Valuta evrozone dostigla najniži nivo od maja 2025, investitori traže sigurnost u dolaru usled poremećaja na tržištu

Evro je danas pao na 1,135 dolara, što je najniži nivo u odnosu na dolar od maja 2025. godine. Prema aktuelnim podacima sa valutne berze Foreks, evro se u 10.10 sati prodavao po kursu od 1,13465 dolara. Ključni razlog za pad vrednosti evra jesu tenzije oko Ormuskog moreuza i rast cena nafte, što je navelo investitore da traže sigurnije utočište u američkoj valuti.

Razlozi pada evra i oscilacije na valutnom tržištu

Tržište valuta beleži značajne oscilacije usled globalnih geopolitičkih tenzija, posebno oko Ormuskog moreuza, strateški važnog prolaza za transport nafte. Kao rezultat, tražnja za američkim dolarom porasla je jer investitori smatraju dolar sigurnom lukom u periodima neizvesnosti. Povećanje cena nafte dodatno je pojačalo pritisak na evro, dok su pregovori o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza u zastoju. Evropska centralna banka (ECB) i njena predsednica Kristin Lagard ostaju pod pažnjom tržišta. Lagard je izjavila da aktuelni rast inflacije u evrozoni za sada ne stvara dodatne pritiske na cene. Zbog toga ECB ne mora žuriti sa podizanjem kamatnih stopa. Inflacija u evrozoni već je iznad 3 odsto, a tržišna očekivanja ukazuju da bi do kraja godine mogla da se približi četiri odsto.

Izjave ECB i očekivanja investitora

Investitori pažljivo prate projekcije inflacije i izveštaje ECB. “Nedavni rast inflacije nije doveo do značajnijih dodatnih pritisaka na cene širom evrozone”, ocenila je Kristin Lagard, predsednica ECB. To sugeriše da centralna banka može zadržati trenutne kamatne stope, bar do sastanka 29. oktobra. Većina ekonomista očekuje da će ECB tada zadržati kamatnu stopu nepromenjenom, dok bi novo pooštravanje monetarne politike moglo uslediti u decembru, kada budu objavljene nove ekonomske projekcije.

Implikacije za tržište i investitore

Zbog trenutne situacije, investitori nastavljaju da favorizuju američki dolar kao sigurnu imovinu. Pad vrednosti evra u odnosu na dolar može uticati na evropske izvoznike, jer slabiji evro povećava konkurentnost njihovih proizvoda na svetskom tržištu. S druge strane, rast inflacije i promena monetarne politike ECB ostaju ključni faktori koje tržišni učesnici pažljivo analiziraju. Osim toga, poremećaji u snabdevanju energentima i neizvesnost oko Ormuskog moreuza dodatno komplikuju ekonomsku sliku evrozone. Iako ovakvi događaji često dovode do kratkoročnih fluktuacija na deviznim tržištima, dugoročni trendovi zavisiće od razvoja geopolitičke situacije i ekonomskih odluka vodećih centralnih banaka.

Američka tehnološka kompanija širi razvoj veštačke inteligencije i preuzima vodeći tim stručnjaka na čelu sa Fei-Fei Li

Advanced Micro Devices Inc. (AMD) dogovorila je akviziciju AI startapa World Labs za 8,2 milijarde dolara u akcijama. Ova transakcija, koja uključuje ključni tim istraživača i modele veštačke inteligencije, trebalo bi da bude finalizovana do kraja godine, nakon dobijanja regulatornih odobrenja. Ovim potezom AMD jača svoju poziciju na tržištu AI čipova, gde se direktno takmiči sa kompanijom Nvidia.

Detalji akvizicije i razvoj AI modela

World Labs, osnovan 2024. godine, razvio je napredne AI softvere poznate kao svetski modeli (world models) koji omogućavaju rekonstrukciju trodimenzionalnih okruženja. Ovi modeli koriste se u robotici, naučnim istraživanjima i industrijskoj opremi. Kompanija ima oko 70 zaposlenih, uključujući tim za robotiku koji je dobijen kroz akviziciju startapa SceniX tokom jula. Fei-Fei Li, utemeljivač i izvršna direktorka World Labs, smatra da udruživanje sa AMD-om omogućava brži razvoj i integraciju hardvera i softvera. “U ovom trenutku, ako udružimo snage sa AMD-om, zaista sebi, AMD-u i celom ekosistemu dajemo priliku da ubrzamo ciklus razvoja softvera i hardvera”, izjavila je Li. Kao deo dogovora, Li će postati izvršna potpredsednica i glavna naučna direktorka AMD-a, odgovarajući direktno izvršnoj direktorki Lisa Su.

Konkurencija na tržištu i strateški značaj akvizicije

Osim toga, Lisa Su istakla je da akvizicija World Labs donosi timu AMD-a dodatna znanja i razumevanje pravca razvoja veštačke inteligencije. “Što bolje razumete ceo proces od početka do kraja, to ćete bolji sistem izgraditi. Zato kupujemo World Labs. Želimo pristup talentu svetske klase koji je Fei-Fei okupila i želimo da ga povežemo sa AMD-ovim sposobnostima u oblasti hardvera, softvera i sistema”, rekla je Su. AMD planira da kroz ovu akviziciju unapredi razvoj sledećih generacija hardvera za AI sisteme i proširi ponudu modela korisnicima, posebno iz data centar sektora, koji čini glavni izvor prihoda kompanije. S druge strane, Nvidia je već ranije usvojila pristup integrisanja AI čipova, opreme i usluga za brzu implementaciju AI rešenja, a nedavno je preuzela startap Hugging Face za oko 13 milijardi dolara.

Uticaj akvizicije na tržište i dalji razvoj

Tokom prethodnih godina, AMD je kroz širenje portfolija uspeo da poveća prodaju u segmentu data centara. Akcije kompanije su ove godine gotovo utrostručile vrednost, čime je tržišna kapitalizacija dostigla oko bilion dolara (hiljadu milijardi dolara). Nvidia, i dalje najvrednija tehnološka kompanija sa kapitalizacijom iznad pet biliona dolara, ostvarila je rast akcija od 22 odsto u 2026. godini, što je ispod proseka za glavne proizvođače čipova. Kao rezultat, AMD kroz akviziciju World Labs dobija novu konkurentsku prednost u razvoju naprednih sistema veštačke inteligencije i pozicionira se kao ključni igrač u globalnoj industriji AI čipova.

Srpski stočari plasirali 6.000 jagnjadi iz Vojvodine u Izrael, uz podršku države i stabilne otkupne cene

Srbija je danas nastavila izvoz jagnjadi u Izrael, kada je iz mesta Adorjan kod Kanjiže otpremljeno 6.000 grla u četrnaest kamiona. Ova pošiljka jagnjadi iz vojvođanskih sela potvrđuje da izvoz jagnjadi iz Srbije u Izrael ostaje značajan kanal za domaće stočare, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Izvoz jagnjadi iz Srbije u Izrael poslednji put je realizovan 2023. godine, kada je u dve odvojene isporuke izvezeno 5.000 grla. U 2025. godini izvoz nije sproveden, jer dokumentacija o zdravstvenoj bezbednosti nije bila pravovremeno obezbeđena. Sada, uz podršku Uprave za veterinu i zajednički rad privatnog i javnog sektora, tržište je ponovo otvoreno i plasman je nastavljen.

Stabilne cene i podsticaji za proizvođače

Prema rečima ministra u tehničkom mandatu Dragana Glamočića, izvoz jagnjadi iz Srbije u Izrael ne samo da donosi devizni priliv, već direktno utiče na stabilizaciju otkupnih cena i podstiče rast stočarske proizvodnje. On je naveo da je Srbija tokom ove godine otvorila još četiri tržišta za izvoz stoke: Libiju, Liban, Alžir i Egipat. “Ove godine je već otišlo preko 12.000 ovaca u Libiju i Alžir. Danas će otići 6.000 jagnjadi u Izrael, a sledeća isporuka planira se za polovinu decembra”, izjavio je Glamočić.

Direktor kompanije Kontakt iz Adorjana naglasio je da izvoz omogućava proizvođačima stabilnu otkupnu cenu. “Prošle godine cena je pala na 300 dinara zbog bolesti. Ove godine, zahvaljujući izvozu, najniža cena je 450 dinara, dok je otkup počeo sa 500 dinara po kilogramu”, rekao je direktor Boroš. Pored toga, država isplaćuje 3.000 dinara subvencije po svakom jagnjetu, dok kvalitetne priplodne ovce donose 10.000 dinara godišnje. Za kupovinu kvalitetnih ovaca i ovnova, proizvođači mogu dobiti 50 do 65 odsto bespovratnih sredstava.

S obzirom na ove podsticaje, broj priplodnih ovaca u Srbiji porastao je sa 50.000 grla 2012. godine na više od 620.000 danas. To pokazuje koliko državna podrška i izvoz jagnjadi iz Srbije u Izrael doprinose širenju domaće stočarske proizvodnje.

Dalji razvoj i širenje izvoznog asortimana

Ministar Glamočić je istakao da Srbija ima potencijal da proširi izvoz i na druge vrste stoke, pre svega na tovnu junad. Usklađeni su sertifikati, što omogućava da izvoz junadi može početi početkom naredne godine. Tržište mleka, prema njegovim rečima, nije konkurentno zbog pritiska velikih evropskih proizvođača, ali Srbija zadovoljava domaće potrebe i radi na povećanju produktivnosti i modernizaciji sektora.

Kao rezultat povećanja izvoza, proizvođači dobijaju sigurnost plasmana i podsticaje za dalje ulaganje u stočarstvo. Ova strategija doprinosi rastu proizvodnje i održavanju stabilnih cena na domaćem tržištu. S obzirom na rast tražnje iz inostranstva, očekuje se da će izvoz jagnjadi iz Srbije u Izrael i druge zemlje Bliskog istoka ostati važno tržište za domaće stočare.