Harmonizovani indeks potrošačkih cena porastao na 4,9 odsto u maju, dok su potrošačke cene na mesečnom nivou ostale nepromenjene

Godišnja inflacija u Grčkoj iznosila je 5,2 odsto u maju, što je blago usporavanje u odnosu na aprilskih 5,4 odsto, saopštio je Grčki zavod za statistiku (Elstat). Sektori stanovanja i komunalnih usluga beleže pad rasta cena sa 13,8 odsto u aprilu na 11,6 odsto u maju, dok je inflacija u kategoriji hrane i bezalkoholnih pića usporila sa 4,4 na 3,5 odsto. Istovremeno, cene alkohola i duvana, odeće i obuće, kao i nameštaja i kućne opreme, zabeležile su pad.

Međutim, rast inflacije u sektoru transporta ubrzao je sa 10 odsto u aprilu na 11,5 odsto u maju, dok su cene u restoranima i hotelima nastavile da rastu, što može dodatno opteretiti budžete turista tokom letnje sezone. Na mesečnom nivou, potrošačke cene su ostale nepromenjene, dok je u prethodnom mesecu zabeležen rast od 1,5 odsto.

Prema harmonizovanom indeksu potrošačkih cena (HICP), godišnja inflacija u Grčkoj porasla je sa 4,6 odsto u aprilu na 4,9 odsto u maju. Evropska komisija prognozira da bi rast grčke ekonomije mogao da uspori na oko 1,6 odsto u 2027. godini, u odnosu na 1,8 odsto tokom ove godine, dok se završava EU Mehanizam za oporavak. Ovakav trend, prema izveštajima, povećava pritisak na sprovođenje strukturnih reformi.

Ekonomisti, među kojima je i glavni ekonomista Alfa banke Panagijotis Kapopulos, ističu potrebu za smanjenjem birokratije, jačanjem tržišta kapitala i povećanjem produktivnosti u Grčkoj. Ove promene ocenjuju kao ključne za održiv ekonomski rast u narednim godinama.

Dva i po miliona građana Srbije nose detalj iz bronzanog doba, pronalažen 1903. kod sela Dupljaja

Više od dva i po miliona građana Srbije, vlasnika vozačke dozvole, svakodnevno nosi prikaz dupljajskih kolica, arheološkog otkrića starog preko 3.500 godina. Ovaj predmet iz bronzanog doba pronađen je 1903. godine u blizini sela Dupljaja u Južnom Banatu, a danas je njegov hologram utisnut na srpskim saobraćajnim dozvolama. Dupljajska kolica, izrađena od pečene gline, visine oko 26 centimetara, čuvaju se u Narodnom muzeju u Beogradu i predstavljaju jedan od najznačajnijih nalaza praistorije jugoistočne Evrope.

U dokumentima o kulturnoj zaštiti navodi se da su dupljajska kolica „jedan od najpoznatijih predmeta bronzanog doba na prostoru jugoistočne Evrope“ i „remek-delo praistorijske umetnosti“. Stručnjaci smatraju da je reč o obrednom predmetu, dok su irski arheolozi pomoću 3D tehnologije utvrdili da minijaturna kolica predstavljaju vernu repliku pravog vozila iz tog perioda.

Pored veće figure od oko 26 cm, pronađena je i manja verzija dužine oko 5 centimetara, koja se čuva u Gradskom muzeju u Vršcu. Ova manja figurina nije kompletna – sačuvana je zadnja polovina sa dva točka i kočijašem, dok su na prednjem delu veće figure tri vodene ptice, najverovatnije barske patke. Obe figure ukrašene su spiralama, krugovima i svastikama, a prikazuju antropomorfno biće sa kljunom ptice umesto nosa i ženskom odorom sa istaknutim muškim genitalijama.

Dupljajska kolica pronađena su na području sela Dupljaja, smeštenog u dolini reke Karaš, poznate kao „Banatski Amazon“, koja protiče kroz 60 kilometara nalik prašumama pre nego što se ulije u Dunav. Regija obiluje arheološkim nalazištima, sa tragovima od neolita do poznog srednjeg veka, uključujući i ostatke rimskih utvrđenja i mađarskog srednjovekovnog grada Karaš iz 12. veka.

Pronalazak dupljajskih kolica 1903. godine pripisuje se lokalnim seljacima, dok je fragmente otkupio Leonard Bem, tadašnji gradonačelnik Bele Crkve i osnivač najstarijeg muzeja u Vojvodini iz 1877. godine. Bem je bio istoričar, arheolog, kolekcionar i numizmatičar, te je značajno doprineo očuvanju ovog nacionalnog kulturnog dobra. Na osnovu stručnih analiza, kolica su proglašena nacionalnim kulturnim dobrom krajem prošle godine, što potvrđuje njihovu istorijsku i umetničku vrednost.

OFAC prethodno izdao licencu u aprilu, MOL-u produženje do 16. juna za pregovore o većinskom udelu

Naftna industrija Srbije (NIS) podnela je zahtev Kancelariji za kontrolu stranih sredstava Ministarstva finansija SAD (OFAC) za novu posebnu licencu, kako bi kompanija mogla da nastavi operativne aktivnosti i nakon 16. juna, datuma kada ističe prethodna licenca iz aprila, saopšteno je iz NIS-a. Kompanija ističe važnost redovnog rada za stabilno snabdevanje domaćeg tržišta, posebno imajući u vidu trenutne uslove na globalnom tržištu nafte. U zahtevu je naglašeno da su pregovori o promeni vlasničke strukture NIS-a u poodmakloj fazi, zbog čega je OFAC višestruko produžavao licencu. NIS je zahvalio domaćim i inostranim institucijama koje podržavaju napore za nesmetano poslovanje, čime se doprinosi energetskoj stabilnosti Republike Srbije. Mađarska kompanija MOL je prošle nedelje dobila OFAC licencu za nastavak pregovora o kupovini ruskog većinskog udela u NIS-u (Gaspromnjeft) do 16. juna, iako je tražila produženje od mesec dana.