Mladi asistent i strelac Majkl Olise briljirao za Francusku, oborio rekord Pelea i zadivio Zinedina Zidana u Ligi nacija.

Majkl Olise postao je centralna figura francuske reprezentacije u Ligi nacija, donoseći neverovatne poteze koji su oduševili i samog Zinedina Zidana. Njegova kandidatura za prestižni trofej ušla je među favorite “na zvono”, ali njegova igra protiv Belgije i ranije protiv Turske ostavila je snažan utisak na sve ljubitelje fudbala. Već u prvim minutima svog ulaska na teren, Olise je potvrdio zbog čega se njegovo ime sada često spominje u kontekstu najboljih mladih fudbalera Evrope.

Olise menja tok utakmice protiv Belgije

Na meču protiv Belgije, Majkl Olise se nije našao u startnoj postavi zbog rotacija koje je uveo Zinedin Zidan. Međutim, kada je rezultat bio izjednačen, on je dobio priliku da pokaže svoj talenat manje od petnaest minuta pre kraja. Već sa prvom loptom napravio je akciju koja podseća na najbolje trenutke Dijega Maradone – krenuo je sa svoje polovine terena, prebacio loptu preko ramena, povukao napad pored Maksima de Kujpera, stigao do ivice šesnaesterca i pogodio preciznim udarcem za vođstvo Francuske. Takav potez izazvao je burnu reakciju trenera.

Zidan oduševljen talentom mladog asa

Zinedin Zidan, selektor Francuske, nije krio koliko ga je fascinirala majstorija Olisea. “Ne znam ni šta sam uradio”, izjavio je nasmejan posle meča. “Pratio sam Majklovu akciju jer sam osećao da će proći pored svih. Napravio je nešto izuzetno. Video sam loptu i morao da šutnem – bilo je smešno, ali nema veze.” Osim toga, istakao je: “Ovakvi igrači mi se mnogo dopadaju. On želi da zabavlja publiku, ali uz to ima osećaj za pravi trenutak – zna kada treba ubrzati igru i kada usporiti. Srećan sam što sam njegov trener.”

Impresivne brojke i rekord nad Peleom

Osim što se istakao golovima i asistencijama tokom Olimpijskih igara 2024. godine (sedam direktnih učestvovanja), Majkl Olise upisao se kao ključni igrač Francuske od trenutka kada mu je Didije Dešan dao šansu u A timu. Ipak, pravi proboj doživeo je tek posle šestog nastupa — tada postiže prvi gol i beleži prvu asistenciju upravo protiv Hrvatske u četvrtfinalu Lige nacija. Od tada ne silazi sa terena: samo tokom 2026. godine odigrao je 14 utakmica za reprezentaciju i direktno učestvovao kod 13 golova (7 asistencija). Tokom poslednjeg Svetskog prvenstva oborio je rekord legendarnog Pelea iz 1970. godine po broju asistencija na jednom turniru.

Kontekst uspeha: Bundesliga, POKAL i Liga šampiona

Pored reprezentativnih dostignuća, Majkl Olise briljira na klupskom nivou – jedino ga Hari Kejn iz Bajerna nadmašuje po broju direktno kreiranih golova prošle sezone (53). U novoj sezoni već ima više golova nego nastupa – 12 pogodaka na sedam utakmica ukazuju na impresivan kontinuitet forme. Osvojio je Bundesligu i POKAL sa Bajernom Minhenom, a dogurao do polufinala Lige šampiona i Svetskog prvenstva sa reprezentacijom.

Pogled unapred: Balon d’Or kandidat koji podržava Harija Kejna

Iako mnogi veruju da Majkl Olise, uz Lamina Jamala ili Kilijana Mbapea zaslužuje Balon d’Or ove godine zahvaljujući magiji koju prikazuje kroz napad Francuske u Ligi nacija, on ostaje skroman – javno podržava kandidaturu svog klupskog kolege Harija Kejna: „On je bio najbolji igrač prošle sezone.“ Ipak, stručnjaci smatraju da će njegove partije još dugo biti glavna tema evropskog fudbala.

Brasín ističe da je De la Fuente postao zaštitno lice Španije, naglašavajući posebnost njegove uloge u odnosu na klupske trenere.

Pepe Brasín je u emisiji Las Brasas de Brasín pokrenuo debatu o tome koliko je uloga selektora specifična i zašto Luis de la Fuente postaje gotovo deo nacionalnog identiteta španskog fudbala. U razgovoru, koji se vodio usred diskusija o Balonu d’Or za trenere, Brasín je naglasio razliku između rada selektora i klupskog trenera. On smatra da je posao selektora jedinstven jer ne vodi ekipu svakodnevno, ali nosi teret očekivanja cele nacije tokom velikih takmičenja.

„Biti selektor znači provesti dva do tri meseca analizirajući igrače i birati ih za nekoliko reprezentativnih prozora. Sve se svodi na jedan mesec svake dve godine kada cela zemlja priča samo o fudbalu“, objasnio je Brasín.

Specifičnost posla selektora i značaj De la Fuentea

S druge strane, prema Brasínu, rad klupskog trenera podrazumeva svakodnevni kontakt sa igračima i utakmice na svaka tri dana. Kod selektora je pritisak koncentrisan u kratkim periodima, a jedan penal ili greška mogu ga označiti kao neuspešnog, dok pobeda donosi status legendarnog stručnjaka. „Ne postoji ravnoteža kod ocenjivanja selektora. To su stalni ekstrema – ili ste najgori ili ste najveći“, naglašava on.

Takođe, Brasín predlaže čak i razdvajanje priznanja: „Možda bi trebalo dodeljivati posebnu nagradu za selektora godine i trener godine.“ Na taj način bi se prepoznale različite prirode ovih poslova.

De la Fuente kao lice reprezentacije Španije

Posebno ističe kako Luis de la Fuente nije samo sportski lider već i institucionalna figura koja predstavlja Španiju. Njegovo ponašanje, stavovi i javni nastupi utiču na imidž zemlje više nego što to rade klupski treneri. „Nacionalni selektor postaje gotovo deo grba svoje zemlje dok traje njegov mandat“, ističe Brasín.

On dodaje da su kroz istoriju mnogi španski selektori nailazili na kritike i smene, ali da su samo pojedinci poput Del Bosquea ili sadašnjeg De la Fuentea uspeli da donesu stabilnost nacionalnom timu.

Značaj uspeha i ličnosti u radu sa reprezentacijom

Rezultati jesu važni za percepciju uspeha jednog selektora, ali prema rečima Brasína ličnost igra veliku ulogu: „Ponekad rezultati nisu dovoljni; važna je ličnost koju šaljete javnosti.“ Kada se govori o Balonu d’Or za trenere, Brasín priznaje da mu sama nagrada nije presudna: „Ako Luis de la Fuente osvoji Balon d’Or ili ne – meni lično nije važno.“

Ipak, smatra da bi eventualna pobeda upotpunila sve ono što De la Fuente trenutno znači za španski fudbal: „Ukoliko ga osvoji, to bi bilo krunisanje svega što smo rekli – ne samo zbog sportskih dostignuća već zbog slike Španije koju projektuje kroz svoju funkciju.“

Debata ostaje otvorena među ljubiteljima fudbala – koliko treba vrednovati posao nacionalnog selektora naspram klupskih trenera? Ono što ostaje jasno jeste da Luis de la Fuente aktuelnim radom predstavlja stabilan i prepoznatljiv simbol španskog fudbala.

Valensija ponovo angažovala doktora Antonija Ginera nakon smene Pedra Lópeza Mateua, uz nadu za bolju kontrolu povreda.

Antonio Giner zvanično se vraća u Valensiju kao direktor medicinskog tima, što predstavlja važan korak za klub sa Mestalje na početku izazovne sezone. Ova odluka dolazi neposredno nakon što je Pedro López Mateu smenjen sa pozicije direktora medicinske službe, gde je proveo osam godina. Povratak Antonija Ginera ima za cilj da obnovi poverenje igrača i poboljša rešavanje brojnih povreda koje su pogodile tim ove jeseni.

Povratak poznatog stručnjaka u Valensiju

Povodom promena u medicinskom timu, klub sa Mestalje odlučio je da ponovo angažuje Antonija Ginera, koji je već godinama deo sportskog sistema Valensije. On je karijeru započeo radeći sa mlađim kategorijama i školom fudbala, a kasnije je preuzeo i rukovođenje celokupnom medicinskom službom kluba. Prethodno ga je upravo Pedro López zamenio kada je Meriton preuzeo upravljanje klubom.

Odluka o vraćanju Ginera doneta je pod vođstvom Braulia, sportskog direktora. Kako navode iz izvora bliskih klubu, cilj je da se stabilizuje situacija nakon niza povreda i gubitka poverenja dela igrača prema prethodnoj medicinskoj ekipi.

Nove nade za rešenje povreda

Sezona nije počela dobro ni na terenu ni po pitanju zdravlja ekipe. Povrede su značajno uticale na rezultate Valensije, pa su promene u zdravstvenoj službi postale neophodne. Povratak Antonija Ginera dočekan je kao pokušaj da se popravi atmosfera među igračima i pronađu rešenja za aktuelne probleme sa povredama.

Kao rezultat toga, stručni štab i treneri sada će imati poznato lice na čelu lekarske ekipe. To može doprineti bržem oporavku fudbalera kako fizički tako i mentalno.

Kontekst odluke i očekivanja kluba

Braulio smatra da iskustvo koje Antonio Giner donosi može biti od presudnog značaja za prevazilaženje trenutnih teškoća. U međuvremenu, Giner nije bio van sveta fudbala – radio je u Castellónu i FFCV-u, kao i u svojoj privatnoj klinici.

Igrači očekuju veću sigurnost pri lečenju povreda jer su se tokom ovog lošeg starta nagomilali brojni zdravstveni problemi. Klub veruje da će sa Ginerom na čelu medicinske službe uspeti da vrati stabilnost u svlačionicu i obezbedi bolje uslove oporavka tokom ostatka sezone.