Connect with us

Zdravlje

Zašto se javlja štucanje čim se probudite i kada treba reagovati

Jutarnje štucanje može biti prolazno, ali i pokazatelj stanja poput refluksa, apneje u snu ili stresa

Published

2 hours ago

on

pexels-photo-9641778

Jutarnje štucanje može biti prolazno, ali i pokazatelj stanja poput refluksa, apneje u snu ili stresa

Mnoge žene su se makar jednom susrele sa štucanjem odmah posle buđenja, što ponekad izaziva zabrinutost, naročito ako se situacija ponavlja iz dana u dan. Povremeno štucanje najčešće nije razlog za paniku i obično se vezuje za konzumaciju obilnih obroka ili gaziranih napitaka, ali učestalost ovog simptoma može signalizirati i određene zdravstvene tegobe.

Štucanje nastaje zbog nekontrolisanih grčeva dijafragme – mišića ispod pluća koji je važan za disanje. Ovi grčevi dovode do naglog ulaska vazduha u pluća, a zatvaranje glasnih žica uzrokuje tipičan zvuk. Kod većine ljudi, štucanje traje kratko i nestane samo, ali ako vam svako jutro počinje ovim simptomom, važno je obratiti pažnju na druge propratne znake i moguće uzroke.

Jedan od češćih uzroka jutarnjeg štucanja kod žena je refluks kiseline ili gastroezofagealna refluksna bolest (GERB). Kada se želudačna kiselina vraća u jednjak, iritira dijafragmu i može izazvati štucanje, pogotovo dok ležite ili nakon ustajanja iz kreveta. Uz štucanje, često se javljaju još i gorušica, kiselkast ukus u ustima, nadutost ili problemi sa varenjem.

Apneja u snu je još jedan razlog za jutarnje štucanje. Kod ovog poremećaja, tokom sna dolazi do prekida disanja, zbog čega se osoba budi umorna, sa suvim ustima i glavoboljom, a štucanje može biti prvi znak da je disanje tokom noći bilo otežano.

Emotivni stres i anksioznost takođe mogu uticati na pojavu štucanja odmah posle buđenja. Snažne emocije, nagla napetost ili loš san doprinose grčenju dijafragme. Kako navodi dr Ivana Petrović, specijalista interne medicine: “Stres može da izazove fizičke simptome, uključujući štucanje, ubrzan rad srca ili osećaj stezanja u grudima”.

Pored navedenog, neki lekovi, poput steroida ili preparata protiv anksioznosti i nesanice, mogu izazvati štucanje kao nuspojavu u bilo koje doba dana, pa i ujutru. Ako primetite da se štucanje javlja nakon uvođenja nove terapije, savetuje se konsultacija sa lekarom.

Najveći broj slučajeva štucanja prolazi spontano i nije razlog za brigu. Neke žene pokušavaju da ga zaustave pijenjem hladne vode, zadržavanjem daha ili promenom položaja tela – ovi trikovi mogu ponekad biti od pomoći, ali nisu univerzalno rešenje. Ukoliko se štucanje ponavlja svakoga dana, traje više od 48 sati ili ga prate drugi simptomi, preporučuje se odlazak kod lekara radi tačne dijagnoze.

Za svaku sumnju ili učestale simptome, najbolje je da se obratite stručnjaku.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Zdravlje

Zašto melanom predstavlja poseban rizik za žene i kako sprečiti opasnost

Brzo širenje melanoma i važnost redovnih pregleda mladeža čine prevenciju ključnom za žene svih uzrasta

Published

48 minutes ago

on

May 18, 2026

By

Brzo širenje melanoma i važnost redovnih pregleda mladeža čine prevenciju ključnom za žene svih uzrasta

Melanom je najopasnija vrsta raka kože, koja može da zahvati žene bez obzira na godine, a njegova specifična opasnost leži u brzom i agresivnom širenju na unutrašnje organe. Kako ističe dermatolog-onkolog prof. dr Lidija Kandolf, najveći broj melanoma nastaje upravo iz mladeža, a rano otkrivanje ovog tumora često znači i potpuno izlečenje.

Za razliku od drugih tumora kože poput bazocelularnog i skvamoznocelularnog karcinoma, koji se razvijaju sporo i retko stvaraju metastaze, melanom je veoma nepredvidiv. Prema rečima dr Kandolf, „melanom može da bude smrtonosan već ako je debljine veće od 1 do 2 milimetra, odnosno ako se ne otkrije na vreme”. Dodatni problem je što se promene često javljaju na teško uočljivim mestima – između prstiju, na tabanima, ispod noktiju ili u kosi. Zbog toga se savetuje da žene jednom mesečno temeljno pregledaju svoju kožu, uključujući i skrivena mesta, uz pomoć ogledala ili članova porodice.

Posebno su ugrožene žene sa svetlim tenom, plavim ili zelenim očima, kao i svetlom kosom, zato što njihova koža ima manje melanina – pigmenata koji štite od UV zračenja. Rizičnu grupu čine i osobe koje su u detinjstvu ili mladosti imale opekotine od sunca, kao i one sa više od 50 mladeža, atipičnim mladežima ili porodičnom istorijom melanoma. Dr Kandolf naglašava: „Imunosuprimirani pacijenti, kao i oni koji su bili izloženi štetnim hemikalijama ili zračenju, takođe spadaju u grupu visokog rizika i trebalo bi da budu pod stalnim dermatološkim nadzorom”.

Prevencija obuhvata izbegavanje direktnog sunca, posebno od 10 do 16 časova tokom leta. Preporučuje se svakodnevna upotreba preparata sa SPF faktorom 30 ili više, tokom cele godine, i obavezno ponovno nanošenje na svaka dva sata, kao i nakon znojenja ili plivanja. Važno je znati da i tokom oblačnih dana do 80% UV zraka prolazi kroz oblake, zbog čega zaštita ne sme da izostane.

Nošenje odeće, šešira sa širokim obodom i naočara sa UV zaštitom dodatno umanjuje rizik. Posebnu pažnju treba obratiti na korišćenje solarijuma, jer je dokazano da povećava rizik od melanoma, a nažalost, i dalje je popularan među mlađom ženskom populacijom. Redovni dermatološki pregledi i pravovremena reakcija na svaku novonastalu ili sumnjivu promenu na koži mogu biti presudni za ishod bolesti.

U slučaju pojave novog mladeža ili promene na postojećem, neophodno je što pre posetiti dermatologa, jer samo stručnjak može postaviti tačnu dijagnozu i predložiti odgovarajući tretman.

Pročitaj još

Zdravlje

Šta vaša smežurana koža na prstima može reći o zdravlju

Bore na prstima u vodi su pod uticajem nervnog sistema i mogu biti važan znak za vaše zdravlje

Published

16 hours ago

on

May 17, 2026

By

Bore na prstima u vodi su pod uticajem nervnog sistema i mogu biti važan znak za vaše zdravlje

Mnoge žene su primetile da im se koža na prstima ruku ili nogu brzo smežura nakon kupanja ili dužeg pranja sudova. Iako se ova promena najčešće smatra bezopasnom, najnovija naučna istraživanja otkrivaju da način na koji se koža bora u vodi može dati važne informacije o opštem zdravlju, posebno o radu nervnog sistema. Zanimljivo je da je ovaj proces pod direktnom kontrolom nervnog sistema, što znači da promene u ovom fenomenu mogu biti rani pokazatelj određenih zdravstvenih stanja – posebno kod žena koje redovno obavljaju kućne poslove ili se bave ličnom higijenom.

Koža na prstima počinje da se bora već posle nekoliko minuta provedenih u toploj vodi, obično na temperaturi od oko 40 stepeni. Ovaj proces dešava se kada se znojni kanali otvore i dozvole vodi da prodre u kožu, menjajući ravnotežu soli. To potom pokreće nervna vlakna koja sužavaju krvne sudove, pa koža gubi na volumenu i pojavljuju se karakteristične bore. Neuro naučnik Nik Dejvis navodi: „Jagodice prstiju postaju blede jer se dotok krvi sužava i povlači sa površine.“ Normalno stvaranje bora zahteva zdrav nervni sistem, što potvrđuje biomehanički inženjer Pablo Saez Vinjas: „Potrebno je i jedno i drugo da biste imali normalan nivo bora. Ako nemate taj neurološki odgovor, stvaranje bora je inhibirano.“

Ova evolutivna karakteristika ima praktičnu funkciju: smežurani prsti olakšavaju hvatanje mokrih predmeta, baš kao što šare na gumama povećavaju prijanjanje na mokroj podlozi. Nik Dejvis ističe: „Smežuranost je povećala količinu trenja između prstiju i predmeta. Naši prsti su osetljivi na ovu promenu i zahvaljujući tome možemo da primenimo manju silu, štedeći energiju i mišiće.“

Ako primetite da vam se koža na prstima više ne bora kao ranije, to može biti znak da je vaš nervni sistem oslabljen. Ovakva promena može ukazivati na poremećaje kao što su dijabetes tipa 2 ili srčana slabost. Nasuprot tome, preterano smežuravanje javlja se kod osoba sa cističnom fibrozom, dok asimetrično smežuravanje prstiju može biti rani znak Parkinsonove bolesti.

Neuro naučnik Tom Smulders dodaje da je ova osobina možda pomogla ljudima da prežive u prirodi, jer olakšava rukovanje predmetima u vlažnim uslovima. Neke žene mogu primetiti i neprijatan osećaj pri dodiru smežuranim prstima, što Nik Dejvis objašnjava promenama položaja receptora u koži, ali i psihološkim faktorima.

Ako primetite značajne promene na koži prstiju, posebno ako su praćene drugim simptomima, najbolje je da se obratite svom lekaru radi precizne dijagnoze i saveta.

Pročitaj još

Zdravlje

Masne naslage na stomaku: kada je vreme da proverite vitamin D

Uporne masne naslage mogu biti znak manjka vitamina D – evo zašto je važno obratiti pažnju na ovaj nutrijent

Published

23 hours ago

on

May 17, 2026

By

Uporne masne naslage mogu biti znak manjka vitamina D – evo zašto je važno obratiti pažnju na ovaj nutrijent

Mnoge žene, bez obzira na godine ili telesnu težinu, suočavaju se sa problemom masnih naslaga na stomaku i butinama. Iako se često posmatraju kao estetski izazov, istraživanja otkrivaju da uporne masne naslage mogu ukazivati na skriveni nedostatak vitamina D, koji je ključan za zdravlje organizma.

Zanimljivo je da i žene sa normalnom telesnom masom mogu primetiti povećanje masnih naslaga, naročito u predelu stomaka i butina. Prema novim podacima, ovaj problem često je povezan sa niskim nivoom vitamina D. Masno tkivo, posebno u predelu stomaka, može da ‘zarobi’ vitamin D i tako ga učini manje dostupnim telu, što dodatno komplikuje situaciju.

Analize pokazuju da žene sa nižim vrednostima vitamina D često imaju i više masnih naslaga, posebno u abdominalnom delu. Kod muškaraca, osim nagomilavanja masnoće u predelu stomaka, češće se javlja i masna jetra. Ove razlike nastaju zbog različitih hormonskih i metaboličkih karakteristika polova.

Vitamin D je poznat kao važan za zdravlje kostiju, ali njegova uloga daleko prevazilazi to. Nedovoljno vitamina D može povećati rizik od osteoporoze, srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2, kao i oslabljenog imuniteta i čestih promena raspoloženja. Dr Ivana Petrović, endokrinolog, ističe: “Vitamin D utiče na više od hiljadu gena u ljudskom organizmu, pa njegov nedostatak može imati brojne posledice na zdravlje.”

Optimalan nivo vitamina D u krvi kreće se između 40 i 80 ng/ml, dok vrednosti niže od 30 ng/ml ukazuju na manjak. Potreba za ovim vitaminom varira od osobe do osobe, u zavisnosti od genetike, telesne mase, izloženosti suncu i funkcije jetre. U pojedinim slučajevima, ženama može biti potrebno i do 5.000 IU vitamina D dnevno, ali je važno unos prilagoditi pod nadzorom lekara, jer preteran unos može izazvati neželjene efekte.

Ženama se preporučuje da često provode vreme na suncu, redovno vežbaju i jedu raznovrsnu hranu bogatu vitaminom D, kao što su riba, jaja i mlečni proizvodi. Ukoliko sumnjate na nedostatak vitamina D, najbolje je uraditi laboratorijsku analizu i konsultovati se sa stručnjakom. Za tačnu dijagnozu i savete obavezno se obratite svom lekaru.

Pročitaj još

U Trendu