Manjak prirodne svetlosti remeti san, energiju i imunitet žena – stručnjaci preporučuju svakodnevni izlazak na dnevno svetlo

Sve više žena, posebno u urbanim sredinama i tokom radnih dana, veći deo vremena provodi zatvorene između četiri zida. Najnovija istraživanja upozoravaju da takav način života može ozbiljno narušiti kako fizičko, tako i emotivno zdravlje žena svih uzrasta, a ovaj uticaj je posebno izražen u zimskim mesecima i kod onih koje rade od kuće ili u kancelarijama sa slabim prirodnim osvetljenjem.

Prirodna sunčeva svetlost igra ključnu ulogu u održavanju adekvatnog nivoa vitamina D – hormona važnog za jačanje imuniteta, stabilno raspoloženje i kvalitetan san. Ukoliko većinu dana provedemo izložene slaboj veštačkoj svetlosti i ekranima, naš unutrašnji biološki sat može biti poremećen, što remeti lučenje hormona kortizola i melatonina. Posledica toga je osećaj dnevnog umora, a noću nam je teže da zaspimo.

Dok je prosečan intenzitet svetla u zatvorenom prostoru samo 200-500 luksa, na otvorenom ta vrednost doseže i 10.000 luksa čak i kada je oblačno. Mozak ovako nisku svetlost tumači kao produženi sumrak, što dodatno utiče na ritam budnosti i sna. Naučnici sa Harvard Medical School naglašavaju da je za dobar san i koncentraciju neophodan jasan kontrast između dnevne svetlosti i mraka tokom noći.

Vitamin D nastaje u koži pod uticajem UVB zraka, a njegov nedostatak, posebno izražen kod žena tokom jeseni i zime, može prouzrokovati loš san, konstantan umor, pa čak i depresiju. Istraživači iz Kine su 2025. godine opisali vitamin D kao „neuroendokrini regulator“ koji ima direktan uticaj na emocionalnu stabilnost i mehanizme sna. Prema njihovim rečima: „Niske vrednosti vitamina D povezane su sa povećanim rizikom od poremećaja sna i promenama u funkcionisanju hormonskog sistema odgovornog za stres.”

Pored uticaja na san i raspoloženje, dugotrajni boravak u zatvorenom može poremetiti nivo šećera u krvi, oslabiti imunitet i usporiti probavu – što je naročito važno za žene sklone anksioznosti ili za one koje se bore sa nesanicom.

Stručnjaci preporučuju da svako jutro provedete najmanje 20 minuta napolju, kako bi vaše telo uspostavilo prirodan ritam i pospešilo sintezu vitamina D. Savetuju i da uveče smanjite korišćenje ekrana, kao i da redovno provetravate prostorije. Usvajanjem ovih jednostavnih navika, moguće je značajno unaprediti kvalitet sna, ojačati imunitet i stabilizovati raspoloženje.

Stručnjaci upozoravaju na štetne sastojke u kremama, ali postoje bezbedne alternative za ujednačen ten

Sve više žena u Srbiji i regionu teži blistavoj i ujednačenoj koži, posebno zbog pojačanih pigmentacija, staračkih pega ili oštećenja izazvanih suncem. Ipak, dermatolozi napominju da popularne kreme za posvetljivanje, koje se prodaju i u drogerijama i na internetu, mogu ozbiljno i trajno narušiti zdravlje kože ako sadrže rizične sastojke kao što su hidrohinon, živa ili steroidi.

Dermatološkinja dr Ana Petrović objašnjava da hemijska blokada melanina može narušiti prirodnu zaštitu kože od UV zračenja, a dugotrajna upotreba ovakvih proizvoda može dovesti do trajnih promena: fleka, ružičasto-smeđe diskoloracije i preterano tanke i osetljive kože. Takođe, živa iz nekih preparata može ugroziti celokupno zdravlje, izazivajući probleme sa bubrezima, jetrom pa čak i nervnim sistemom.

Kupovina kozmetike preko interneta nosi dodatne rizike, jer mnogi proizvodi sa globalnih platformi potiču od nepoznatih proizvođača, a mogu sadržati zabranjene ili skrivene hemikalije. Iako ambalaža često izgleda profesionalno, to ne garantuje bezbednost. “Važno je birati proverene prodavce, pažljivo čitati sastav i tražiti sertifikate o bezbednosti”, savetuje dr Petrović.

Društveni pritisak da žene imaju ujednačen, svetliji ten dodatno podstiče upotrebu agresivnih proizvoda. Lepotna industrija često promoviše ideale svetle kože, što mnoge žene dovodi u iskušenje da posegnu za brzim, ali potencijalno opasnim rešenjima.

Ipak, postoje sigurne opcije za ujednačavanje tena i tretman pigmentacija. Vitamin C, niacinamid (vitamin B3), voćne kiseline (AHA), kojic kiselina i niske doze retinoida dokazano mogu doprineti blistavijem tenu bez ozbiljnih nuspojava. Thiamidol je savremen sastojak koji lokalno deluje na pigmentne mrlje bez oštećenja zdrave kože.

Pre upotrebe bilo kog preparata za posvetljivanje, dermatolozi preporučuju konsultaciju sa stručnjacima i odabir proizvoda sa jasno istaknutim sastojcima i sertifikatom kvaliteta. Kako naglašava dr Petrović: “Vaša koža zaslužuje negu koja je nežna i bezbedna – birajte mudro”.

Low-residue dijeta može pomoći kod iritiranog stomaka, ali je stručnjaci preporučuju samo kratkoročno i uz nadzor lekara

Žene često osećaju nelagodnost u stomaku, posebno tokom stresnih situacija ili nakon medicinskih zahvata. Zbog toga je u poslednje vreme sve popularnija ishrana sa malo ostataka, poznata i kao low-residue dijeta, koju stručnjaci predlažu kao privremeno rešenje za ublažavanje simptoma osetljivosti digestivnog trakta. Nutricionistkinja Rhiannon Lambert objašnjava da su ove namirnice one koje ostavljaju minimalan neprobavljen materijal u crevima. “U praksi, to su hrana sa niskim sadržajem vlakana, bez semenki, kožica ili čvrstih biljnih delova”, kaže Lambert. U ovu grupu spadaju proizvodi kao što su belo brašno, beli pirinač, obična testenina i keks, kao i nemasni proteini poput piletine, ćuretine, ribe, jaja ili tofua. Ako mlečni proizvodi ne prave probleme, dozvoljeni su mleko, jogurt i sir, dok se od povrća i voća preporučuju kuvane šargarepe, tikvice bez semenki, oljušteni krompir, banane, dinja i kompot od jabuka.

Važno je znati da nisu sve namirnice sa malo vlakana i sa malo ostataka. Nutricionistkinja April Morgan ističe: “Svaka dijeta sa malo ostataka je i dijeta sa malo vlakana, ali nije svaka dijeta sa malo vlakana i dijeta sa malo ostataka. Ostatak podrazumeva sve što u debelom crevu ostaje neprobavljeno, uključujući i vlakna, ali i druge sastojke kao što su semenke ili laktoza kod osoba koje je teže vare.”

Ovakva ishrana se preporučuje isključivo kao kratkoročna mera i uz lekarski nadzor, najčešće kod akutnih digestivnih tegoba, neposredno nakon operacija creva, pre određenih medicinskih pregleda ili kod osoba sa suženjem creva i rizikom od opstrukcije. Prema rečima Morgan, dugotrajna primena ove dijete može dovesti do zatvora, smanjenja raznovrsnosti korisnih bakterija u crevima i povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Nutricionistkinja Eli Brecher naglašava da se ishrana sa malo ostataka koristi kao “kratkoročni klinički alat”, a ne kao trajno rešenje: “U određenim situacijama, privremeno smanjenje vlakana može smanjiti simptome i omogućiti crevima da se oporave, ali za dugoročnu zdravu funkciju creva ključni su raznovrsna, biljna ishrana, dovoljna hidratacija i fizička aktivnost.”

Za žene bez specifičnih medicinskih problema savetuje se uravnotežena ishrana bogata vlaknima, koja doprinosi normalnoj probavi i očuvanju opšteg zdravlja. Low-residue dijeta može biti korisna u posebnim slučajevima, ali nije preporučljiva kao stalni način ishrane.