Ulaganja Evropske unije, Švajcarske i Švedske omogućila su sprovođenje 42 lokalne inicijative u poslednje tri godine

Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i tima UN-a u Srbiji, obeležilo je 22. maja 2026. godine Međunarodni dan biodiverziteta u zgradi Ujedinjenih nacija. Događaj pod nazivom „Od lokalnih inicijativa do globalnog uticaja, Srbija na putu ka CBD COP17” okupio je predstavnike međunarodnih organizacija, ambasada i menadžere zaštićenih područja.

Na skupu je istaknuto da je za očuvanje biodiverziteta i otpornost na klimatske promene neophodno ubrzati zajedničke napore i ulaganja, pri čemu Srbija ovu oblast prepoznaje kao strateški prioritet. Ministarka zaštite životne sredine, Sara Pavkov, navela je da „očuvanje biodiverziteta nije samo stručni zadatak, već obaveza svakog pojedinca”, naglašavajući kontinuitet i odlučnost Republike Srbije u zaštiti prirode.

U susret 17. Konferenciji Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu (CBD COP17), koja će se održati u oktobru u Jerevanu, šef beogradske kancelarije ambasade Jermenije u Pragu, Hajk Hemćijan, istakao je važnost međunarodne saradnje i podršku ambasadora Jermenije u Srbiji, Ašota Hovakimijana, inicijativama za povezivanje Srbije sa globalnim procesima zaštite životne sredine.

Predstavnici Švedske razvojne agencije, Programa UN za životnu sredinu, Ministarstva zaštite životne sredine Srbije i kompanije IKEA diskutovali su o značaju partnerskih ulaganja i dodatnog finansiranja za efikasnu zaštitu prirode. Upravljači zaštićenih područja Tare, Gornjeg Podunavlja, Obedske bare i Kraljevca predstavili su inicijative koje su realizovane uz podršku Evropske unije, Švajcarske i Švedske.

„Koristeći Zelenu agendu Evropske unije kao mapu puta, Švedska jača zaštitu i ulaganje u biodiverzitet i ekosisteme u Srbiji kroz međusektorska partnerstva i mobilizaciju finansiranja za biodiverzitet”, izjavila je ambasadorka Švedske u Srbiji, Šarlota Samelin. Ona je dodala da švedski pristup, zasnovan na ekosistemima, posmatra prirodu kao ključnu infrastrukturu, što se ogleda u obnovi i upravljanju močvarnim ekosistemima.

Jakup Beriš, stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji, naveo je da su tokom poslednje tri godine sprovedene 42 lokalne inicijative za očuvanje retkih vrsta i njihovih staništa, uz podršku međunarodnih i nacionalnih partnera. Ove aktivnosti su već doprinele obnovi ključnih ekosistema u zaštićenim područjima kao što su Nacionalni park Tara, Fruška gora i klisura reke Gradac.

Obeležavanje Međunarodnog dana biodiverziteta realizovano je kroz projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji”, koji sprovodi UNDP u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije, Ambasade Švedske i Evropske investicione banke, kao i dodatna sredstva vlada Švedske, Švajcarske i Srbije.

Osiguravajuća kompanija ostvarila operativni rezultat od 2,2 milijarde evra, uz rast dobiti i snažan prinos iz životnog osiguranja

Generali grupa zabeležila je u prvom kvartalu 2026. godine bruto fakturisanu premiju od 28,2 milijarde evra, što predstavlja rast od 6,8 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, saopštila je kompanija. Rast je ostvaren u oba ključna segmenta – životnom osiguranju (+7,5 odsto) i neživotnom osiguranju (P&C, +5,8 odsto).

U istom periodu, pozitivni neto prilivi u segmentu životnog osiguranja dostigli su 4,3 milijarde evra, zahvaljujući doprinosu svih linija poslovanja unutar ovog segmenta. Vrednost novih poslova (New Business Value) porasla je na 977 miliona evra, što je rast od 19,1 odsto.

Segment upravljanja imovinom i bogatstvom (Asset & Wealth Management) zabeležio je rast od 15,5 odsto, uz dobar učinak kako u asset management-u, tako i kroz rezultate Banca Generali. Operativni rezultat porastao je na 2,2 milijarde evra, beležeći povećanje od 8,1 odsto, sa pozitivnim uticajem svih poslovnih segmenata.

Prilagođena neto dobit iznosila je 1,3 milijarde evra, što je povećanje od 5,2 odsto, odnosno 9,3 odsto bez jednokratne poreske stavke. Prilagođena zarada po akciji (EPS) dostigla je 0,84 evra, uz rast od 6,0 odsto, odnosno 10,2 odsto bez iste jednokratne stavke.

Finansijski direktor Generali grupe, Kristijano Borean, izjavio je: „Rezultati Grupe u prvom kvartalu 2026. godine potvrđuju uspešnu realizaciju strateškog plana ‘Lifetime Partner 27: Driving Excellence’. Segment životnog osiguranja zabeležio je veoma snažne poslovne performanse, zahvaljujući pozitivnom doprinosu svih linija biznisa. U segmentu neživotnih osiguranja, uprkos većem uticaju prirodnih katastrofa, tehnička profitabilnost nastavila je da se poboljšava.”

Rast španske ekonomije duplo veći od proseka evrozone, nezaposlenost pala na 9,9 odsto

Španija je tokom 2025. godine ostvarila rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,8 odsto, što je prema preliminarnim procenama Evrostata objavljenim 30. januara, znatno iznad proseka evrozone od 1,5 odsto. U četvrtom kvartalu 2025. španska ekonomija zabeležila je rast od 0,8 odsto, više nego dvostruko u odnosu na rast od 0,3 odsto u evrozoni, što je najjači rezultat među svim velikim ekonomijama Evropske unije.

Prema prognozi Evropske komisije iz septembra 2025. godine, očekuje se da će rast španske ekonomije iznositi 2,9 odsto za 2025. i 2,3 odsto za 2026. godinu. Dve vodeće španske banke, BBVA Research i CaixaBank Research, uglavnom su saglasne sa ovim prognozama, kao i Međunarodni monetarni fond. Analitička kuća ING navela je početkom 2026. da je španska ekonomija rasla 2,8 procentnih poena brže od evrozone od kraja 2019. godine. Goldman Sachs je u julu 2025. ocenio da dolazi do velikih strukturnih promena i prelaska sa turizma na sektore finansija, nekretnina, IT i profesionalnih usluga kao glavnih pokretača rasta.

Ovakav preokret bio je neočekivan, s obzirom na to da je Španija poslednjih godina smatrana slabom karikom evropskog juga. Nakon finansijske krize 2008. godine, zemlja se suočila sa visokom stopom nezaposlenosti mladih, koja je 2013. dostigla 50 odsto. Međutim, prema procenama Evropske komisije, javni dug Španije će 2026. pasti ispod 100 odsto BDP-a, nakon što je tokom pandemije dostigao 120 odsto. U četvrtom kvartalu 2025. stopa nezaposlenosti smanjena je na 9,9 odsto, što je prvi put od 2008. da je ova brojka ispod dvocifrene vrednosti.

Politički preokret predvodila je Socijalistička radnička partija Španije (PSOE) na čelu sa Pedrom Sančezom. Otkako je postao premijer, Sančez se pozicionirao kao najglasniji evropski lider u kritikama izraelskog rukovodstva zbog dešavanja u Gazi. Španija je u maju 2024. formalno priznala palestinsku državnost, zajedno sa Norveškom i Irskom, i bila prva evropska zemlja koja je izrazila spremnost da podrži tužbu protiv Izraela pred Međunarodnim sudom pravde. U oktobru 2025. Španija je usvojila devet mera za „zaustavljanje genocida u Gazi“, uključujući stalni embargo na oružje, zabranu pristajanja brodova sa vojnim gorivom za izraelske snage, ograničenja za izraelske vojne letove, embargo na robu iz naselja na Zapadnoj obali i zabranu ulaska pojedincima umešanim u ratne zločine.

Ovi politički potezi uticali su na špansku odbrambenu i izvoznu industriju, koja je izgubila značajne ugovore u Izraelu, a odnosi sa Vašingtonom su zahladneli. Ipak, prema dokumentu Ministarstva spoljnih poslova Španije za period 2025–2028, strateški fokus stavljen je na Mediteran i Latinsku Ameriku, što je donelo i veće otvaranje ka kineskim ulaganjima. U novembru 2025. kompanije CATL i Stellantis započele su izgradnju fabrike baterija za električna vozila u vrednosti od 4,1 milijardu evra, koja će se nalaziti u Saragosi.

Prema analizama, Španija se pozicionirala kao najbrže rastuća ekonomija Evropske unije, uz pad javnog duga ispod 100 odsto BDP-a i pad nezaposlenosti na 9,9 odsto, dok se ekonomski model zemlje sve više oslanja na moderne industrije i međunarodna ulaganja.