Studija navodi da kompanije u Nemačkoj beleže rast poslovnih očekivanja za oko 6 procentnih poena pred Svetsko prvenstvo

Nemačka bi, prema izveštaju minhenskog Instituta za ekonomska istraživanja (Ifo), u slučaju pobede na Svetskom prvenstvu u fudbalu koje se održava od 11. do 19. jula u SAD-u, Meksiku i Kanadi, mogla da podstakne rast privrednih očekivanja. Prema rezultatima studije, tokom dva meseca pre početka turnira verovatnoća da kompanije očekuju poboljšanje poslovanja raste za oko šest procentnih poena.

Studija Ifo instituta pokazuje da zemlje koje osvoje Svetsko prvenstvo beleže ubrzanje privrednog rasta, dok kod drugoplasiranih i ostalih učesnika efekat ostaje kratkotrajan. “Istraživanja pokazuju da zemlje koje osvoje Svetsko prvenstvo zaista beleže ubrzanje privrednog rasta. Za drugoplasirane i ostale učesnike javlja se kratkotrajna euforija, ali ona brzo nestaje”, izjavio je Klaus Volrabe, rukovodilac istraživanja Ifo instituta.

Analiza je pokazala da proizvodni sektor, uslužne delatnosti, veleprodaja i maloprodaja reaguju slično na velika sportska dešavanja poput Evropskog i Svetskog prvenstva. Istovremeno, istraživači nisu uočili veći uticaj na procenu trenutne poslovne situacije.

Volrabe navodi da je očekivanje velikih turnira ranije često pozitivno uticalo na poslovna očekivanja, ali da efekat nestaje u roku od šest meseci posle završetka takmičenja. “Ranije je iščekivanje velikih turnira često pozitivno uticalo na očekivanja u poslovnim krugovima. Međutim, efekat je relativno mali i nestaje u roku od šest meseci nakon završetka takmičenja”, kaže Volrabe.

Studija se oslanja na analizu oko 2,2 miliona odgovora kompanija iz industrije, usluga i trgovine, prikupljenih tokom mesečnih istraživanja poslovne klime u periodu od 1991. do 2024. godine, obuhvatajući ukupno 17 velikih fudbalskih turnira.

Prosečna radna nedelja u Srbiji iznosi 40,6 sati, dok je u Evropskoj uniji 35,9 sati prema podacima za 2025. godinu

Zaposleni u Srbiji rade prosečno 40,6 sati nedeljno, što je za 4,7 sati više nego u Evropskoj uniji, gde je prosečna radna nedelja tokom 2025. iznosila 35,9 sati, pokazuju podaci Evrostata. U regionu, duže od toga radi se samo u Bosni i Hercegovini (40,9 sati) i Turskoj (42,4 sata). Sindikati i poslodavci u Srbiji ističu da je trend skraćivanja radnog vremena sve izraženiji na Zapadu i da više nije pitanje da li će, već kada će doći do promena i kod nas.

U Sloveniji, radnici stariji od 58 godina ili oni sa više od 35 godina staža od 1. januara imaju pravo da biraju između šestočasovnog radnog dana, slobodnog petka ili produženog vikenda. Aleksandar Radojević iz Saveza samostalnih sindikata Srbije naglašava da benefiti skraćenja radnog vremena uključuju veću efikasnost i produktivnost, kao i bolji balans između posla i privatnog života. On ocenjuje: „Živimo u novoj eri veštačke inteligencije. Neverovatno je da ne dođe do skraćivanja radnog vremena, jer za tako dugim radom više nema potrebe. Benefiti su ogromni, kako za pojedinca, tako i za preduzeće.“

Radojević dodaje da su iskustva kompanija sa četvorodnevnom radnom nedeljom pozitivna, jer su zaposleni odmorniji i zadovoljniji, što direktno utiče na veću produktivnost. On ističe da nije pitanje da li će radno vreme biti skraćeno, već kada će se to dogoditi, s obzirom da je Evropa već započela taj proces.

Iz Unije poslodavaca Srbije poručuju da cilj nije da se za kraće vreme radi više, već da zaposleni stvaraju veću vrednost uz bolji kvalitet života. Andreja Brkić navodi: „U Srbiji je potrebno povećati produktivnost kroz ulaganja u tehnologiju, digitalizaciju procesa, unapređenje organizacije rada i razvoj veština zaposlenih. Do toga se dolazi kada su radnici zadovoljniji, kada postoji kvalitetniji menadžment, bolja organizacija i veći stepen automatizacije rada.“

Brkić dodaje da ni poslodavcima ne odgovara predugo radno vreme, jer tada radnici postaju umorni i demotivisani. „Cilj nije manje rada, već veća produktivnost. Poslodavci ne žele da radnici provode više vremena na poslu, već da budu efikasniji i zadovoljniji. Produktivnost je sada pitanje tehnologije, organizacije rada i investicija“, zaključuje Brkić.

DAX porastao 0,15%, CAC 40 za 0,43%, dok je cena američke WTI nafte porasla za 0,21% na 88,355 dolara

Evropski berzanski indeksi su na početku današnjeg trgovanja zabeležili blagi rast, dok je cena brent nafte pala na oko 92 dolara za barel, pokazuju jutrošnji podaci sa berzi. U 9.30 časova, cena američke WTI sirove nafte porasla je za 0,21% na 88,355 dolara za barel, dok je evropska brent nafta porasla za 0,32% na 91,688 dolara.

Nemački indeks DAX beleži rast od 0,15%, francuski CAC 40 je uvećan za 0,43%, a britanski FTSE 100 beleži skok od 0,14%. Nasuprot tome, ruski MOEX indeks je pao za 0,61%.

Investitori na tržištu očekuju objavu podataka o inflaciji u Sjedinjenim Američkim Državama, koja je zakazana za 14.30 časova, kao i odluku Evropske centralne banke o monetarnoj politici koja će biti doneta sutra. Prema navodima, očekuje se dalje podizanje kamatnih stopa zbog rastućih inflatornih pritisaka.

Evropski futures gasa za jul su na otvaranju amsterdamske berze TTF trgovani po ceni od 49,4 evra za megavatsat. Na valutnom tržištu, vrednost evra prema dolaru iznosi 1,15578 dolara.

Cena zlata beleži pad i iznosi 4.199,33 dolara za trojsku uncu, dok je cena pšenice porasla na 5,8984 dolara za bušel (bušel iznosi 27,216 kg).

Američki berzanski indeks Dow Jones je na zatvaranju u utorak porastao za 0,17% na 50.872,11 poena, S&P 500 je pao za 0,26% na 7.386,65 poena, dok je Nasdaq zabeležio pad od 0,97% i sada iznosi 25.678,82 poena.