Ulaganja od dve milijarde evra i pad cena kukuruza obeležavaju početak žetve 2026. godine u Srbiji

Žetva ječma je počela, a pšenica novog roda uskoro stiže na tržište, dok neizvesnost među proizvođačima pšenice, kukuruza i soje raste zbog promena cena i globalnih dešavanja. Prema rečima brokera Branislava Jorgića i v. d. direktora Produktne berze u Novom Sadu Vlada Kovačevića, trenutni pad cena kukuruza i slaba trgovina sojom dodatno utiču na očekivanja poljoprivrednika i trgovaca tokom 2026. godine.

Na domaćem tržištu je zabeležen pad cena kukuruza, dok je trgovina sojom gotovo u zastoju zbog razlika u očekivanjima prodavaca i kupaca. Produktna berza beleži oprez i na tržištu pšenice, a analitičari se pitaju da li je reč o sezonskom zatišju ili signalima za veće promene. Jorgić ističe da su usevi u Srbiji trenutno u dobrom stanju, uz očekivanje dobrog roda pšenice, dok su kukuruz i suncokret dobro započeli vegetaciju. Za soju je, prema njegovim rečima, još rano za procene jer će krajnji rezultati zavisiti od letnjih vremenskih uslova.

Geopolitička nestabilnost na Bliskom istoku uticala je na rast cena nafte i mineralnih đubriva, ali domaći proizvođači nisu pretrpeli velike posledice jer su repromaterijal nabavili pre poskupljenja. Jorgić upozorava da bi veći problemi mogli nastati u narednoj sezoni, ako dođe do novih komplikacija na svetskom tržištu.

Vlado Kovačević, v. d. direktora Produktne berze, naglašava da je domaće tržište kukuruza snažno povezano sa globalnim trendovima, a cena u velikoj meri zavisi od svetskih kretanja. Trenutno je kukuruz pod pritiskom nižih cena, ali se očekuje dobar prinos ukoliko ne bude ekstremnih suša i visokih temperatura. Kovačević skreće pažnju i na problem aflatoksina, koji može potpuno onemogućiti prodaju kukuruza ukoliko pređe dozvoljene granice.

Govoreći o pšenici, Jorgić navodi da će cenu novog roda odrediti kombinacija svetskih i lokalnih faktora, uključujući proizvodnju u drugim zemljama i količine požnjevene u Srbiji. Mnogi proizvođači su poslednjih godina povećali površine pod pšenicom zbog loših iskustava sa kukuruzom u uslovima suše.

Na pitanje o pravom trenutku za prodaju roda, Jorgić ističe da ne postoji univerzalan recept, ali savetuje proizvođačima da deo roda prodaju odmah, a ostatak ostave za kasnije, kako bi podelili rizik i eventualno ostvarili dodatnu zaradu ako cena poraste. Slično mišljenje deli i Kovačević, koji napominje da tradicionalna pravila o sezonskom kretanju cena postaju sve manje pouzdana zbog geopolitičkih i klimatskih promena. Produktna berza već više od jednog veka objavljuje cene zasnovane na zaključenim ugovorima, čime poljoprivrednicima obezbeđuje transparentne informacije.

Trgovina sojom je usporena, a mnogi proizvođači su smanjili površine pod ovom kulturom zbog čestih suša i nestabilnih prinosa, češće birajući suncokret i pšenicu koji su otporniji na nepovoljne uslove. Poljoprivrednici su u tekuću sezonu uložili oko dve milijarde evra, što dodatno ističe potrebu za podrškom i prilagođavanjem klimatskim promenama.

Zaključak sagovornika je da će i vremenske prilike i globalna politička dešavanja nastaviti da snažno utiču na poljoprivrednu proizvodnju i cene žitarica u Srbiji. “Ja mislim Svetog Ilije”, odgovorio je Jorgić na pitanje čega se poljoprivrednici više treba plašiti – Svetog Ilije ili Donalda Trampa, dok je Kovačević ocenio da su i klimatske promene i političke odluke podjednako važni faktori u oblikovanju tržišta.

Godišnja šteta od degradacije zemljišta u svetu blizu 900 milijardi dolara, Vojvodina izgubila polovinu organske materije

Obnova zemljišta u poljoprivredi donosi izraženu ekonomsku dobit, jer svaki dinar uložen u revitalizaciju zemljišnih resursa vraća prosečno deset dinara vrednosti, pokazuju višegodišnja istraživanja na globalnom nivou. Iako se radi o investiciji sa značajnim povraćajem, ulaganja su niska zbog toga što su koristi najčešće nevidljive na tržištu i ostvaruju se dugoročno.

Procene pokazuju da je širom sveta oko 40% ukupnog zemljišta koje nije pod ledom izloženo degradaciji, dok godišnja cena degradacije, dezertifikacije i suše dostiže nešto manje od 900 milijardi dolara. U Srbiji je situacija posebno izražena u Vojvodini, gde su u poslednjih 60 godina izgubljene oko polovine organske materije u ranije izuzetno plodnom zemljištu.

Degradacija zemljišta obuhvata smanjenje šumskih površina i vegetacije, pad plodnosti, zagađenje zemljišta, prekomerno korišćenje i zagađenje voda, kao i intenzivnu izgradnju, navodi dr Ana Vuković Vimić. Pored toga, klimatske promene dodatno doprinose ovom problemu, kroz češće i snažnije suše i promene režima padavina, posebno na istoku i jugoistoku Srbije.

Projekti obnove zemljišta širom sveta uključuju sadnju, obnovu šumskih površina, primenu rešenja zasnovanih na prirodi i prelazak na regenerativnu poljoprivredu. Povraćaj investicije zavisi od lokalnih uslova, ali je, u proseku, svaki dinar uložen u obnovu zemljišta desetostruko vraćen, pokazuju analize.

Međutim, ekonomska korist od ovih ulaganja često ostaje neprepoznata od strane investitora, jer intenzivna poljoprivreda donosi brže prihode, dok se šteta od degradacije prelama na zajednicu tokom niza godina. Investicije u obnovu zemljišta se u tržišnim uslovima doživljavaju kao trošak, jer je korist javna i dugoročna.

Rok za dogovor o prodaji ruskog udela u NIS-u ističe 1. jula, JANAF dobio licencu za transport sirove nafte do istog datuma

Naftna industrija Srbije (NIS) dobila je produženu operativnu licencu od strane američkog OFAK-a do 1. jula, dok se pregovori između mađarskog MOL-a i Gaspromnjefta o prodaji ruskog udela u kompaniji privode kraju u okviru istog roka. Privremena licenca je izdata i JANAF-u za transport sirove nafte do Rafinerije u Pančevu do 1. jula, što prema oceni Bojana Stanića iz Privredne komore Srbije, predstavlja svojevrsni pritisak da se postigne dogovor između MOL-a i Gaspromnjefta, kako bi Srbija mogla sprovesti sporazum koji je Vlada Srbije već dogovorila sa MOL-om.

“Sve to mora da odobri OFAK koji je inicijator ovih sankcija i pritiska. Kako sada stvari stoje, provejava malo taj optimizam da neće sve biti do 1. jula, odnosno da će se pisati nove molbe OFAK-u da se produže licence za operativu i za pregovore”, izjavio je Stanić.

Ugovor o upravljanju NIS-om koji su potpisali Vlada Srbije i MOL predviđa rad Rafinerije u Pančevu u periodu od 10 godina, ali Stanić napominje da je u energetici to relativno kratak vremenski okvir i ističe potrebu za održivim radom rafinerije, kao i snabdevanjem domaćeg tržišta naftnim derivatima. Dodaje da je važno da Srbiji ostane pravo preče kupovine ukoliko MOL odluči da izađe iz vlasništva kompanije, kako bi država mogla postati većinski vlasnik po fer ceni.

Stanić navodi da Rafinerija u Pančevu mora raditi kapacitetom dovoljnim da pokrije većinu potreba domaćeg tržišta, te da Srbija uvek može koristiti pravo preuzimanja NIS-a obeštećenjem postojećih vlasnika pod fer uslovima, radi zaštite energetskog sistema.

Na pitanje o uticaju sporazuma između Vlade Srbije i MOL-a na pregovaračku poziciju Gaspromnjefta, Stanić ocenjuje da sporazum ne menja značajno odnose, jer je realizacija dogovora uslovljena prethodnim dogovorom između Gaspromnjefta i MOL-a. On ističe da Srbija nema direktan uticaj na odluke Gaspromnjefta, osim mogućnosti preuzimanja NIS-a ukoliko do dogovora ne dođe, a američka strana bude zahtevala obustavu dotoka nafte preko JANAF-a.

Stanić izdvaja tri moguća scenarija do 1. jula: prvi je postizanje dogovora između ruskih i mađarskih partnera, drugi je novo produženje licenci od strane OFAK-a, a treći je zatvaranje JANAF-a i obustava rada Rafinerije, što bi imalo ozbiljne posledice po industrijski potencijal i BDP Srbije. “Treći scenario je najmanje verovatan, najverovatnije do toga neće doći već da će se pregovori nastaviti. Koliko dugo će pregovori trajati to je vrlo nepoznato, imajući u vidu da Rusija verovatno želi da prolongira ove pregovore kako bi poboljšala svoju pregovaračku poziciju koja je samo deo jednog šireg konteksta ovih geopolitičkih tenzija između Moskve, Vašingtona i Brisela”, naveo je Stanić.

Zaključuje da je za Srbiju ključno da pronađe strateškog partnera za NIS, kao i da država ima veći uticaj u kompaniji i dugoročno garantuje funkcionisanje Rafinerije u Pančevu, čime bi obezbedila stabilnost domaćeg tržišta.