 2001. godine teretni voz ostao je bez kontrole nakon što je mašinovođa nakratko izašao iz kabine. Lokomotiva je nastavila da ubrzava, a dramatična poteru završila je tek kada su železničari uspeli da uskoče u voz iz drugog vozila u pokretu i zaustave ga. Ovaj događaj kasnije je inspirisao holivudski film.

Planinar izgubljen više od nedelju dana

Nakon što je zalutao u nepristupačnom planinskom području, jedan planinar uspeo je da preživi više dana zahvaljujući kišnici i jestivim biljkama. Kada su ga spasioci pronašli, bio je iscrpljen, ali živ. Njegov slučaj pokazao je koliko prisebnost može biti presudna u ekstremnim situacijama.

Ribar koji je pronašao poruku staru decenijama

Na obali mora pronađena je staklena boca sa porukom koju je more nosilo više od jednog veka. Nakon istraživanja utvrđeno je da je poruka deo naučnog eksperimenta kojim su istraživači proučavali morske struje. Nalaz je postao svetska vest i ušao u istoriju kao jedno od najstarijih pronađenih pisama u boci.

Stvarnost često nadmaši maštu

Iako zvuče kao scene iz avanturističkih ili akcionih filmova, sve ove priče zasnovane su na stvarnim događajima. One podsećaju da su hrabrost, snalažljivost i neverovatne životne okolnosti često dovoljno snažna inspiracija za filmske scenarije – i da ponekad nijedna fikcija ne može da nadmaši ono što se zaista dogodilo.

Ako tražite jednostavan desert koji uspeva i početnicima, a izgleda kao da je stigao iz poslastičarnice, ovaj kolač sa višnjama je pravi izbor. Mekano testo, sočne višnje i hrskava korica čine ga savršenim uz popodnevnu kafu ili kao posluženje za goste.

Sastojci:

• 3 jaja
• 180 g šećera
• 1 vanilin šećer
• 100 ml ulja
• 150 ml jogurta
• 250 g brašna
• 1 prašak za pecivo
• 300 g očišćenih višanja (svežih ili zamrznutih)
• šećer u prahu za posipanje

Priprema:

Umutite jaja sa šećerom i vanilin šećerom dok smesa ne postane svetla i penasta. Dodajte ulje i jogurt, pa kratko promešajte.

U drugoj posudi sjedinite brašno i prašak za pecivo, a zatim ih postepeno umešajte u tečne sastojke. Dobijenu smesu sipajte u podmazan pleh ili kalup.

Po vrhu rasporedite višnje, koje će tokom pečenja delimično potonuti u testo i učiniti kolač posebno sočnim.

Pecite u unapred zagrejanoj rerni na 180 stepeni oko 35 do 40 minuta, odnosno dok čačkalica ne izađe suva.

Kada se kolač ohladi, pospite ga šećerom u prahu i poslužite. Po želji, uz svako parče možete dodati kuglu sladoleda od vanile ili kašiku umućene slatke pavlake.

Ovaj kolač je odličan izbor kada želite brz i ukusan desert, a zahvaljujući jednostavnim sastojcima koje većina ima kod kuće, lako može postati jedan od omiljenih porodičnih recepata. Inspirisan je klasičnim domaćim voćnim kolačima koji su popularni zbog jednostavne pripreme i sočne teksture.