Brasín ističe da je De la Fuente postao zaštitno lice Španije, naglašavajući posebnost njegove uloge u odnosu na klupske trenere.

Pepe Brasín je u emisiji Las Brasas de Brasín pokrenuo debatu o tome koliko je uloga selektora specifična i zašto Luis de la Fuente postaje gotovo deo nacionalnog identiteta španskog fudbala. U razgovoru, koji se vodio usred diskusija o Balonu d’Or za trenere, Brasín je naglasio razliku između rada selektora i klupskog trenera. On smatra da je posao selektora jedinstven jer ne vodi ekipu svakodnevno, ali nosi teret očekivanja cele nacije tokom velikih takmičenja.

„Biti selektor znači provesti dva do tri meseca analizirajući igrače i birati ih za nekoliko reprezentativnih prozora. Sve se svodi na jedan mesec svake dve godine kada cela zemlja priča samo o fudbalu“, objasnio je Brasín.

Specifičnost posla selektora i značaj De la Fuentea

S druge strane, prema Brasínu, rad klupskog trenera podrazumeva svakodnevni kontakt sa igračima i utakmice na svaka tri dana. Kod selektora je pritisak koncentrisan u kratkim periodima, a jedan penal ili greška mogu ga označiti kao neuspešnog, dok pobeda donosi status legendarnog stručnjaka. „Ne postoji ravnoteža kod ocenjivanja selektora. To su stalni ekstrema – ili ste najgori ili ste najveći“, naglašava on.

Takođe, Brasín predlaže čak i razdvajanje priznanja: „Možda bi trebalo dodeljivati posebnu nagradu za selektora godine i trener godine.“ Na taj način bi se prepoznale različite prirode ovih poslova.

De la Fuente kao lice reprezentacije Španije

Posebno ističe kako Luis de la Fuente nije samo sportski lider već i institucionalna figura koja predstavlja Španiju. Njegovo ponašanje, stavovi i javni nastupi utiču na imidž zemlje više nego što to rade klupski treneri. „Nacionalni selektor postaje gotovo deo grba svoje zemlje dok traje njegov mandat“, ističe Brasín.

On dodaje da su kroz istoriju mnogi španski selektori nailazili na kritike i smene, ali da su samo pojedinci poput Del Bosquea ili sadašnjeg De la Fuentea uspeli da donesu stabilnost nacionalnom timu.

Značaj uspeha i ličnosti u radu sa reprezentacijom

Rezultati jesu važni za percepciju uspeha jednog selektora, ali prema rečima Brasína ličnost igra veliku ulogu: „Ponekad rezultati nisu dovoljni; važna je ličnost koju šaljete javnosti.“ Kada se govori o Balonu d’Or za trenere, Brasín priznaje da mu sama nagrada nije presudna: „Ako Luis de la Fuente osvoji Balon d’Or ili ne – meni lično nije važno.“

Ipak, smatra da bi eventualna pobeda upotpunila sve ono što De la Fuente trenutno znači za španski fudbal: „Ukoliko ga osvoji, to bi bilo krunisanje svega što smo rekli – ne samo zbog sportskih dostignuća već zbog slike Španije koju projektuje kroz svoju funkciju.“

Debata ostaje otvorena među ljubiteljima fudbala – koliko treba vrednovati posao nacionalnog selektora naspram klupskih trenera? Ono što ostaje jasno jeste da Luis de la Fuente aktuelnim radom predstavlja stabilan i prepoznatljiv simbol španskog fudbala.

Valensija ponovo angažovala doktora Antonija Ginera nakon smene Pedra Lópeza Mateua, uz nadu za bolju kontrolu povreda.

Antonio Giner zvanično se vraća u Valensiju kao direktor medicinskog tima, što predstavlja važan korak za klub sa Mestalje na početku izazovne sezone. Ova odluka dolazi neposredno nakon što je Pedro López Mateu smenjen sa pozicije direktora medicinske službe, gde je proveo osam godina. Povratak Antonija Ginera ima za cilj da obnovi poverenje igrača i poboljša rešavanje brojnih povreda koje su pogodile tim ove jeseni.

Povratak poznatog stručnjaka u Valensiju

Povodom promena u medicinskom timu, klub sa Mestalje odlučio je da ponovo angažuje Antonija Ginera, koji je već godinama deo sportskog sistema Valensije. On je karijeru započeo radeći sa mlađim kategorijama i školom fudbala, a kasnije je preuzeo i rukovođenje celokupnom medicinskom službom kluba. Prethodno ga je upravo Pedro López zamenio kada je Meriton preuzeo upravljanje klubom.

Odluka o vraćanju Ginera doneta je pod vođstvom Braulia, sportskog direktora. Kako navode iz izvora bliskih klubu, cilj je da se stabilizuje situacija nakon niza povreda i gubitka poverenja dela igrača prema prethodnoj medicinskoj ekipi.

Nove nade za rešenje povreda

Sezona nije počela dobro ni na terenu ni po pitanju zdravlja ekipe. Povrede su značajno uticale na rezultate Valensije, pa su promene u zdravstvenoj službi postale neophodne. Povratak Antonija Ginera dočekan je kao pokušaj da se popravi atmosfera među igračima i pronađu rešenja za aktuelne probleme sa povredama.

Kao rezultat toga, stručni štab i treneri sada će imati poznato lice na čelu lekarske ekipe. To može doprineti bržem oporavku fudbalera kako fizički tako i mentalno.

Kontekst odluke i očekivanja kluba

Braulio smatra da iskustvo koje Antonio Giner donosi može biti od presudnog značaja za prevazilaženje trenutnih teškoća. U međuvremenu, Giner nije bio van sveta fudbala – radio je u Castellónu i FFCV-u, kao i u svojoj privatnoj klinici.

Igrači očekuju veću sigurnost pri lečenju povreda jer su se tokom ovog lošeg starta nagomilali brojni zdravstveni problemi. Klub veruje da će sa Ginerom na čelu medicinske službe uspeti da vrati stabilnost u svlačionicu i obezbedi bolje uslove oporavka tokom ostatka sezone.

Luken Beitia i Álex Marchal dobili su priliku u prvom timu Real Sociedada, ističući se nastupima u prvoj polovini sezone.

Luken Beitia i Álex Marchal, dvojica mladih fudbalera Sansea, privukli su pažnju svojim nastupima za prvi tim Real Sociedad tokom prvog dela sezone. Fokus keyphrase “Beitia i Marchal” pojavljuje se odmah na početku kao centralna tema ovog izveštaja. Beitia je bio starter u četiri od osam ligaških mečeva i svaki put igrao svih 90 minuta, dok je Marchal takođe upisao osam nastupa, ali je svaki put ulazio s klupe.

Beitia i Marchal donose energiju iz Sansea

Klub je ove sezone jasno stavio do znanja da će više pažnje posvetiti igračima iz omladinske škole. Predsednik Jokin Aperribay i direktor fudbala Erik Bretos najavili su veće uključivanje mladih talenata kao što su Beitia i Marchal. Prvi od njih koji je debitovao za prvi tim bio je upravo Marchal, kada je ušao u igru pola sata pre kraja meča protiv Betisa na stadionu La Cartuja. Njegov ulazak bio je deo strategije trenera Pellegrina Matarazza da pruži šansu mladim igračima koji su se već istakli tokom priprema.

Uspon mladih talenata kroz ključne utakmice

Pored toga, Luken Beitia bio je jedno od najvećih iznenađenja kada ga je Matarazzo postavio među startere na gostovanju kod Real Madrida na stadionu Santiago Bernabéu. Zajedno sa Jobom Ochiengom, koji je tek prešao u prvi tim, formirao je jezgro novih nada kluba. Marchal je kasnije beležio minute protiv Espanyola, Celte i Elchea, ali mu se prostor smanjio nakon što se Ochieng istakao na terenu protiv Elchea – isti igrač koji mu je prošle godine u Sanseu oduzeo mesto startera.

Nastavak šanse za Beitiju i potvrda potencijala

U međuvremenu, Beitia je ponovo dobio priliku nakon tri meča pauze – vratio se u startnu postavu protiv Atletica Madrid. Zadržao svoje mesto u narednim susretima sa Bournemouthom i Valenciom uz solidne partije koje su potvrdile poverenje trenera. Neki navijači priželjkivali su još jednog štopera pored Mamadou Sarr-a, ali je Beitia pokazao da može biti rešenje iz sopstvenih redova.

Budućnost Real Sociedada uz podršku mladih igrača

S druge strane, navijači koji su želeli novu napadačku opciju sada mogu računati na Marchala kao sve važnijeg člana tima. Iako Gorka Carrera ili Ibai Aguirre nisu dobili minutažu kod Matarazza, strategija kluba ostaje ista – davanje šanse onima koji svojim igrama to zaslužuju. “Beitia i Marchal” predstavljaju simbol te politike koja bi mogla doneti dugoročne benefite Real Sociedadu.