Intel beleži skok od 6,5 odsto na berzi nakon najave saradnje sa Apple-om na razvoju čipova u SAD

Kompanije Apple i Intel uspostaviće partnerstvo radi projektovanja i proizvodnje čipova u Sjedinjenim Američkim Državama, saopštio je američki predsednik Donald Tramp. Najava dolazi nakon što su dve kompanije više od godinu dana pregovarale, a Intel je još u maju postigao preliminarni dogovor o proizvodnji određenih čipova za Apple. Nakon objave vesti, akcije Intela porasle su za oko 6,5 odsto u predberzanskom trgovanju, nastavljajući trend rasta zabeležen od početka godine.

Dogovor između Apple-a i Intela predstavlja važan korak za jačanje domaće proizvodnje poluprovodnika u SAD, u trenutku povećane potražnje za čipovima iz sektora veštačke inteligencije, gde među ključnim igračima dominiraju Nvidia i AMD. Partnerstvo omogućava Apple-u da smanji zavisnost od tajvanskog TSMC-a, koji je do sada proizvodio najveći deo čipova za iPhone, iPad i Mac uređaje.

Intel, koji poslednjih godina radi na povratku među vodeće svetske proizvođače čipova, ovim ugovorom dobija potvrdu strategije ugovorne proizvodnje za spoljne klijente i stabilnu dugoročnu tražnju. Prema zvaničnim informacijama, Intel je nedavno saopštio da je njihova nova proizvodna tehnologija 18A ušla u početnu fazu proizvodnje, što kompanija smatra važnim korakom u pokušaju da sustigne svetskog lidera TSMC.

Tramp je na društvenoj mreži Truth Social istakao da će Apple i Intel zajednički raditi na razvoju i proizvodnji čipova u SAD, dok detalji samog sporazuma još nisu objavljeni. “Ovo je novi korak u nastojanjima Vašingtona da ojača domaću proizvodnju poluprovodnika i smanji zavisnost od azijskih proizvođača”, navedeno je u saopštenju.

Administracija Donalda Trampa poslednjih godina intenzivira mere za jačanje domaćeg lanca snabdevanja poluprovodnicima, ističući važnost čipova za ekonomsku i tehnološku bezbednost Sjedinjenih Američkih Država.

Ubistva opala sa 86,9 na 47,3 dnevno, država uložila 728 milijardi pezosa za bezbednost

Meksiko je uspeo da smanji nivo kriminala, beležeći pad broja ubistava za 46 odsto i značajno smanjenje drugih krivičnih dela od septembra 2024. do maja 2026. godine. Prema zvaničnim podacima, u maju 2026. zabeležen je najmanji broj ubistava u poslednjih deset godina, dok je u septembru 2024. prosečno ubijano 86,9 osoba dnevno, a u maju 2026. godine 47,3 osobe dnevno. Većina ovih ubistava bila je povezana sa delovanjem narko kartela.

U istom periodu, pad kriminala zabeležen je u 28 od 32 savezne države. Upoređujući prvih pet meseci 2025. i 2026. godine, otmice su smanjene za 32,1 odsto, nasilne pljačke prevoznika za 25,7 odsto, nasilne krađe vozila za 23,4 odsto, ukupne nasilne pljačke za 16,5 odsto, pljačke poslovnih objekata za 13,8 odsto, pljačke pešaka za 9,3 odsto, femicidi za 9,1 odsto, namerne povrede vatrenim oružjem za 7,9 odsto, a iznude za 5,2 odsto.

Predsednica Klaudija Šejnbaum pripisala je ove rezultate unapređenoj koordinaciji bezbednosnih institucija i raspoređivanju 120.000 pripadnika Nacionalne garde, posebno u regionima s najvišim stopama kriminala. Povećana efikasnost obaveštajnog rada, bolja saradnja policije, vojske i tužilaštava doveli su do hapšenja više od 56.000 osoba povezanih sa kriminalom, zaplene preko 29.000 komada oružja i uništenja više od 2.400 ilegalnih laboratorija za proizvodnju droge.

Među ključnim događajima navodi se i likvidacija El Menča, vođe CJNG-a, najjačeg kartela u zemlji, u februaru 2026. godine. U prethodnom periodu oslabljena je i moć kartela Sinaloa, što je dodatno doprinelo smanjenju nasilja. Hapšenja vođa i operativaca, kao i zaplene imovine, oružja i laboratorija, sprovedeni su tokom mandata nove predsednice.

Ekonomski trošak kriminala u 2025. iznosio je oko 11% BDP-a, odnosno oko 220 milijardi dolara, prema podacima organizacije Institute for Economics & Peace. Ova suma obuhvata troškove ubistava, štete od organizovanog kriminala, angažovanja policije i vojske, privatnog obezbeđenja, izgubljene produktivnosti i druge indirektne troškove. Država je tokom prošle godine potrošila 728 milijardi pezosa (42 milijarde dolara) na borbu protiv nasilja narko kartela. Očekuje se da će smanjenje kriminala doprineti ekonomskom oporavku zemlje kroz rast produktivnosti, pad emigracije, povećanje poverenja investitora i razvoj turizma.

YouTube ostvario 12,5 odsto ukupnog gledanja, FAST platforme na 5,7 odsto – tržište oglašavanja se menja

Internet video servisi prvi put su u maju 2025. godine premašili tradicionalnu televiziju po udelu u ukupnom gledanju televizijskog sadržaja, pokazuje najnovije istraživanje kompanije Nilsen. Striming platforme su u tom periodu zabeležile udeo od 44,8 odsto, dok su kablovski i zemaljski televizijski kanali zajedno ostvarili 44,2 odsto ukupnog gledanja.

Od pokretanja Nilsenovog indeksa „The Gauge” 2021. godine, gledanost striming servisa porasla je za 71 odsto, dok je gledanost kablovskih kanala pala za 39 odsto, a klasičnih televizijskih stanica za 21 odsto. Ovakve promene prate dugoročan trend promena navika gledalaca, a prelazak na digitalne platforme dodatno je ubrzan tokom pandemije. Ključni faktori rasta striminga su fleksibilnost gledanja, mogućnost sadržaja na zahtev i rast broja uređaja povezanih sa internetom.

Prema Nilsenovim podacima, YouTube je u maju 2025. godine držao 12,5 odsto ukupnog televizijskog gledanja, čime je postao najveća pojedinačna video platforma na tržištu. Gledanost YouTube-a na televizorima više je nego udvostručena u odnosu na 2021. godinu, što pokazuje trend rasta sadržaja nezavisnih kreatora u odnosu na tradicionalne televizijske programe.

Brz rast beleže i takozvani FAST servisi (Free Ad-Supported Streaming Television), kao što su Pluto TV, Roku Channel i Tubi, koji su zajedno dostigli 5,7 odsto ukupne televizijske gledanosti. Prema proceni Nilsena, više od 72 odsto ukupnog gledanja televizijskog sadržaja danas se odvija na platformama koje prikazuju oglase, što potvrđuje da model finansiranja putem reklama prelazi sa tradicionalne televizije na internet.

Ipak, tradicionalna televizija zadržava značajnu ulogu, posebno kada su u pitanju veliki sportski događaji, politički programi i informativne emisije koje i dalje okupljaju milionsku publiku u realnom vremenu. Analitičari smatraju da televizija neće potpuno nestati, već će postati deo šireg digitalnog ekosistema, dok borba za gledaoce prelazi na digitalne platforme koje se bore za poziciju glavnog distributera video sadržaja.

Ovi podaci potvrđuju da prelazak publike na striming servise više nije prolazni trend, već nova realnost globalnog medijskog tržišta.