Na gradilištu u Poenkareovoj ulici otkrivena je avio-bomba iz Drugog svetskog rata, teška oko 250 kilograma, saopštio je ministar unutrašnjih poslova.

Avio-bomba pronađena u Beogradu izazvala je pažnju javnosti nakon što je otkrivena na gradilištu u Poenkareovoj ulici. Prema zvaničnoj izjavi, prilikom izvođenja građevinskih radova, pronađena je nemačka avio-bomba opšte namene, model SC 250. Težina bombe iznosi oko 250 kilograma, dok eksplozivno punjenje čini približno 130 kilograma.

Ministar unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu, Ivica Dačić, naveo je da je reč o bombi zaostaloj iz Drugog svetskog rata. Pripadnici Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova odmah su izašli na teren kako bi izvršili izviđanje, identifikaciju i procenu stanja pronađene bombe. Na osnovu karakteristika bombe, doneta je odluka da se njeno uništavanje sprovede na samom mestu gde je pronađena.

Planirane mere za bezbednost građana

Prema rečima ministra Dačića, zbog specifičnosti bombe, koja je opremljena električnim upaljačem, uništavanje će biti sprovedeno na licu mesta. Aktivnosti na uništavanju avio-bombe zakazane su za nedelju, 4. oktobra 2026. godine, sa početkom u 6 časova. Operativni štab je već formiran kako bi koordinisao sve neophodne pripreme i mere zaštite tokom ovog procesa.

Takođe, nadležni organi ističu da će biti sprovedene sve neophodne mere bezbednosti u skladu sa propisima. Detalji o evakuaciji građana, eventualnim ograničenjima saobraćaja i drugim aspektima bezbednosti biće saopšteni u narednim danima, kako bi stanovništvo bilo pravovremeno informisano o svim koracima.

Šta sledi nakon otkrića bombe

U međuvremenu, Operativni štab za uništavanje avio-bombe je formiran. Njegova uloga je da prati razvoj situacije, pripremi logističku podršku i koordinira sve službe koje će učestvovati u uništavanju bombe. Pored toga, građani iz okoline biće obavešteni o preporučenim merama ponašanja tokom sprovođenja ove akcije.

Otkriće avio-bombe u Beogradu podseća na značaj kontinuiranih bezbednosnih provera tokom građevinskih radova. S druge strane, primer iz Poenkareove ulice pokazuje koliko je pažljivo planiranje i brz odgovor nadležnih službi važan za sigurnost stanovništva. Dalji razvoj aktivnosti biće praćen i dodatno saopšten kroz zvanična obaveštenja.

Više od 120 poziva zabeleženo tokom noći, a Beograđani se najčešće žale na probleme sa disanjem i stomačne tegobe.

U protekloj noći u Beogradu zabeležen je povećan broj poziva Hitnoj pomoći, a najčešći razlog za traženje medicinske pomoći bili su problemi sa disanjem i jesenje tegobe sa želucem. Prema rečima doktorke Milene Popović, tokom noći je primljeno više od 120 poziva, dok je na javnim mestima intervenisano 15 puta.

U toku noći dogodile su se i dve saobraćajne nezgode u kojima su učestvovale dve ženske osobe. Kako je navedeno, obe su zadobile lakše telesne povrede. Jedna od povređenih prevezena je u dežurnu zdravstvenu ustanovu, dok je druga pregledana i zbrinuta na licu mesta.

Povećan broj poziva Hitnoj pomoći u Beogradu

Iako nije zabeležen nijedan slučaj akutnog koronarnog sindroma niti teške traume, broj poziva veći od stotinu predstavlja blago povećanje za noćne uslove, napomenula je dr Popović. Ovaj trend, prema njenim rečima, u poslednje vreme postaje uobičajen, što može ukazivati na sezonske zdravstvene probleme među građanima.

Tokom noći, lekari su većinu vremena posvetili hroničnim pacijentima. Pored problema sa disanjem i stomačnih tegoba, na listi najčešćih razloga za poziv nalaze se i drugi simptomi tipični za prelazni period godine. Takođe, doktorka Popović skreće pažnju da građani ponekad ignorišu simptome koji mogu izgledati kao obična prehlada, ali zahtevaju pažnju stručnjaka.

Jesenje tegobe i preporuke za građane

Kako je objavljeno, jesen često donosi povećan broj respiratornih i stomačnih problema, što se odražava i na rad Hitne pomoći u Beogradu. Osim toga, veći broj poziva može biti posledica promena vremena i nižih temperatura, što posebno pogađa osetljive grupe stanovništva. Zbog toga je važno obratiti pažnju na simptome i, u slučaju potrebe, pravovremeno se obratiti lekarima.

Na kraju, iako je noć u Beogradu protekla relativno mirno na javnim mestima, povećan broj poziva ukazuje na to da građani češće traže medicinsku pomoć tokom jesenjih meseci. Stručnjaci podsećaju da je važno ne ignorisati tegobe, pogotovo kada su u pitanju disanje ili želudac, kako bi se sprečile ozbiljnije komplikacije.

Tokom protekle noći u Beogradu nije bilo saobraćajnih nesreća, a većina poziva Hitnoj pomoći stigla je od hroničnih bolesnika.

Tokom prethodne noći, ekipe Hitne pomoći imale su ukupno 120 intervencija na teritoriji Beograda, od kojih se 15 dogodilo na javnim mestima, prema zvaničnim podacima. Za pomoć su se najviše javljali hronični bolesnici, među kojima su prednjačili srčani pacijenti, astmatičari, kao i onkološki i psihijatrijski bolesnici.

Prema saopštenju nadležnih službi, noć u Beogradu protekla je mirno i bez saobraćajnih nesreća ili težih incidenata. Ova činjenica donosi određenu dozu olakšanja za građane, s obzirom na to da su prethodne nedelje često zabeleženi slučajevi povreda na javnim mestima ili u saobraćaju.

Najviše intervencija zbog hroničnih bolesti

Prema rečima dežurnih iz Hitne pomoći, najčešći razlozi za pozivanje službe tokom noći bili su problemi sa srcem, astmom, kao i komplikacije kod onkoloških i psihijatrijskih pacijenata. Zbog toga, službe apeluju na osobe sa hroničnim oboljenjima da redovno koriste propisanu terapiju i prate preporuke svojih lekara, posebno tokom noćnih sati kada je teško doći do ordinacija.

Takođe, ukupno 15 intervencija izvedeno je na javnim mestima, što pokazuje da i dalje postoji potreba za brzim reakcijama u slučajevima kada se građani iznenada nađu u nevolji van svojih domova. Međutim, nema podataka o težim povredama tokom ovih izlazaka.

Bez saobraćajnih nezgoda tokom noći

Za razliku od nekih prethodnih dana, protekla noć u Beogradu nije zabeležila nijednu saobraćajnu nesreću ili incident sa ozbiljnijim posledicama. Takva situacija, prema saopštenju, može se smatrati pozitivnim ishodom i rezultat je veće opreznosti svih učesnika u saobraćaju.

Osim toga, službe ističu da je u letnjem periodu učestala potreba za medicinskom pomoći zbog hroničnih bolesti, što dodatno opterećuje dežurne ekipe. Zato se građanima savetuje da, u slučaju pogoršanja zdravstvenog stanja, odmah kontaktiraju nadležne službe kako bi dobili pravovremenu pomoć.

Na kraju, nadležni podsećaju da je Hitna pomoć dostupna građanima 24 sata dnevno i da je važno na vreme reagovati ukoliko se pojavi bilo kakav zdravstveni problem, bilo da se radi o hroničnim bolestima ili iznenadnim situacijama na javnim mestima.