Lokalne vlasti i međunarodne ekipe potvrdile su veliki broj žrtava i nestalih, operacije spasavanja i dalje traju

Dva snažna zemljotresa pogodila su obalni grad La Guaira u Venecueli krajem prethodnog meseca, izazvavši ozbiljna razaranja i veliki broj žrtava, prema informacijama lokalnih vlasti i međunarodnih organizacija. Prema zvaničnim podacima, registrovano je gotovo 4.000 poginulih, dok je broj nestalih prema procenama Ujedinjenih nacija premašio 50.000, a mnogi stanovnici su raseljeni.

Zemljotresi su u kratkom vremenskom razmaku pogodili La Guairu, grad poznat po svojoj luci i plažama, pretvarajući ga, kako izveštavaju novinari na terenu, u područje sa velikim stepenom uništenja. Veliki broj zgrada je potpuno urušen, a stanovnici i spasioci nastavili su da sa golim rukama i alatom uklanjaju ruševine u potrazi za preživelima. Tokom operacija spasavanja često je nalažena tišina kako bi se pokušali detektovati znaci života ispod ruševina.

Zvaničnici ističu da je i dalje nepoznat broj osoba koje se nalaze pod ruševinama, dok se potraga za nestalima nastavlja. Zvanična cifra poginulih, prema lokalnim izveštajima, blizu je 4.000, ali se očekuje da će broj nastaviti da raste kako budu napredovale aktivnosti spasilačkih i timova za oporavak.

Ujedinjene nacije su procenile da je više desetina hiljada ljudi nestalo nakon zemljotresa, dok su hiljade i dalje bez krova nad glavom. Spasilačke ekipe iz više zemalja, uključujući i timove iz Sjedinjenih Američkih Država, pridružile su se naporima lokalnih vlasti u operacijama potrage i spasavanja, koje su u narednim danima prešle u fazu oporavka i uklanjanja ruševina.

Stanovnici La Guaire nastavili su da pružaju pomoć jedni drugima, dok su mnogi ostali bez svojih domova. Humanitarne potrebe u pogođenom regionu i dalje su velike, a međunarodne i lokalne organizacije nastavljaju sa pružanjem podrške raseljenim i ugroženim stanovnicima. Zvaničnici su naveli da je identifikacija nastradalih i dalje u toku, dok se očekuje dolazak dodatne pomoći u narednim nedeljama.

Prema izveštajima sa lica mesta, miris dima i ruševina i dalje preovladava u gradu, dok su pojedini delovi i dalje nepristupačni zbog stepena oštećenja. Situacija na terenu se ocenjuje kao teška, a vlasti apeluju na međunarodnu zajednicu za nastavak pomoći. Opsežna potraga za nestalima i dalje je prioritet, dok se broj potvrđenih žrtava i dalje ažurira.

Avion hitno vraćen na aerodrom, sprovedeni bezbednosni protokoli, istraga u toku

Putnici aviona na liniji Solun–Minhen doživeli su ozbiljan incident u petak, 10. jula, kada je došlo do kvara na motoru i pucanja prozora na nekoliko hiljada metara visine, navode policijski izvori. Tokom dekompresije, 61-godišnji državljanin Srbije bio je ugrožen, dok ga je supruga zadržala da ne ispadne kroz prozor.

Do incidenta je došlo ubrzo nakon poletanja sa Aerodroma “Makedonija” u Solunu. Prema dostupnim informacijama, kvar na motoru prouzrokovao je odvajanje delova, što je dovelo do oštećenja i pucanja prozora u kabini. Posada je odmah preduzela sve potrebne mere i pilot je dobio nalog za povratak na polazni aerodrom.

Tokom incidenta, primenjeni su svi standardni bezbednosni protokoli i niko od ostalih putnika nije povređen. Avion je sigurno sleteo na aerodrom u Solunu, gde je prevezen na poseban parking radi dalje provere i istrage.

“Svi protokoli u slučaju dekompresije i oštećenja trupa aviona su sprovedeni, a istraga o uzroku kvara je u toku”, potvrđeno je iz nadležnih službi.

Vlasti nastavljaju sa istragom kako bi se utvrdile sve okolnosti i uzroci incidenta. Za sada nije poznato kada će avion ponovo biti vraćen u redovan saobraćaj.

Uprava britanske avio-kompanije potvrdila dogovor sa američkim fondom Apollo, dok traje nadmetanje sa konkurentskim investitorom

Britanska niskobudžetna avio-kompanija EasyJet saopštila je u petak da je postigla preliminarni dogovor o preuzimanju sa američkim privatnim investicionim fondom Apollo, u okviru ponude vredne 5,7 milijardi funti (7,7 milijardi dolara). Ova ponuda prevazilazi prethodnu ponudu konkurentskog američkog fonda Castlelake, što ukazuje na intenzivno nadmetanje za preuzimanje kompanije.

Prema navodima EasyJeta, ponuda Apolla iznosi 7,15 funti po akciji, čime je za oko milijardu dolara viša od poslednje ponude Castlelake-a od 6,90 funti po akciji (6,7 milijardi dolara). U saopštenju se navodi da predlog Apolla predstavlja „povoljnije rešenje“ za deoničare, zbog čega upravni odbor više ne preporučuje ponudu Castlelake-a.

Fond Apollo ima rok do 7. avgusta da iznese zvaničnu, obavezujuću ponudu ili da odustane, u skladu sa propisima Ujedinjenog Kraljevstva. Do sada je EasyJet, čije su akcije izlistane na londonskoj berzi, već bio prihvatio peti unapređeni predlog Castlelake-a, pre nego što je stigla najnovija ponuda Apolla.

Kompanija je prethodno odabrala da pruži Castlelake-u pristup poslovnim informacijama 25. juna, u želji da eventualno dobije povoljnije uslove. Prethodne ponude Castlelake-a nisu bile prihvaćene, ali su dodatni pregovori omogućili dalje nadmetanje između investitora.

Finansijski izveštaji EasyJeta pokazuju da je u prvoj polovini finansijske godine došlo do povećanja gubitaka za 27%, odnosno na 377 miliona funti. Kompanija navodi da su rast cena goriva i promenjeni planovi putovanja posledica sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, što je uticalo na poslovanje.

U saopštenju, izvršni direktor EasyJeta Kenton Jarvis izjavio je da je kompanija „u dobroj poziciji“ da prevaziđe aktuelne poremećaje na tržištu, uz napomenu da se očekuje da i drugi deo godine bude pod uticajem nestabilnosti.

Dalji razvoj događaja zavisiće od odluke fonda Apollo do navedenog roka, dok akcionari EasyJeta i dalje prate dešavanja oko preuzimanja i potencijalnog povlačenja kompanije sa berze.