Connect with us

Domaće

Subvencije za električna vozila produžene do 1. decembra, iznos do 5.000 evra

Građani, preduzetnici i firme mogu podnositi zahteve za subvencije putem eUprave do isteka budžeta ili kraja roka

Objavljeno pre

15 seconds

,

Subvencije za električna vozila produžene do 1. decembra, iznos do 5.000 evra Foto Izvor: Pixabay / distelAPPArath

Građani, preduzetnici i firme mogu podnositi zahteve za subvencije putem eUprave do isteka budžeta ili kraja roka

Vlada Srbije je objavila da je rok za subvencije za električna vozila produžen do 1. decembra. Subvencije za električna vozila dodeljuju se po redosledu pristiglih zahteva dokle god ima sredstava u budžetu. Za ovu namenu opredeljeno je ukupno 170 miliona dinara, a pojedinačni iznosi se kreću od 250 do 5.000 evra, u zavisnosti od kategorije vozila.

Elektronsko prijavljivanje za subvencije za električna vozila počelo je 1. marta ove godine putem Portala eUprava. Pravo na subvenciju imaju fizička lica, preduzetnici i pravna lica. Vozilo za koje se traži pomoć mora biti novo, odnosno pre podnošenja zahteva ne sme biti korišćeno niti registrovano.

Detalji subvencija za električna vozila i način prijave

Subvencije za električna vozila iznose 250 evra za mopede i lake tricikle. Za električne motocikle, teške tricikle i četvorocikle država daje 500 evra. Najviši iznos, 5.000 evra, predviđen je za nove putničke električne automobile ili laka teretna vozila do 3,5 tona. Ove subvencije građani i firme mogu iskoristiti kao deo učešća za finansijski lizing ili kao iznos za plaćanje dela kupoprodajne cene vozila. Ako se vozilo kupuje sopstvenim sredstvima, subvencija se isplaćuje nakon dokazivanja uplate dela cene koju ne pokriva državna pomoć.

Zahtev za subvencije za električna vozila podnosi se isključivo elektronski Ministarstvu zaštite životne sredine, preko Portala eUprava. Subvencije se dodeljuju po redosledu pristiglih i urednih zahteva sve dok su sredstva raspoloživa. Ukoliko budžet bude potrošen pre 1. decembra, dodela subvencija će biti obustavljena, a zainteresovani će o tome biti obavešteni na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine.

Uticaj produženja roka i značaj za tržište električnih vozila

Produženje roka za subvencije za električna vozila omogućava većem broju građana i pravnih lica da iskoriste ovu podršku. Ovaj potez može doprineti povećanju prodaje novih električnih automobila i drugih vozila na srpskom tržištu. Kao rezultat, očekuje se i nastavak modernizacije voznog parka, što ima pozitivan uticaj na smanjenje emisije štetnih gasova. S druge strane, jasno definisani kriterijumi za dodelu subvencija i elektronska prijava povećavaju transparentnost i efikasnost procesa.

Podrška kupovini električnih vozila deo je šire strategije Vlade Srbije za promovisanje ekološki prihvatljivog saobraćaja. Takođe, ovaj program subvencija nastavlja trend podsticanja energetske efikasnosti i smanjenja zagađenja u urbanim sredinama. Subvencije za električna vozila predstavljaju direktan ekonomski podsticaj za ubrzanje tranzicije ka održivom transportu.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Energoprojekt završava prinudni otkup akcija za 452,3 dinara u naredna 48 sata

Prinudni otkup obuhvata skoro 10 odsto akcija, država prodala 34,6 odsto udela uz procenjenu vrednost od 42 miliona evra

Objavljeno pre

45 minutes

,

September 28, 2026

Objavio:

Energoprojekt završava prinudni otkup akcija za 452,3 dinara u naredna 48 sata

Prinudni otkup obuhvata skoro 10 odsto akcija, država prodala 34,6 odsto udela uz procenjenu vrednost od 42 miliona evra

Energoprojekt holding završava prinudni otkup akcija za 452,3 dinara po akciji u naredna 48 sata. Ovom transakcijom biće otkupljeno skoro 10 odsto preostalih akcija, nakon što je država Srbija prodala 34,6 odsto udela, procenjujući kompaniju na oko 42 miliona evra. Odluku o prinudnom otkupu donela je skupština akcionara krajem jula, ali je sprovođenje odloženo zbog presude Upravnog suda, koja je poništila rešenje regulatora o preuzimanju iz 2017. godine.

Detalji prinudnog otkupa i istorijski tok preuzimanja

Prinudni otkup akcija Energoprojekt holdinga sprovodi se po ceni od 452,3 dinara po akciji. Ova cena je utvrđena nakon više pokušaja preuzimanja i perioda niske likvidnosti na Beogradskoj berzi. Čitav proces dobio je poseban značaj zbog ranijih događaja: 2017. godine, nakon dokazanog trgovanja među povezanim licima, kompanija Napred razvoj preuzela je 52 odsto akcija Energoprojekta po ceni od 1.501 dinar po akciji, pri čemu je ukupna tržišna vrednost tada iznosila oko 140 miliona evra. Tokom narednih godina poslovanje je oslabljeno, a država Srbija, kao najveći manjinski akcionar sa gotovo 35 odsto udela, ostala je bez uticaja na ključne odluke. Trgovina akcijama gotovo je potpuno zamrla, a neuspešna ponuda za preuzimanje iz 2024. godine iznosila je 375 dinara po akciji.

Tržišni i imovinski kontekst prodaje

U julu 2025. godine propao je pokušaj skupštine da omogući prenos atraktivne parcele u Bloku 26 sa Energoprojekta na većinskog vlasnika. Tokom 2026. usledila je nova ponuda za preuzimanje po ceni od 452,3 dinara po akciji, takođe nakon fingiranog prometa na nelikvidnom tržištu. Država je tada prodala gotovo trećinu akcija, čime je ukupna procenjena vrednost Energoprojekta pala na 42 miliona evra, iako sama parcela iz Bloka 26 ima višestruko veću vrednost od te sume. Kao rezultat toga, stekli su se uslovi za prinudni otkup akcija preostalih manjinskih akcionara. Osim toga, ovakav razvoj događaja otvara pitanje zaštite interesa malih akcionara, kao i transparentnosti korporativnog upravljanja na domaćem tržištu kapitala.

Regulatorni aspekti i poslovne posledice

Presuda Upravnog suda, kojom je posle deset godina poništeno rešenje o preuzimanju iz 2017, značajno je uticala na tok ove transakcije. S druge strane, akcionari su se suočili sa smanjenjem vrednosti svojih ulaganja i ograničenim mogućnostima trgovanja. Iako se završetak prinudnog otkupa akcija Energoprojekta formalno očekuje u naredna 48 sata, tržište kapitala u Srbiji suočava se sa izazovima likvidnosti i poverenja investitora, što može ostaviti dugoročan trag na celokupni sektor.

Pročitaj još

Domaće

Evropska komisija uvodi mape puta za ubrzanje pristupa Crne Gore i još tri zemlje EU

Mape puta donose precizne obaveze i rokove za Crnu Goru, Ukrajinu, Moldaviju i Albaniju, uz jasniju perspektivu članstva

Objavljeno pre

1 hour

,

September 28, 2026

Objavio:

Evropska komisija uvodi mape puta za ubrzanje pristupa Crne Gore i još tri zemlje EU

Mape puta donose precizne obaveze i rokove za Crnu Goru, Ukrajinu, Moldaviju i Albaniju, uz jasniju perspektivu članstva

Evropska komisija najavila je da uvodi mape puta za četiri najnaprednije zemlje kandidate za članstvo u Evropskoj uniji. Ovaj korak ima za cilj ubrzanje procesa pristupanja i donosi jasnije uslove i rokove za Crnu Goru, Ukrajinu, Moldaviju i Albaniju. Uvođenjem mapa puta, kandidati dobijaju precizne obaveze i redosled reformi, kao i okvirne rokove za završetak pojedinih faza pregovora.

Mape puta za ubrzanje procesa pristupanja

Mape puta predstavljaju novinu u pristupnom procesu, jer prvi put daju kandidatima predvidljivije okvire i konkretne međuciljeve. Svaka zemlja iz grupe predvodnika proširenja dobiće individualizovane zadatke i jasnu perspektivu. Prema navodima Komisije, cilj je da se obezbedi da, uz sprovođenje svih potrebnih reformi, države zaista budu primljene u EU. Ključne oblasti obuhvaćene mapama puta uključuju poglavlja iz pregovaračkih klastera, sa okvirnim rokovima za njihov završetak. Ovo bi trebalo da omogući efikasnije praćenje napretka i oslobađanje procesa od dosadašnje neizvesnosti.

Geopolitički i ekonomski značaj proširenja

Odluka da mape puta budu ponuđene samo Crnoj Gori, Ukrajini, Moldaviji i Albaniji proistekla je iz procene da su ove zemlje najviše napredovale u reformama. S druge strane, Kosovo, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Gruzija, Turska i Srbija nisu uključene zbog usporenih pregovora i primedbi na stanje demokratije i vladavine prava. Evropska komisija navodi da će mape puta omogućiti kandidatima pristup određenim ekonomskim koristima i zajedničkim projektima pre punopravnog članstva. Ovakav model treba da smanji rizik od razočaranja i pojača vezu sa evropskim ekonomskim sistemom tokom tranzicije, što je važno u trenutku kada globalni konkurenti, poput Kine i Rusije, jačaju svoj uticaj.

Politička podrška i naredni koraci za mape puta

Lideri država članica raspravljaće o tempu i uslovima proširenja na samitu u Briselu od 15. do 16. oktobra. Komisija očekuje političku podršku za ubrzanje procesa, dok Irska, kao predsedavajuća pregovorima u Savetu EU, nastoji da do decembra postigne dogovor o novim pravilima. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je posebnu podršku za zemlje sa najvećim napretkom. Ona će ove nedelje posetiti Crnu Goru, Albaniju, Severnu Makedoniju i Kosovo, dok u Bosnu i Hercegovinu i Srbiju neće putovati zbog nacionalnih izbora. U međuvremenu, Komisija razmatra uvođenje zaštitnih klauzula i prelaznih perioda, kako bi olakšala buduća proširenja i istovremeno zaštitila funkcionisanje Unije. Kao rezultat, mape puta će doprineti transparentnosti i predvidljivosti, što je ključno za privlačenje investicija i povećanje ekonomske stabilnosti zemalja kandidata.

Pročitaj još

Domaće

Cena nafte brent skočila na 107,34 dolara posle Trampovog odbijanja iranske ponude

Međunarodna cena brent nafte porasla je 2,89 odsto, dok je američka WTI dostigla 94,14 dolara zbog geopolitičkih tenzija

Objavljeno pre

1 hour

,

September 28, 2026

Objavio:

Cena nafte brent skočila na 107,34 dolara posle Trampovog odbijanja iranske ponude

Međunarodna cena brent nafte porasla je 2,89 odsto, dok je američka WTI dostigla 94,14 dolara zbog geopolitičkih tenzija

Cena nafte brent dostigla je danas 107,34 dolara po barelu, što je rast od 2,89 odsto prema poslednjim podacima sa azijskih berzi. Rast je usledio nakon što je Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, odbio iransku ponudu za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza i nastavak pregovora. Američki WTI fjučersi za isporuku u novembru porasli su za 1,87 odsto i iznose 94,14 dolara po barelu, prema aktuelnim trgovačkim informacijama iz Azije.

Rast cena brent nafte i uticaj geopolitičkih napetosti

Odluka Donalda Trampa da odbije uslovnu ponudu Teherana za otvaranje Ormuskog moreuza direktno je uticala na volatilnost energetskog tržišta. Prema pisanju Volstrit džornala, američki predsednik je najavio nastavak udara na Iran posle kongresnih izbora u novembru. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči ponudio je mogućnost otvaranja ključnog pomorskog prolaza i obnavljanja nuklearnih pregovora u roku od sedam dana, ali uz uslov ukidanja pomorske blokade i ekonomskih mera protiv Irana. Zbog toga su cene sirove nafte naglo porasle, a investitori su povećali tražnju za energetskim derivatima.

Kretanja na energetskim i finansijskim tržištima

Pored rasta cene brent nafte, evropski fjučersi gasa za oktobar na amsterdamskoj berzi TTF trgovali su se po 72,665 evra za megavat-sat, odnosno 766,6 evra za 1.000 kubnih metara gasa. Ovo ukazuje na povećanu neizvesnost u snabdevanju energentima. Na valutnom tržištu, evro se danas trguje po kursu od 1,13740 dolara. Cena zlata pala je na 4.161,65 dolara za trojsku uncu, dok je cena pšenice iznosila 6,9808 dolara po bušelu.

Promene na berzanskim indeksima i šira ekonomska slika

Nemački indeks DAX porastao je za 0,11 odsto, francuski CAC 40 za 0,34 odsto, dok je britanski FTSE 100 napredovao 0,24 odsto. Italijanski FTSE MIB beleži rast od 0,06 odsto, dok je moskovski IMOEX u padu za 0,55 odsto. U Sjedinjenim Državama, indeksi su zatvorili nedelju u plusu: Dow Jones je porastao 0,93 odsto na 51.828,62 poena, S&P 500 je skočio 0,51 odsto na 7.743,41 poen, a Nasdaq je dobio 0,48 odsto i stigao do 27.068,72 poena. Kao rezultat globalnih geopolitičkih tenzija, tržišta ostaju osetljiva na svaku novu informaciju iz oblasti energetike i međunarodnih pregovora. Cena nafte brent igra ključnu ulogu u formiranju cena goriva širom sveta i direktno utiče na inflatorne pritiske, naročito u evropskim zemljama zavisnim od uvoza energenata.

Pročitaj još

U Trendu