Connect with us

Domaće

EU zadržava naknadu do 600 evra za kašnjenje letova, ručni prtljag besplatan od 2027.

Putnici u Evropi i dalje ostvaruju pravo na odštetu od 250 do 600 evra, jedan kofer do 7 kg uključen u cenu karte

Published

2 hours ago

on

Foto Izvor: Pexels / Magic k

Putnici u Evropi i dalje ostvaruju pravo na odštetu od 250 do 600 evra, jedan kofer do 7 kg uključen u cenu karte

Savet Evropske unije i Evropski parlament postigli su dogovor kojim se putnicima u vazdušnom saobraćaju zadržava pravo na besplatan ručni prtljag i novčanu naknadu za kašnjenje letova, saopšteno je 18. juna 2026. godine. Prema novim pravilima, putnici i dalje mogu da računaju na besplatan ručni prtljag, kao i na finansijsku nadoknadu za kašnjenja duža od tri sata. Naknade iznose od 250 do 600 evra, dok će za letove duže od 3.500 kilometara biti isplaćeno 300 evra, a za kašnjenja preko četiri sata ili otkazane letove 600 evra.

Nova pravila ukidaju doplate za ručni prtljag, što je postalo uobičajeno kod niskobudžetnih prevoznika kao što su Rajaner i Izi Džet. Putnici dobijaju pravo na jedan lični predmet dimenzija do 40 × 30 × 15 cm i kofer na točkiće do 100 cm ukupnih dimenzija i do 7 kg, oba uključena u osnovnu cenu karte. Pravilnik stupa na snagu 2027. godine i odnosi se na sve avio-kompanije koje posluju u EU.

Nove odredbe proistekle su iz višegodišnjih pregovora koji su pokrenuti još 2013. godine. Evropski parlament je saopštio da iznosi naknada ostaju isti kao što aviokompanijama važe gotovo dve decenije, što donosi pravnu sigurnost i predvidivost. Litvanski poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu Virginijus Sinkevičius podsetio je da je, na primer, Rajaner 2004. godine prevozio oko 23 miliona putnika godišnje, dok je 2024. ta cifra porasla na više od 183 miliona.

Tokom pregovora, pojedine države članice i predstavnici avio-industrije predlagali su pomeranje praga za isplatu naknade za kašnjenje sa tri na četiri ili čak pet sati, ali je Evropski parlament odbranio postojeće rešenje. Nemačka, Portugal, Slovenija i Španija bile su među zemljama koje su se protivile povećanju praga. Avio-kompanije su tvrdile da stroža pravila mogu dovesti do povećanja otkazivanja letova kako bi se izbegle kazne, ali je dogovoreno da pravo na naknadu ostaje za kašnjenja duža od tri sata.

Nova pravila formalno će biti potvrđena od strane Evropskog parlamenta, a njihova primena počinje 2027. godine.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Više od 500 učesnika i 20 svetskih lidera na Horizons Forumu u Beogradu

Srbija među 20 odsto najspremnijih zemalja za AI, izvoz IT usluga premašio pet milijardi dolara

Published

55 minutes ago

on

June 18, 2026

By

Srbija među 20 odsto najspremnijih zemalja za AI, izvoz IT usluga premašio pet milijardi dolara

U Beogradu se danas i sutra održava Horizons Forum, na kojem će više od 500 učesnika i 20 najznačajnijih svetskih stručnjaka iz oblasti tehnologije, ekonomije i biznisa diskutovati o globalnim ekonomskim trendovima i primeni veštačke inteligencije. Forum organizuju Privredna komora Srbije (PKS) i Centar za međunarodne odnose i održivi razvoj (CIRSD), a cilj je da se pozicionira Srbija kao jedan od retkih centara koji već raspolaže infrastrukturom i znanjem za savremene tehnologije.

Prema rečima predsednika PKS Marka Čadeža, Srbija se nalazi među 20 odsto država najspremnijih za primenu veštačke inteligencije, što je omogućeno zahvaljujući državnim superkompjuterima, najsavremenijem data centru i novim privatnim AI kapacitetima. Organizovanje Horizons Foruma u Beogradu pruža priliku da se na jednom mestu okupe ljudi koji donose globalne investicione i tehnološke odluke.

Među učesnicima su Kaj-Fu Li, osnivač kompanije 01.AI i stručnjak za veštačku inteligenciju, Stela Li iz kompanije BYD, Džefri Saks, Branko Milanović i Lars-Hendrik Reler. Čadež je istakao da Srbija već ima dva, a uskoro i tri superkompjutera u državnom vlasništvu, najmoderniji data centar u regionu i prvu privatnu AI fabriku Orion Telekoma zasnovanu na NVIDIA tehnologiji. To omogućava razvoj sopstvenih alata baziranih na veštačkoj inteligenciji za kompanije i državnu upravu.

“Navikli smo da poslujemo u uslovima nepredvidivosti i upravo je ta fleksibilnost naša najveća prednost. Brzo prepoznajemo promene i brzo ih primenjujemo”, naveo je Čadež. On je podsetio da u Srbiji posluje više od 40.000 IT kompanija sa preko 110.000 zaposlenih, dok je izvoz IT usluga premašio pet milijardi dolara. Softver je postao vodeći izvozni proizvod zemlje, a Srbija je jedina u regionu koja proizvodi električne i hibridne automobile, kao i jedina evropska država gde će se od sledećeg meseca proizvoditi humanoidni roboti.

Čadež je najavio i treće učešće Privredne komore Srbije na najvećem svetskom sajmu lanaca snabdevanja u Pekingu, kao i razgovore o otvaranju predstavništva Kineske privredne komore u Beogradu i organizaciji sajma nakon EKSPO 2027. “Razgovaramo o tome kako da bolje sinhronizujemo dokumentaciju, sertifikate i procedure kako bismo olakšali poslovanje kompanijama sa obe strane. To će biti jedna od ključnih tema naših razgovora u Kini i očekujemo dobre vesti“, izjavio je Čadež.

Pročitaj još

Domaće

Srbija menja poreske propise: limit za paušalce povećan na osam miliona dinara

Od 21. juna predviđa se javna rasprava, potrošačke cene porasle 76%, a prosečna neto zarada 120%

Published

1 hour ago

on

June 18, 2026

By

Od 21. juna predviđa se javna rasprava, potrošačke cene porasle 76%, a prosečna neto zarada 120%

Vlada Srbije priprema novi paket poreskih propisa koji će biti primenjivan od dana pristupanja Evropskoj uniji, saopštili su predstavnici Ministarstva finansija na predstavljanju u NALED-u. Novi propisi predviđaju izmene u oblastima PDV-a, akciza, poreza na dobit i poreza na dohodak građana, a cilj je usklađivanje sa evropskim pravilima i modernizacija poreskog sistema.

Poseban fokus stavljen je na položaj paušalaca – predloženo je povećanje limita sa šest na osam miliona dinara. Kako je istaknuto, od uvođenja limita od šest miliona dinara potrošačke cene su porasle 76%, dok je prosečna neto zarada porasla 120%. Zbog toga se smatra da dosadašnji limit više ne odgovara aktuelnim ekonomskim uslovima i ograničava rast i zapošljavanje u sektoru paušalnog oporezivanja, koji je jedini ostvario neto rast zaposlenosti u odnosu na prethodnu godinu.

Pomoćnik ministra finansija dr Dragan Demirović pozvao je sve zainteresovane da do 21. juna učestvuju u javnoj raspravi i dostave svoje predloge za unapređenje propisa. On je istakao: „Usklađivanje poreskog sistema sa pravilima EU važan je korak u procesu evropskih integracija i pripreme privrede za jedinstveno tržište. Pitanje nije da li će osetljive grupe i dalje imati podršku, već kako te mere urediti u skladu sa zakonima i pravilima o kontroli državne pomoći.“

Predstavnici privrede naglasili su značaj očuvanja poreskih olakšica koje podstiču zapošljavanje, posebno osoba sa invaliditetom, inovacije i ulaganja u startape. Takođe, ukazano je na potrebu da se za akcize uvedu jasni prelazni rokovi, precizna pravila za elektronske evidencije i dovoljno vremena za prilagođavanje novim procedurama. Predloženo je da se doniranje hrane poreski rastereti, čime bi se podstaklo doniranje i smanjilo bacanje hrane, uz korist za najugroženije građane i zaštitu životne sredine.

Programska direktorka NALED-a Jelena Bojović navela je: „Pozdravljamo inicijativu Ministarstva finansija da kroz dijalog sa privredom unapredi poreski okvir i približi ga pravilima Evropske unije. Očekujemo da i druga ministarstva slede ovaj primer, jer je za privredu ključna predvidivost propisa i transparentnost. Nagle promene pravila narušavaju stabilnost tržišta i sposobnost kompanija da se prilagode, pa je pravovremen dijalog preduslov za konkurentnost.” Ona je najavila i da će NALED dostaviti precizirane preporuke članova za pojedinačne izmene ovih propisa.

Pročitaj još

Domaće

Cena nafte pala na 74,56 dolara nakon potpisivanja sporazuma SAD i Irana

Fjučersi američke nafte pali 1,26 odsto, S&P 500 skočio 0,9 odsto posle formalnog završetka sukoba

Published

1 hour ago

on

June 18, 2026

By

Fjučersi američke nafte pali 1,26 odsto, S&P 500 skočio 0,9 odsto posle formalnog završetka sukoba

Sjedinjene Američke Države i Iran elektronski su potpisali memorandum kojim je formalno okončan rat i dogovoreno ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, čime je odmah uticalo na globalna energetska tržišta. Prema zvaničnim izjavama, sporazum je potpisao predsednik Donald Tramp, a američka administracija je u sredu predstavila glavne odredbe novinarima.

Prema dostupnim podacima, cena sirove nafte pala je na 74,56 dolara za barel, dok je cena brent nafte iznosila 77,64 dolara za barel, a prirodni gas se trgovao po ceni od 3,13 dolara. Fjučersi za avgust zabeležili su pad od 1,13 odsto na 78,65 dolara po barelu, dok su fjučersi američke nafte West Texas Intermediate za jul pali za 1,26 odsto na 75,82 dolara po barelu.

U izveštaju Međunarodne agencije za energiju navodi se da se očekuje pad globalne ponude nafte u proseku za 3,9 miliona barela dnevno u 2026. godini na 102,4 mb/d, uz oporavak na 110,3 mb/d naredne godine. “Naš prvi pogled na stanja iz 2027. pokazuje značajan višak koji će se pojaviti sledeće godine”, navela je IEA.

Na finansijskim tržištima, fjučersi američkih deonica porasli su nakon potpisivanja sporazuma: S&P 500 ugovori skočili su za 0,9 odsto, dok su Nasdaq fjučersi porasli za 1,5 odsto. Prinos na 10-godišnje državne obveznice pao je za četiri bazna poena na 4,45 odsto, nakon što je prethodno porastao za pet baznih poena posle odluke FED-a. Bloomberg Dollar Spot indeks zabeležio je pad od 0,2 odsto, nakon rasta od 0,7 odsto u prethodnoj sesiji.

Sastanak američke i iranske delegacije planiran je u petak u Švajcarskoj, a glavna tema biće pregovori o iranskom nuklearnom programu. Otvaranje Ormuskog moreuza ocenjuje se kao prioritet za globalnu ekonomiju, dok dalji razvoj odnosa zavisi od budućih pregovora.

Pročitaj još

U Trendu