Connect with us

Domaće

BDP Španije porastao 2,8 odsto u 2025, javni dug pada ispod 100 odsto BDP-a

Rast španske ekonomije duplo veći od proseka evrozone, nezaposlenost pala na 9,9 odsto

Published

2 months ago

on

Foto Izvor: Pixabay / Nattanan23

Rast španske ekonomije duplo veći od proseka evrozone, nezaposlenost pala na 9,9 odsto

Španija je tokom 2025. godine ostvarila rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,8 odsto, što je prema preliminarnim procenama Evrostata objavljenim 30. januara, znatno iznad proseka evrozone od 1,5 odsto. U četvrtom kvartalu 2025. španska ekonomija zabeležila je rast od 0,8 odsto, više nego dvostruko u odnosu na rast od 0,3 odsto u evrozoni, što je najjači rezultat među svim velikim ekonomijama Evropske unije.

Prema prognozi Evropske komisije iz septembra 2025. godine, očekuje se da će rast španske ekonomije iznositi 2,9 odsto za 2025. i 2,3 odsto za 2026. godinu. Dve vodeće španske banke, BBVA Research i CaixaBank Research, uglavnom su saglasne sa ovim prognozama, kao i Međunarodni monetarni fond. Analitička kuća ING navela je početkom 2026. da je španska ekonomija rasla 2,8 procentnih poena brže od evrozone od kraja 2019. godine. Goldman Sachs je u julu 2025. ocenio da dolazi do velikih strukturnih promena i prelaska sa turizma na sektore finansija, nekretnina, IT i profesionalnih usluga kao glavnih pokretača rasta.

Ovakav preokret bio je neočekivan, s obzirom na to da je Španija poslednjih godina smatrana slabom karikom evropskog juga. Nakon finansijske krize 2008. godine, zemlja se suočila sa visokom stopom nezaposlenosti mladih, koja je 2013. dostigla 50 odsto. Međutim, prema procenama Evropske komisije, javni dug Španije će 2026. pasti ispod 100 odsto BDP-a, nakon što je tokom pandemije dostigao 120 odsto. U četvrtom kvartalu 2025. stopa nezaposlenosti smanjena je na 9,9 odsto, što je prvi put od 2008. da je ova brojka ispod dvocifrene vrednosti.

Politički preokret predvodila je Socijalistička radnička partija Španije (PSOE) na čelu sa Pedrom Sančezom. Otkako je postao premijer, Sančez se pozicionirao kao najglasniji evropski lider u kritikama izraelskog rukovodstva zbog dešavanja u Gazi. Španija je u maju 2024. formalno priznala palestinsku državnost, zajedno sa Norveškom i Irskom, i bila prva evropska zemlja koja je izrazila spremnost da podrži tužbu protiv Izraela pred Međunarodnim sudom pravde. U oktobru 2025. Španija je usvojila devet mera za „zaustavljanje genocida u Gazi“, uključujući stalni embargo na oružje, zabranu pristajanja brodova sa vojnim gorivom za izraelske snage, ograničenja za izraelske vojne letove, embargo na robu iz naselja na Zapadnoj obali i zabranu ulaska pojedincima umešanim u ratne zločine.

Ovi politički potezi uticali su na špansku odbrambenu i izvoznu industriju, koja je izgubila značajne ugovore u Izraelu, a odnosi sa Vašingtonom su zahladneli. Ipak, prema dokumentu Ministarstva spoljnih poslova Španije za period 2025–2028, strateški fokus stavljen je na Mediteran i Latinsku Ameriku, što je donelo i veće otvaranje ka kineskim ulaganjima. U novembru 2025. kompanije CATL i Stellantis započele su izgradnju fabrike baterija za električna vozila u vrednosti od 4,1 milijardu evra, koja će se nalaziti u Saragosi.

Prema analizama, Španija se pozicionirala kao najbrže rastuća ekonomija Evropske unije, uz pad javnog duga ispod 100 odsto BDP-a i pad nezaposlenosti na 9,9 odsto, dok se ekonomski model zemlje sve više oslanja na moderne industrije i međunarodna ulaganja.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Japan planira uvođenje 10 miliona robota do 2040, Kina proizvodi 100.000 robota u 2026

Japanska strategija robotike pokriva 18 oblasti, dok Kina najavljuje 100.000 humanoidnih robota i 100.000 kvadratnih metara izložbenog prostora na WAIC

Published

29 minutes ago

on

July 8, 2026

By

Japanska strategija robotike pokriva 18 oblasti, dok Kina najavljuje 100.000 humanoidnih robota i 100.000 kvadratnih metara izložbenog prostora na WAIC

Japanska vlada predstavila je novu strategiju razvoja robotike kojom planira raspoređivanje oko 10 miliona robota do 2040. godine zbog nedostatka radne snage. Prema rečima japanskog ministra privrede, trgovine i industrije, Rjoseija Akazave, strategija sada obuhvata 18 oblasti, uključujući industriju, zdravstvenu negu i proizvodnju hrane i pića. Najavljeno je i osnivanje nacionalnog centra za razvoj robotike zasnovane na veštačkoj inteligenciji, koji će koordinisati istraživanja, razvoj, edukaciju kadrova i primenu robota u privredi.

U fokusu strategije nalazi se Noetra, japanski multimodalni AI model za upravljanje robotima, koji razvijaju kompanije Softbanka, Soni i Honda, dok bi Fudžicu i Rakuten mogli da se priključe projektu. Japanske vlasti očekuju da će podaci prikupljeni tokom primene robota u staračkim domovima, proizvodnim pogonima, spasilačkim operacijama i sanaciji nuklearne elektrane Fukušima predstavljati konkurentsku prednost zemlje. Prema ministru Akazavi, konkurencija u oblasti veštačke inteligencije zavisiće od količine i kvaliteta dostupnih podataka, a ne samo od računarske snage. Tehnologija razvijena kroz Noetru biće dostupna japanskim kompanijama i istraživačima radi plasiranja robota na domaće i strana tržišta.

Pored Tokija, cilj japanske vlade je da razvoj AI i robotike bude ravnomerno proširen i na druge delove zemlje. Glavni razlog za ovako ambiciozan plan je starenje stanovništva i hronični nedostatak radne snage, dodatno pojačan restriktivnom imigracionom politikom. Vlasti ističu da roboti neće zameniti postojeće radnike, već će popuniti upražnjena radna mesta.

Istovremeno, Kina očekuje da će tokom 2026. godine proizvesti više od 100.000 humanoidnih robota, izjavio je Gan Sjaobin, zamenik direktora odeljenja za nauku i tehnologiju pri kineskom Ministarstvu industrije i informacionih tehnologija. Prema njegovim rečima, više od 30 odsto velikih kineskih industrijskih kompanija već koristi AI aplikacije, a ubrzani razvoj AI ekosistema podstiče rast robotske industrije zemlje.

U Šangaju će od 17. do 20. jula 2026. biti održana Svetska konferencija o veštačkoj inteligenciji (WAIC), sa preko 1.100 kompanija izlagača, više od 3.000 proizvoda i rešenja i izložbenim prostorom većim od 100.000 kvadratnih metara. Program uključuje više od 140 tematskih foruma i učešće preko 1.400 međunarodnih gostiju.

Na forumu u Beogradu, Aleks Je, generalni direktor kineske kompanije AGIBOT, izjavio je da Srbija ima potencijal da postane centar za razvoj tehnologije, fabriku podataka i AI modela za proizvodnju humanoidnih robota. On je istakao da Srbija ima prednosti kao što su povoljan geografski položaj, logistička povezanost sa evropskim tržištem, razvijen ekosistem, dostupnost lokalnih dobavljača i talentovan kadar. “Srbija ima veoma dobru poziciju za plasman proizvoda na evropsko tržište. To predstavlja značajnu prednost za razvoj industrije humanoidnih robota”, naglasio je Aleks Je.

Pročitaj još

Domaće

Akcije Gasproma pale na 91,85 rubalja, petogodišnji pad iznosi 75 odsto

VTB banka beleži pad od 73 odsto, indeks MOEX pao na 2.127,18 poena usled geopolitičkih tenzija

Published

17 hours ago

on

July 7, 2026

By

VTB banka beleži pad od 73 odsto, indeks MOEX pao na 2.127,18 poena usled geopolitičkih tenzija

Akcije ruske energetske kompanije Gasprom zabeležile su značajan pad na Moskovskoj berzi, spustivši se ispod 95 rubalja po akciji i dostigavši najniži nivo od novembra 2008. godine. Prema podacima sa Moskovske berze, danas su akcije Gasproma trgovane po ceni od 91,85 rubalja u 14.34 časova, što je pad od 75 odsto u odnosu na rekord od 360 rubalja iz septembra 2021. godine.

Istovremeno, akcije državne VTB banke, druge po veličini u Rusiji, pale su na najnižu vrednost od 2007. godine, prema navodima ruskih izvora. U poređenju sa stanjem iz prethodnih pet godina, VTB beleži pad od 73 odsto.

Ovakvi rezultati dolaze u trenutku kada je tržište kapitala u Rusiji pod uticajem geopolitičkih tenzija i neizvesnosti usled sukoba u Ukrajini. Indeks Moskovske berze MOEX zabeležio je danas pad od 3,1 odsto, dostigavši 2.127,18 poena, što je prvi put od decembra 2022. da je indeks pao ispod 2.130 poena. Do 14.55 časova, vrednost indeksa se neznatno oporavila na 2.153,25 poena.

Prema zvaničnim podacima, Banka Rusije je na poslednjem sastanku snizila ključnu kamatnu stopu sa 14,5 odsto na 14,25 odsto, dok je sledeće razmatranje monetarne politike zakazano za 24. jul.

U svetlu ovih podataka, izjava Hermana Grefa, izvršnog direktora Sberbanke, najveće državne banke u Rusiji, privukla je pažnju javnosti: „Mislim da nema niti jedne osobe u zemlji koja ne želi da vojne akcije što pre završe“, izjavio je Gref, poznat po tome što ne daje političke komentare.

Analitičari ističu da su promene na ruskom tržištu kapitala posledica aktuelnih geopolitičkih prilika i očekivanja u vezi sa monetarnom politikom, dok su vrednosti akcija ključnih kompanija i finansijskih institucija pod snažnim pritiskom.

Pročitaj još

Domaće

Lockheed Martin i Rheinmetall pokreću proizvodnju raketa ATACMS u Nemačkoj, ugovor vredan 3,45 milijardi dolara

Američka kompanija investira 3,45 milijardi dolara u akviziciju Ultra Maritime, dok se rakete ATACMS prvi put proizvode van SAD

Published

18 hours ago

on

July 7, 2026

By

Američka kompanija investira 3,45 milijardi dolara u akviziciju Ultra Maritime, dok se rakete ATACMS prvi put proizvode van SAD

Američka vojna kompanija Lockheed Martin i nemački proizvođač oružja Rheinmetall potpisali su memorandum o razumevanju za zajedničku proizvodnju balističkih raketa kratkog dometa ATACMS (Army Tactical Missile System) u Nemačkoj. Ovo je prvi put da se ove rakete prave izvan Sjedinjenih Američkih Država, a sporazum, koji ima podršku vlada SAD i Nemačke, predviđa formiranje evropskog centra za proizvodnju, integraciju i distribuciju ATACMS raketa za članice NATO saveza i partnerske zemlje.

Proizvodnja će biti organizovana u fabrici artiljerijske municije Rheinmetalla u Unterlisu na severu Nemačke, kako je izjavio izvršni direktor kompanije, Armin Papergеr. Memorandum je potpisan tokom NATO industrijskog foruma u Ankari, u okviru samita Alijanse. Ovaj sporazum deo je šire strategije SAD i evropskih saveznika za povećanje kapaciteta odbrambene industrije i obnovu zaliha naoružanja, koje su smanjene zbog ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku.

ATACMS je američki sistem balističkih raketa kratkog dometa, lansiran sa mobilnih raketnih sistema, namenjen za precizne udare na udaljene ciljeve. Pokretanje proizvodnje u Evropi jača industrijsku bazu kontinenta i smanjuje zavisnost od američkih kapaciteta.

Sporazum je zaključen u trenutku kada evropske zemlje ubrzano povećavaju izdvajanja za odbranu i traže stabilnije snabdevanje ključnim vrstama municije i raketnih sistema, posebno nakon iskustava iz rata u Ukrajini.

Lockheed Martin je najavio i akviziciju kompanije Ultra Maritime od investicionog fonda Advent International u iznosu od 3,45 milijardi dolara. Ova transakcija omogućiće Lockheed Martinu da ojača kapacitete u oblasti podvodne odbrane i protivpodmorničkog ratovanja. Po završetku preuzimanja, Ultra Maritime će biti integrisana u sektor Rotary and Mission Systems kompanije Lockheed Martin, koji razvija napredne pomorske, vazduhoplovne i komandno-upravljačke sisteme za vojsku širom sveta.

Ultra Maritime se specijalizuje za razvoj sonarnih sistema, tehnologija za otkrivanje i praćenje podmornica, zaštitu od torpeda, radarska rešenja i autonomne platforme za podvodno osmatranje. Analitičari ističu da vodeće svetske odbrambene kompanije sve više ulažu u tehnologije za zaštitu podmorske infrastrukture i razvoj bespilotnih sistema za pomorsko ratovanje, što je dodatno podstaknuto ratom u Ukrajini, sukobima na Bliskom istoku i rastom vojnih izdvajanja.

Pročitaj još

U Trendu