Za stambene kredite u evrima ograničenje 9,65 odsto, euribor na 2,6 odsto, prosečna kamata na gotovinske kredite 9,46 odsto

Narodna banka Srbije (NBS) primenjuje sistemska rešenja za zaštitu građana sa kreditima od naglog rasta euribora, osnovnog pokazatelja međubankarskih kamata u evrozoni. Prema važećem Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kamatne stope na kredite u Srbiji ne mogu premašiti određene granice, ali to ne znači da krediti ne mogu poskupeti. Privremene mere, koje su do decembra 2024. ograničavale kamate na stambene kredite na 4,08 odsto, a potom na 5 odsto, zamenjene su sistemskim ograničenjima u martu 2025. godine.

Prema članu 12. zakona, promenljiva kamatna stopa ne može biti veća od prosečne ponderisane kamatne stope za postojeće ugovore iste vrste, uvećane za četvrtinu te stope. Tako je, kod gotovinskih kredita, poslednji javni podatak NBS za april pokazao ponderisanu kamatu od 9,46 odsto za kredite u dinarima i 3,51 odsto za kredite u evrima. To znači da kamatne stope kod ovih kredita mogu odmah porasti do 11,8 odsto, odnosno 4,4 odsto, ali se taj maksimum povećava ako prosek na tržištu poraste.

Zakonom je takođe propisano da efektivna kamatna stopa kod ugovora o kreditu ne može biti veća od stope zatezne kamate uvećane za četiri procentna poena. Zatezna kamata se određuje na osnovu referentne kamatne stope NBS (za dinarske kredite) ili Evropske centralne banke (za evro kredite), uvećane za šest procentnih poena. Tako je trenutna referentna kamatna stopa NBS 5,75 odsto, zatezna kamata za dinarske kredite 11,75 odsto, a najviša dozvoljena efektivna kamata 15,75 odsto. Za kredite u evrima, sa referentnom kamatnom stopom ECB od 2,15 odsto, zatezna kamata iznosi 8,15 odsto, a maksimalna efektivna kamata 12,15 odsto.

Kod stambenih kredita ograničenje je još strože: maksimalna efektivna kamatna stopa može biti najviše dva i po procentna poena ispod zatezne kamate, što znači 13,75 odsto za dinarske i 9,65 odsto za stambene kredite u evrima. Trenutno su prosečne kamate na stambene kredite 9,33 odsto za dinarske i 5,01 odsto za kredite u evrima, dok je šestomesečni euribor na nivou od 2,6 odsto (najviši istorijski nivo bio je 5,4 odsto tokom 2008. godine).

Iako NBS tvrdi da su građani zaštićeni sistemskim rešenjima, iz banke upozoravaju da kamatne stope ipak mogu rasti, u zavisnosti od tržišnih kretanja i eventualnog povećanja euribora, uz ograničenja određena zakonom.

Cene nekretnina u Evropi pale su 0,9 odsto na godišnjem nivou, Beograd na 3.333 evra po kvadratu

Najnovija analiza tržišta nekretnina pokazuje da su Cirih i Ženeva najskuplji evropski gradovi po ceni stambenog kvadrata, sa prosečnim iznosima od 18.229 evra i 16.819 evra po kvadratnom metru. Prema podacima istraživačke kompanije Global Property Guide, Lucern ima prosečnu cenu od 12.066 evra po kvadratu, dok Luksemburg beleži 10.941 evro, a Bern 9.952 evra po kvadratu.

U top deset najskupljih evropskih gradova ulaze još Pariz sa 9.490 evra, Amsterdam sa 9.437 evra, Oslo sa 9.332 evra, Kopenhagen sa 8.405 evra i Stokholm sa 8.380 evra po kvadratu.

Iako je Srbija daleko od najskupljih tržišta, njene cene su i dalje visoke u odnosu na životni standard. Prema poslednjoj analizi iz januara, u Beogradu je prosečna cena kvadrata iznosila 3.333 evra.

Cene stanova na evropskom nivou pale su za 0,9 odsto u poslednjih godinu dana, odnosno za 6,9 odsto u prethodne dve godine, nakon što su deceniju beležile snažan rast. U centralnoj i istočnoj Evropi, niže cene nekretnina zabeležene su u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Moldaviji i Gruziji.

Kompanija preusmerava investicije sa tržišta Bosne i Hercegovine na regione sa višim potencijalom rasta

Glovo, međunarodna platforma za dostavu hrane i namirnica, saopštila je da će do 10. avgusta 2026. godine potpuno povući svoje poslovanje sa teritorije Bosne i Hercegovine. Ovu odluku potvrdio je menadžment kompanije, navodeći kao razlog preusmeravanje investicija i fokusa na tržišta sa znatno višim potencijalom rasta.

Kompanija je istakla da povlačenje iz BiH ima za cilj optimizaciju poslovanja i bolju uslugu milionima korisnika u zemljama gde ostvaruje stabilniji profit. Glovo je u Bosni i Hercegovini bio prisutan u većim gradovima, uključujući Sarajevo, Banjaluku, Mostar i Tuzlu, gde je imao značajan broj korisnika. Ipak, ekonomska računica je, kako navode iz kompanije, presudila u korist razvijenijih ekonomija.

“Razlog povlačenja je želja za preusmeravanjem investicija i fokusa na ključna tržišta sa znatno višim potencijalom rasta”, saopšteno je iz Glova. Odluka je doneta kako bi se resursi usmerili na regione sa stabilnijim profitom i većom mogućnošću za dalji razvoj.

Prema informacijama iz kompanije, Glovo će sve operativne aktivnosti u BiH obustaviti najkasnije do 10. avgusta. Kompanija nije iznela dodatne finansijske podatke vezane za rezultate poslovanja na tržištu BiH, ali je naglašeno da odluka proizilazi iz ekonomske analize i strateških ciljeva.

Povlačenje Glova iz Bosne i Hercegovine deo je šire strategije optimizacije poslovanja i jačanja prisustva na tržištima sa većim potencijalom za rast i profitabilnost.