Potrošači koji su čekali kasnu kupovinu suočavaju se sa cenama peleta i drva na prošlogodišnjem vrhuncu, dok se očekuju nove tarife za grejanje i struju

Cene ogreva u Srbiji pred početak grejne sezone dosegle su nivo do 48.000 dinara po toni za pelet, što je izjednačeno sa najvišim vrednostima iz perioda prošlogodišnje nestašice. Prema aktuelnim podacima, potrošači koji su odlagali kupovinu peleta sada plaćaju od 42.000 do 48.000 dinara po toni u Beogradu, dok je u drugim delovima zemlje cena od 37.000 do 48.000 dinara. Ova situacija podseća na januar prethodne sezone, kada je tona peleta koštala 44.000 dinara, a nestašica u februaru dovela je do individualne prodaje „na džakove”, sa cenama i do 52.000 dinara u Pirotu.

Cene ogreva i poređenje sa prošlom sezonom

S druge strane, drva za ogrev — bukva, hrast i cer — u Beogradu se prodaju po ceni od 10.500 do 11.700 dinara za kubni metar, dok je iscepana bukva sa prevozom 11.700 dinara. U unutrašnjosti su cene niže: u Kraljevu od 6.500 do 10.000 dinara, u Prokuplju oko 8.500 dinara, dok je Subotica sa 10.500 do 11.000 dinara blizu beogradskih cena. Tradicionalni energent, ugalj, ostao je cenovno najstabilniji. Pljevaljski ugalj prodaje se za 21.000 dinara po toni, a „stanari” za 19.500 dinara. Koks i visokokalorični ugalj skoro da nisu dostupni, dok se briketi nude po ceni od 35.000 do 40.000 dinara po toni.

Najavljene promene cena daljinskog grejanja i struje

Kada je reč o daljinskom grejanju, toplane još nisu objavile nove cene, ali Beogradske elektrane su zatražile saglasnost za novi cenovnik od 1. oktobra. Predlog predviđa pad varijabilnog dela za 5,57 odsto (sa 8,21 na 7,76 dinara po kilovat-satu bez PDV-a), dok bi fiksni deo porastao za 18,02 odsto. Kao rezultat toga, naplata po zagrevanoj površini poskupela bi za 9,5 odsto, a topla voda za 10 odsto. Takođe, u sektoru električne energije procenjuje se mogućnost poskupljenja struje od oktobra, ali konačna odluka još nije doneta. Medijske procene ukazuju na povećanje od 3,7 do 4,7 odsto.

Širi ekonomski kontekst i uticaj na potrošače

Vlada Srbije je ranije dala „obećanje” Međunarodnom monetarnom fondu da će regulisana cena struje za domaćinstva biti povećana najkasnije do 1. oktobra 2026. godine. Moglo bi doći i do promene praga za skuplje zone potrošnje, što bi najviše pogodilo zimske račune. Prošle jeseni struja je poskupela za 6,6 odsto, dok ove godine, zbog izbora, konačna odluka kasni. Uporedo sa tim, potrošači koji koriste pelet ili drva suočavaju se sa cenama koje su već na prošlogodišnjim rekordima. Ova situacija potvrđuje da se kasna nabavka energenata često pokazuje kao skuplja opcija. Ujedno, tržište ogreva u Srbiji pokazuje snažnu osetljivost na sezonsku potražnju i promene u snabdevanju.

RZS navodi da su električna energija, goriva i ugostiteljske usluge najviše doprinele rastu cena u prvoj polovini 2026.

Republički zavod za statistiku (RZS) saopštio je da su potrošačke cene u Srbiji porasle za 2,9 odsto u prvoj polovini 2026. godine u odnosu na isti period prethodne godine. Glavni pokretači ovog rasta bile su kategorije energenata, lekova i ugostiteljskih usluga, što dodatno potvrđuje trend koji inflacija pokazuje u domaćoj ekonomiji.

Najveći doprinos inflaciji: energenti i stanovanje

Grupa stanovanje, voda, električna energija, gas i druga goriva učestvovala je sa čak 42,9 odsto u ukupnom rastu potrošačkih cena. Električna energija sama je doprinela sa 17 odsto, dok su goriva i maziva za vozila imala udeo od 10,3 odsto. Pored toga, duvan je učestvovao sa 9,3 odsto, lekovi sa 7,9 odsto, a vodosnabdevanje sa 7,7 odsto. U kategoriji „Energija“, međugodišnji rast cena ubrzao je sa četiri na 6,8 odsto u drugom kvartalu 2026. godine, što je prvenstveno rezultat prelivanja poskupljenja struje iz oktobra prethodne godine i povećane nestabilnosti cena goriva.

Uticaj fiskalnih i administrativnih mera

U oblasti alkoholnih pića i duvana zabeležen je međugodišnji rast cena od 5,4 odsto, dok je kod duvana ta stopa iznosila 6,1 odsto. RZS naglašava da je prvi kvartal 2026. godine obeležen „trostrukim fiskalnim šokom“ kroz novi akcizni kalendar, redovno usklađivanje sa inflacijom i vanredno povećanje minimalne državne akcize. Zdravstvo je takođe značajno uticalo na inflaciju, sa rastom cena od 7,8 odsto, pri čemu su lekovi poskupeli 7,7 odsto. Povećani troškovi uvoza i poskupljenje farmaceutskih sirovina dodatno su doprineli ovom trendu.

Administrativne korekcije i sektor ugostiteljstva

Grupa „Snabdevanje vodom i ostale usluge u vezi sa stanovanjem“ zabeležila je dvocifren rast od 15,4 odsto. Posebno se izdvaja rast cena vodosnabdevanja, koji je iznosio 20,3 odsto, što je posledica snažnih administrativnih korekcija na nivou lokalnih samouprava. U sektoru „Restorani i hoteli“ međugodišnji rast cena iznosio je 6,4 odsto. Najveći pojedinačni uticaj imalo je poskupljenje „pljeskavice u lepinji“, sa učešćem od 21,5 odsto u ukupnom rastu te grupe. Hrana u klasičnim restoranima i pice učestvovale su sa 14,9, odnosno 9,3 odsto. Pića u ugostiteljskim objektima doprinela su sa ukupno više od 17 odsto, pri čemu su bezalkoholna pića imala učešće od 9,9, a alkoholna pića od 7,7 odsto.

Šira ekonomska slika i očekivanja za nastavak godine

Prema analizi RZS, rast cena energenata u prvoj polovini godine predstavlja prelaznu fazu kontrolisanog usklađivanja cena u okviru obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu. Očekuje se da će puni statistički efekat tih korekcija biti vidljiv u drugoj polovini godine, posebno nakon predviđenog povećanja cena tokom jeseni. U međuvremenu, inflacija u Srbiji ostaje pod snažnim uticajem administrativnih i fiskalnih mera, kao i promena na tržištu energenata i farmaceutskih proizvoda. Na taj način, kretanje potrošačkih cena i dalje reflektuje kompleksne odnose između globalnih faktora i domaće ekonomske politike.

Valuta evrozone dostigla najniži nivo od maja 2025, investitori traže sigurnost u dolaru usled poremećaja na tržištu

Evro je danas pao na 1,135 dolara, što je najniži nivo u odnosu na dolar od maja 2025. godine. Prema aktuelnim podacima sa valutne berze Foreks, evro se u 10.10 sati prodavao po kursu od 1,13465 dolara. Ključni razlog za pad vrednosti evra jesu tenzije oko Ormuskog moreuza i rast cena nafte, što je navelo investitore da traže sigurnije utočište u američkoj valuti.

Razlozi pada evra i oscilacije na valutnom tržištu

Tržište valuta beleži značajne oscilacije usled globalnih geopolitičkih tenzija, posebno oko Ormuskog moreuza, strateški važnog prolaza za transport nafte. Kao rezultat, tražnja za američkim dolarom porasla je jer investitori smatraju dolar sigurnom lukom u periodima neizvesnosti. Povećanje cena nafte dodatno je pojačalo pritisak na evro, dok su pregovori o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza u zastoju. Evropska centralna banka (ECB) i njena predsednica Kristin Lagard ostaju pod pažnjom tržišta. Lagard je izjavila da aktuelni rast inflacije u evrozoni za sada ne stvara dodatne pritiske na cene. Zbog toga ECB ne mora žuriti sa podizanjem kamatnih stopa. Inflacija u evrozoni već je iznad 3 odsto, a tržišna očekivanja ukazuju da bi do kraja godine mogla da se približi četiri odsto.

Izjave ECB i očekivanja investitora

Investitori pažljivo prate projekcije inflacije i izveštaje ECB. “Nedavni rast inflacije nije doveo do značajnijih dodatnih pritisaka na cene širom evrozone”, ocenila je Kristin Lagard, predsednica ECB. To sugeriše da centralna banka može zadržati trenutne kamatne stope, bar do sastanka 29. oktobra. Većina ekonomista očekuje da će ECB tada zadržati kamatnu stopu nepromenjenom, dok bi novo pooštravanje monetarne politike moglo uslediti u decembru, kada budu objavljene nove ekonomske projekcije.

Implikacije za tržište i investitore

Zbog trenutne situacije, investitori nastavljaju da favorizuju američki dolar kao sigurnu imovinu. Pad vrednosti evra u odnosu na dolar može uticati na evropske izvoznike, jer slabiji evro povećava konkurentnost njihovih proizvoda na svetskom tržištu. S druge strane, rast inflacije i promena monetarne politike ECB ostaju ključni faktori koje tržišni učesnici pažljivo analiziraju. Osim toga, poremećaji u snabdevanju energentima i neizvesnost oko Ormuskog moreuza dodatno komplikuju ekonomsku sliku evrozone. Iako ovakvi događaji često dovode do kratkoročnih fluktuacija na deviznim tržištima, dugoročni trendovi zavisiće od razvoja geopolitičke situacije i ekonomskih odluka vodećih centralnih banaka.