Američka tehnološka kompanija širi razvoj veštačke inteligencije i preuzima vodeći tim stručnjaka na čelu sa Fei-Fei Li

Advanced Micro Devices Inc. (AMD) dogovorila je akviziciju AI startapa World Labs za 8,2 milijarde dolara u akcijama. Ova transakcija, koja uključuje ključni tim istraživača i modele veštačke inteligencije, trebalo bi da bude finalizovana do kraja godine, nakon dobijanja regulatornih odobrenja. Ovim potezom AMD jača svoju poziciju na tržištu AI čipova, gde se direktno takmiči sa kompanijom Nvidia.

Detalji akvizicije i razvoj AI modela

World Labs, osnovan 2024. godine, razvio je napredne AI softvere poznate kao svetski modeli (world models) koji omogućavaju rekonstrukciju trodimenzionalnih okruženja. Ovi modeli koriste se u robotici, naučnim istraživanjima i industrijskoj opremi. Kompanija ima oko 70 zaposlenih, uključujući tim za robotiku koji je dobijen kroz akviziciju startapa SceniX tokom jula. Fei-Fei Li, utemeljivač i izvršna direktorka World Labs, smatra da udruživanje sa AMD-om omogućava brži razvoj i integraciju hardvera i softvera. “U ovom trenutku, ako udružimo snage sa AMD-om, zaista sebi, AMD-u i celom ekosistemu dajemo priliku da ubrzamo ciklus razvoja softvera i hardvera”, izjavila je Li. Kao deo dogovora, Li će postati izvršna potpredsednica i glavna naučna direktorka AMD-a, odgovarajući direktno izvršnoj direktorki Lisa Su.

Konkurencija na tržištu i strateški značaj akvizicije

Osim toga, Lisa Su istakla je da akvizicija World Labs donosi timu AMD-a dodatna znanja i razumevanje pravca razvoja veštačke inteligencije. “Što bolje razumete ceo proces od početka do kraja, to ćete bolji sistem izgraditi. Zato kupujemo World Labs. Želimo pristup talentu svetske klase koji je Fei-Fei okupila i želimo da ga povežemo sa AMD-ovim sposobnostima u oblasti hardvera, softvera i sistema”, rekla je Su. AMD planira da kroz ovu akviziciju unapredi razvoj sledećih generacija hardvera za AI sisteme i proširi ponudu modela korisnicima, posebno iz data centar sektora, koji čini glavni izvor prihoda kompanije. S druge strane, Nvidia je već ranije usvojila pristup integrisanja AI čipova, opreme i usluga za brzu implementaciju AI rešenja, a nedavno je preuzela startap Hugging Face za oko 13 milijardi dolara.

Uticaj akvizicije na tržište i dalji razvoj

Tokom prethodnih godina, AMD je kroz širenje portfolija uspeo da poveća prodaju u segmentu data centara. Akcije kompanije su ove godine gotovo utrostručile vrednost, čime je tržišna kapitalizacija dostigla oko bilion dolara (hiljadu milijardi dolara). Nvidia, i dalje najvrednija tehnološka kompanija sa kapitalizacijom iznad pet biliona dolara, ostvarila je rast akcija od 22 odsto u 2026. godini, što je ispod proseka za glavne proizvođače čipova. Kao rezultat, AMD kroz akviziciju World Labs dobija novu konkurentsku prednost u razvoju naprednih sistema veštačke inteligencije i pozicionira se kao ključni igrač u globalnoj industriji AI čipova.

Srpski stočari plasirali 6.000 jagnjadi iz Vojvodine u Izrael, uz podršku države i stabilne otkupne cene

Srbija je danas nastavila izvoz jagnjadi u Izrael, kada je iz mesta Adorjan kod Kanjiže otpremljeno 6.000 grla u četrnaest kamiona. Ova pošiljka jagnjadi iz vojvođanskih sela potvrđuje da izvoz jagnjadi iz Srbije u Izrael ostaje značajan kanal za domaće stočare, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Izvoz jagnjadi iz Srbije u Izrael poslednji put je realizovan 2023. godine, kada je u dve odvojene isporuke izvezeno 5.000 grla. U 2025. godini izvoz nije sproveden, jer dokumentacija o zdravstvenoj bezbednosti nije bila pravovremeno obezbeđena. Sada, uz podršku Uprave za veterinu i zajednički rad privatnog i javnog sektora, tržište je ponovo otvoreno i plasman je nastavljen.

Stabilne cene i podsticaji za proizvođače

Prema rečima ministra u tehničkom mandatu Dragana Glamočića, izvoz jagnjadi iz Srbije u Izrael ne samo da donosi devizni priliv, već direktno utiče na stabilizaciju otkupnih cena i podstiče rast stočarske proizvodnje. On je naveo da je Srbija tokom ove godine otvorila još četiri tržišta za izvoz stoke: Libiju, Liban, Alžir i Egipat. “Ove godine je već otišlo preko 12.000 ovaca u Libiju i Alžir. Danas će otići 6.000 jagnjadi u Izrael, a sledeća isporuka planira se za polovinu decembra”, izjavio je Glamočić.

Direktor kompanije Kontakt iz Adorjana naglasio je da izvoz omogućava proizvođačima stabilnu otkupnu cenu. “Prošle godine cena je pala na 300 dinara zbog bolesti. Ove godine, zahvaljujući izvozu, najniža cena je 450 dinara, dok je otkup počeo sa 500 dinara po kilogramu”, rekao je direktor Boroš. Pored toga, država isplaćuje 3.000 dinara subvencije po svakom jagnjetu, dok kvalitetne priplodne ovce donose 10.000 dinara godišnje. Za kupovinu kvalitetnih ovaca i ovnova, proizvođači mogu dobiti 50 do 65 odsto bespovratnih sredstava.

S obzirom na ove podsticaje, broj priplodnih ovaca u Srbiji porastao je sa 50.000 grla 2012. godine na više od 620.000 danas. To pokazuje koliko državna podrška i izvoz jagnjadi iz Srbije u Izrael doprinose širenju domaće stočarske proizvodnje.

Dalji razvoj i širenje izvoznog asortimana

Ministar Glamočić je istakao da Srbija ima potencijal da proširi izvoz i na druge vrste stoke, pre svega na tovnu junad. Usklađeni su sertifikati, što omogućava da izvoz junadi može početi početkom naredne godine. Tržište mleka, prema njegovim rečima, nije konkurentno zbog pritiska velikih evropskih proizvođača, ali Srbija zadovoljava domaće potrebe i radi na povećanju produktivnosti i modernizaciji sektora.

Kao rezultat povećanja izvoza, proizvođači dobijaju sigurnost plasmana i podsticaje za dalje ulaganje u stočarstvo. Ova strategija doprinosi rastu proizvodnje i održavanju stabilnih cena na domaćem tržištu. S obzirom na rast tražnje iz inostranstva, očekuje se da će izvoz jagnjadi iz Srbije u Izrael i druge zemlje Bliskog istoka ostati važno tržište za domaće stočare.

Strana avio-kompanija nastavlja rad iz Beograda do kraja zimske sezone, 150-200 radnih mesta ostaje sačuvano

Wizz Air, mađarska niskotarifna avio-kompanija, zadržaće bazu u Beogradu do 28. marta 2027. godine. Odluka Direktorata civilnog vazduhoplovstva da odloži primenu sporne regulative omogućila je nastavak poslovanja tokom cele zimske sezone 2026/27. Ključna izmena pravilnika, objavljena u Službenom glasniku RS broj 93/2026, predviđa da se relevantna odredba ne primenjuje na letove do početka letnje sezone 2027. godine.

Wizz Air u Beogradu: brojke i pravni okvir

Tokom letnje sezone 2026. godine, Wizz Air je iz beogradske baze prevezao 700.000 putnika na više od 3.000 letova. U bazi je stacionirano četiri aviona, dok broj zaposlenih prema dostupnim podacima iznosi između 150 i 200. Kompanija posluje u Srbiji od 2010. godine, a do danas je kroz njene letove prošlo više od 14 miliona putnika. Nova prelazna odredba, član 15a, propisuje da se član 3 stav 4 pravilnika ne primenjuje na letove stranih prevoznika koji počinju i završavaju u Srbiji, sve do 28. marta 2027.

Regulatorni spor i ekonomske posledice

Sporna odredba pravilnika, usvojena 27. marta 2026, predviđa da avio-kompanije iz Evropske unije mogu obavljati redovan prevoz po pravima treće i četvrte slobode samo za letove koji počinju i završavaju u zemlji iz koje dolazi prevoznik. To znači da Wizz Air, sa mađarskim operativnim sertifikatom, ne bi mogao da započinje rotacije iz Beograda. Kompanija je u junu naglasila da bi novi propis doveo do zatvaranja baze već u novembru. Međutim, odlaganje primene stvorilo je dodatnih šest meseci neizvesnosti za putnike i zaposlene. Pravni okvir ostaje predmet tumačenja između Srbije i Evropske komisije, posebno u delu prava na otvaranje stranih baza i slobode poslovanja u skladu sa ECAA sporazumom.

Pozadina odluke i tržišni značaj

Odlaganje primene regulative usledilo je nakon sastanka ECAA Zajedničkog komiteta u Briselu, gde su predstavnici Srbije i Evropske komisije razmatrali spor oko baze. Prema nezvaničnim informacijama, zahtev za odlaganje potekao je od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a zvanične izjave kompanije i regulatora nisu objavljene. Wizz Air za sada odbacuje mogućnost dobijanja srpskog operativnog sertifikata, navodeći visoke troškove i pravnu nesigurnost. Nastavak rada kompanije u Srbiji znači očuvanje radnih mesta i redovnih linija, ali i privremeno rešenje dok se ne postigne dogovor o budućem režimu. Ukoliko do 28. marta 2027. ne dođe do promene propisa ili novog odlaganja, bazu bi mogao zadesiti prekid rada, što bi uticalo na putnike, zaposlene i konkurenciju na tržištu avio-saobraćaja u Srbiji.