Ulaganja Evropske unije, Švajcarske i Švedske omogućila su sprovođenje 42 lokalne inicijative u poslednje tri godine

Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i tima UN-a u Srbiji, obeležilo je 22. maja 2026. godine Međunarodni dan biodiverziteta u zgradi Ujedinjenih nacija. Događaj pod nazivom „Od lokalnih inicijativa do globalnog uticaja, Srbija na putu ka CBD COP17” okupio je predstavnike međunarodnih organizacija, ambasada i menadžere zaštićenih područja.

Na skupu je istaknuto da je za očuvanje biodiverziteta i otpornost na klimatske promene neophodno ubrzati zajedničke napore i ulaganja, pri čemu Srbija ovu oblast prepoznaje kao strateški prioritet. Ministarka zaštite životne sredine, Sara Pavkov, navela je da „očuvanje biodiverziteta nije samo stručni zadatak, već obaveza svakog pojedinca”, naglašavajući kontinuitet i odlučnost Republike Srbije u zaštiti prirode.

U susret 17. Konferenciji Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu (CBD COP17), koja će se održati u oktobru u Jerevanu, šef beogradske kancelarije ambasade Jermenije u Pragu, Hajk Hemćijan, istakao je važnost međunarodne saradnje i podršku ambasadora Jermenije u Srbiji, Ašota Hovakimijana, inicijativama za povezivanje Srbije sa globalnim procesima zaštite životne sredine.

Predstavnici Švedske razvojne agencije, Programa UN za životnu sredinu, Ministarstva zaštite životne sredine Srbije i kompanije IKEA diskutovali su o značaju partnerskih ulaganja i dodatnog finansiranja za efikasnu zaštitu prirode. Upravljači zaštićenih područja Tare, Gornjeg Podunavlja, Obedske bare i Kraljevca predstavili su inicijative koje su realizovane uz podršku Evropske unije, Švajcarske i Švedske.

„Koristeći Zelenu agendu Evropske unije kao mapu puta, Švedska jača zaštitu i ulaganje u biodiverzitet i ekosisteme u Srbiji kroz međusektorska partnerstva i mobilizaciju finansiranja za biodiverzitet”, izjavila je ambasadorka Švedske u Srbiji, Šarlota Samelin. Ona je dodala da švedski pristup, zasnovan na ekosistemima, posmatra prirodu kao ključnu infrastrukturu, što se ogleda u obnovi i upravljanju močvarnim ekosistemima.

Jakup Beriš, stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji, naveo je da su tokom poslednje tri godine sprovedene 42 lokalne inicijative za očuvanje retkih vrsta i njihovih staništa, uz podršku međunarodnih i nacionalnih partnera. Ove aktivnosti su već doprinele obnovi ključnih ekosistema u zaštićenim područjima kao što su Nacionalni park Tara, Fruška gora i klisura reke Gradac.

Obeležavanje Međunarodnog dana biodiverziteta realizovano je kroz projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji”, koji sprovodi UNDP u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije, Ambasade Švedske i Evropske investicione banke, kao i dodatna sredstva vlada Švedske, Švajcarske i Srbije.

Rast španske ekonomije duplo veći od proseka evrozone, nezaposlenost pala na 9,9 odsto

Španija je tokom 2025. godine ostvarila rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,8 odsto, što je prema preliminarnim procenama Evrostata objavljenim 30. januara, znatno iznad proseka evrozone od 1,5 odsto. U četvrtom kvartalu 2025. španska ekonomija zabeležila je rast od 0,8 odsto, više nego dvostruko u odnosu na rast od 0,3 odsto u evrozoni, što je najjači rezultat među svim velikim ekonomijama Evropske unije.

Prema prognozi Evropske komisije iz septembra 2025. godine, očekuje se da će rast španske ekonomije iznositi 2,9 odsto za 2025. i 2,3 odsto za 2026. godinu. Dve vodeće španske banke, BBVA Research i CaixaBank Research, uglavnom su saglasne sa ovim prognozama, kao i Međunarodni monetarni fond. Analitička kuća ING navela je početkom 2026. da je španska ekonomija rasla 2,8 procentnih poena brže od evrozone od kraja 2019. godine. Goldman Sachs je u julu 2025. ocenio da dolazi do velikih strukturnih promena i prelaska sa turizma na sektore finansija, nekretnina, IT i profesionalnih usluga kao glavnih pokretača rasta.

Ovakav preokret bio je neočekivan, s obzirom na to da je Španija poslednjih godina smatrana slabom karikom evropskog juga. Nakon finansijske krize 2008. godine, zemlja se suočila sa visokom stopom nezaposlenosti mladih, koja je 2013. dostigla 50 odsto. Međutim, prema procenama Evropske komisije, javni dug Španije će 2026. pasti ispod 100 odsto BDP-a, nakon što je tokom pandemije dostigao 120 odsto. U četvrtom kvartalu 2025. stopa nezaposlenosti smanjena je na 9,9 odsto, što je prvi put od 2008. da je ova brojka ispod dvocifrene vrednosti.

Politički preokret predvodila je Socijalistička radnička partija Španije (PSOE) na čelu sa Pedrom Sančezom. Otkako je postao premijer, Sančez se pozicionirao kao najglasniji evropski lider u kritikama izraelskog rukovodstva zbog dešavanja u Gazi. Španija je u maju 2024. formalno priznala palestinsku državnost, zajedno sa Norveškom i Irskom, i bila prva evropska zemlja koja je izrazila spremnost da podrži tužbu protiv Izraela pred Međunarodnim sudom pravde. U oktobru 2025. Španija je usvojila devet mera za „zaustavljanje genocida u Gazi“, uključujući stalni embargo na oružje, zabranu pristajanja brodova sa vojnim gorivom za izraelske snage, ograničenja za izraelske vojne letove, embargo na robu iz naselja na Zapadnoj obali i zabranu ulaska pojedincima umešanim u ratne zločine.

Ovi politički potezi uticali su na špansku odbrambenu i izvoznu industriju, koja je izgubila značajne ugovore u Izraelu, a odnosi sa Vašingtonom su zahladneli. Ipak, prema dokumentu Ministarstva spoljnih poslova Španije za period 2025–2028, strateški fokus stavljen je na Mediteran i Latinsku Ameriku, što je donelo i veće otvaranje ka kineskim ulaganjima. U novembru 2025. kompanije CATL i Stellantis započele su izgradnju fabrike baterija za električna vozila u vrednosti od 4,1 milijardu evra, koja će se nalaziti u Saragosi.

Prema analizama, Španija se pozicionirala kao najbrže rastuća ekonomija Evropske unije, uz pad javnog duga ispod 100 odsto BDP-a i pad nezaposlenosti na 9,9 odsto, dok se ekonomski model zemlje sve više oslanja na moderne industrije i međunarodna ulaganja.

Benzin BMB 95 sada košta 193 dinara, akciza na gorivo povećana na 59,23 dinara do 31. maja

Najviša maloprodajna cena evrodizela u Srbiji porasla je na 225 dinara po litru (1,92 evra), što je najviši nivo od kako je država uvela kontrolu cena 2022. godine. Cena bezolovnog benzina BMB 95 povećana je na 193 dinara (1,64 evra), dok je akciza na dizel porasla na 59,23 dinara po litru, a na benzin 57,6 dinara, važeći do 31. maja.

Na mediteranskom tržištu derivata, cena dizela (ULSD 10ppm) kreće se u proseku od 720 do 760 dolara za tonu, dok je premijum benzin 95 (10ppm) između 780 i 850 dolara za tonu. Ove cene su za 15 do 25 dolara, odnosno 15 do 30 dolara više nego prethodne nedelje. Nafta brent trgovala se po ceni od 104,80 dolara, što je povećanje od 2,13% na dnevnom nivou, dok je VTI nafta porasla na 97,99 dolara, rast od 1,70%. Na nedeljnom nivou, sirova nafta je poskupela za 1,9%.

U regionu su zabeležene razlike u kretanju cena: u Makedoniji litar benzina iznosi 1,41 evro, dizela 1,49 evra, dok su u Crnoj Gori cene 1,65 evra za benzin i 1,69 evra za dizel. U Hrvatskoj je benzin zadržao cenu od 1,64 evra, dok je dizel pojeftinio na 1,66 evra.

Do rasta cena u Srbiji došlo je nakon što je Vlada smanjila umanjenje akcize sa 25% na 20%, što je povisilo iznose akciza sa 54 na 57,6 dinara za benzin i sa 55,53 na 59,23 dinara za dizel. Puna akciza, određena u februaru ove godine, iznosi 72 dinara za benzin i 74 dinara za dizel, a primena je moguća od 1. juna, u zavisnosti od daljih odluka Vlade.

Prema Uredbi o ograničenju cena goriva, koja je produžena do 23. juna 2026. godine, maloprodajne cene se formiraju na osnovu prosečne veleprodajne cene u Srbiji, uvećane za odobrenu maržu i PDV. Za izračunavanje veleprodajne cene koristi se prosek kotacija goriva na mediteranskoj berzi PLATTS CIF Mediteran za luku Đenova/Lavera. Rafinerija u Srbiji trenutno ne radi jer već dva meseca nema dotoka nafte.

Maloprodajne cene derivata primenjuju se odmah po objavljivanju na zvaničnoj stranici Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine. Uprkos tvrdnjama o napretku pregovora između SAD i Irana, dogovor još nije postignut, a ključne tačke ostaju nerešene. Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da je bilo „nekih dobrih znakova“, ali da bi svaki pokušaj Irana da uvede ograničenja na Ormuški moreuz bio neprihvatljiv.