Srbija ostvarila pristup tržištu od 2,7 milijardi potrošača, dozvole izdaje deset puta brže nego EU

Privredna komora Srbije, predstavljena od strane predsednika Marka Čadeža na forumu GLOBSEC 2026 u Pragu, objavila je da su u Srbiji trenutno u toku Nvidia projekti vredni 800 miliona dolara (oko 87,2 milijarde dinara) u oblasti veštačke inteligencije, kao i izgradnja prve kineske fabrike humanoidnih robota na evropskom kontinentu, koja će biti završena za dva meseca. Čadež je istakao da Srbija ima više od 60 odsto izvoza u Evropsku uniju, veliki priliv investicija iz EU i Kine, ali i razvija saradnju sa tržištima globalnog juga i Afrike. Na panelu posvećenom globalnoj trgovini u uslovima „Tramponomije”, učesnici su raspravljali o rastućem protekcionizmu, slabljenju multilateralizma i prilagođavanju globalne trgovine novim geopolitičkim i tehnološkim trendovima.

Čadež je naglasio brzinu realizacije investicija kao ključnu prednost Srbije, navodeći: „U Srbiji se dozvole dobijaju deset puta brže nego u Evropskoj uniji. Ako želite da izgradite pametnu ekonomiju zasnovanu na veštačkoj inteligenciji, ne možete sedam godina da gradite fabriku – posao mora biti završen za godinu dana.” Zahvaljujući sporazumima o slobodnoj trgovini, Srbija ima pristup tržištu od 2,7 milijardi potrošača, što predstavlja značajnu prednost u uslovima globalne podele tržišta.

Govoreći o poziciji Evrope, Čadež je istakao potrebu za jasnijom industrijskom strategijom i poboljšanjem komunikacije između evropskih institucija i privrede. Kao primer je naveo fabriku Stellantis u Srbiji koja proizvodi električna vozila, ali zbog regulatornih ograničenja ne može da učestvuje u javnim nabavkama Evropske unije. „Potrebna nam je ozbiljna rasprava o evropskoj industrijskoj politici. Nikada nisam video administraciju toliko udaljenu od sopstvene privrede kao što je to danas slučaj u Evropskoj uniji”, ocenio je Čadež.

Predsednik PKS je na marginama Samita komentarisao i pismo nemačkog kancelara Fridriha Merca, navodeći da je to prvi put da lider EU pokreće javno ideju o višestepenom proširenju, gde bi Zapadni Balkan najpre dobio pristup jedinstvenom tržištu i Šengenu, uz dalje faze za punopravno članstvo. Učesnici panela složili su se da je multilateralni pristup i otvaranje prema novim partnerima poput Afrike, Indije i Kanade ključ za dalji razvoj evropske ekonomije.

Na manifestaciji predstavljeno 750 eksponata stoke i evidentirano 120.000 posetilaca u periodu od 16. do 21. maja

Novosadski sajam je od 16. do 21. maja organizovao 93. međunarodni poljoprivredni sajam, najveći agrobiznis događaj u ovom delu Evrope. Na sajmu je nastupilo 1.200 izlagača iz Srbije i oko 40 zemalja, dok je ukupna površina otvorenog prostora iznosila 40.000 kvadratnih metara, a poljoprivredna mehanizacija bila izložena na 35.000 kvadratnih metara. Zatvoreni izlagački prostor obuhvatao je dodatnih 10.000 kvadratnih metara.

Tokom manifestacije organizovano je osam kolektivnih izložbi na kojima su se predstavile Republika Češka, Italija, Španija, Crna Gora, Mađarska, Bosna i Hercegovina – Republika Srpska, Holandija i Delegacija Evropske unije. Na sajmu je održana i najveća nacionalna izložba stoke sa oko 750 eksponata, među kojima je bilo 136 goveda, 426 ovaca, 88 kopitara, kao i koza i 20 rasa živine.

Posebna pažnja posvećena je temama veštačke inteligencije u poljoprivredi, digitalizaciji, kvalitetu i bezbednosti hrane, zadrugarstvu, kao i ulozi mladih i žena u poljoprivredi. U Kongresnom centru „Master” i na štandovima izlagača održani su brojni stručni i poslovni skupovi, B2B sastanci, promocije i prezentacije.

Na izložbi organskih proizvoda, proizvoda sa oznakama geografskog porekla i kraft piva predstavilo se 47 izlagača. Kvalitet proizvoda i usluga ocenjivan je u više od 20 robnih grupa.

Na ulazima Novosadskog sajma evidentirano je oko 120.000 posetilaca, što potvrđuje veliki interes za poljoprivredu i prateće industrije. Partner sajma bila je Republika Češka, dok su među sponzorima bili kompanija Dunav osiguranje kao generalni sponzor, Al Dahra kao zlatni sponzor i Banka Poštanska štedionica kao banka-partner. Manifestaciju su podržali Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo zaštite životne sredine, Pokrajinska vlada, Grad Novi Sad i kompanija Kite DOO.

Ulaganja Evropske unije, Švajcarske i Švedske omogućila su sprovođenje 42 lokalne inicijative u poslednje tri godine

Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i tima UN-a u Srbiji, obeležilo je 22. maja 2026. godine Međunarodni dan biodiverziteta u zgradi Ujedinjenih nacija. Događaj pod nazivom „Od lokalnih inicijativa do globalnog uticaja, Srbija na putu ka CBD COP17” okupio je predstavnike međunarodnih organizacija, ambasada i menadžere zaštićenih područja.

Na skupu je istaknuto da je za očuvanje biodiverziteta i otpornost na klimatske promene neophodno ubrzati zajedničke napore i ulaganja, pri čemu Srbija ovu oblast prepoznaje kao strateški prioritet. Ministarka zaštite životne sredine, Sara Pavkov, navela je da „očuvanje biodiverziteta nije samo stručni zadatak, već obaveza svakog pojedinca”, naglašavajući kontinuitet i odlučnost Republike Srbije u zaštiti prirode.

U susret 17. Konferenciji Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu (CBD COP17), koja će se održati u oktobru u Jerevanu, šef beogradske kancelarije ambasade Jermenije u Pragu, Hajk Hemćijan, istakao je važnost međunarodne saradnje i podršku ambasadora Jermenije u Srbiji, Ašota Hovakimijana, inicijativama za povezivanje Srbije sa globalnim procesima zaštite životne sredine.

Predstavnici Švedske razvojne agencije, Programa UN za životnu sredinu, Ministarstva zaštite životne sredine Srbije i kompanije IKEA diskutovali su o značaju partnerskih ulaganja i dodatnog finansiranja za efikasnu zaštitu prirode. Upravljači zaštićenih područja Tare, Gornjeg Podunavlja, Obedske bare i Kraljevca predstavili su inicijative koje su realizovane uz podršku Evropske unije, Švajcarske i Švedske.

„Koristeći Zelenu agendu Evropske unije kao mapu puta, Švedska jača zaštitu i ulaganje u biodiverzitet i ekosisteme u Srbiji kroz međusektorska partnerstva i mobilizaciju finansiranja za biodiverzitet”, izjavila je ambasadorka Švedske u Srbiji, Šarlota Samelin. Ona je dodala da švedski pristup, zasnovan na ekosistemima, posmatra prirodu kao ključnu infrastrukturu, što se ogleda u obnovi i upravljanju močvarnim ekosistemima.

Jakup Beriš, stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji, naveo je da su tokom poslednje tri godine sprovedene 42 lokalne inicijative za očuvanje retkih vrsta i njihovih staništa, uz podršku međunarodnih i nacionalnih partnera. Ove aktivnosti su već doprinele obnovi ključnih ekosistema u zaštićenim područjima kao što su Nacionalni park Tara, Fruška gora i klisura reke Gradac.

Obeležavanje Međunarodnog dana biodiverziteta realizovano je kroz projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji”, koji sprovodi UNDP u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije, Ambasade Švedske i Evropske investicione banke, kao i dodatna sredstva vlada Švedske, Švajcarske i Srbije.