Novo evropsko istraživanje pokazuje da godine žene utiču na uspeh IVF-a čak i uz donorske jajne ćelije

Najnovije evropsko istraživanje donosi važne informacije ženama koje planiraju trudnoću putem vantelesne oplodnje. Naučnici su utvrdili da uspeh ovog postupka ne zavisi samo od starosti jajne ćelije, već ključnu ulogu ima i stanje materice, posebno nakon 49. godine života. Studija predstavljena na kongresu Evropskog udruženja za humanu reprodukciju i embriologiju obuhvatila je 1.774 žene koje su prošle kroz vantelesnu oplodnju koristeći donorske jajne ćelije.

Cilj istraživača bio je da utvrde da li mlade donorske jajne ćelije mogu da anuliraju promene koje starost donosi ženskom telu. Rezultati pokazuju da plodnost nije vezana isključivo za jajnike – i materica stari. Kod žena između 35. i 40. godine, šanse za trudnoću iznosile su 54 odsto, dok su kod žena starijih od 49 godina pale na 43 odsto. Stopa živorođene dece smanjila se sa 46 na 32 odsto, a rizik od spontanog pobačaja porastao je sa 24 na čak 38 odsto posle 49. godine.

Stručnjaci navode kao glavni razlog promene u endometrijumu, sluznici materice gde se usađuje oplođena jajna ćelija. Iako debljina ove sluznice ostaje slična kod žena različitih godina, njen kvalitet se menja s godinama, što može otežati usađivanje embriona i povećati rizik od gubitka trudnoće.

“Godinama smo verovali da je glavni uzrok smanjenja plodnosti starenje jajnika. Sada vidimo da materica takođe igra veliku ulogu. Naši rezultati pokazuju da korišćenje donorskih jajnih ćelija ne može potpuno zaustaviti biološki sat”, ističe dr Beatrice Crestani, autorka istraživanja.

Ipak, dr Crestani naglašava da ove informacije ne treba da obeshrabre žene koje razmišljaju o vantelesnoj oplodnji nakon 40. godine: “Donorske jajne ćelije i dalje značajno povećavaju šanse za trudnoću. Važno je da žene imaju realna očekivanja i da se konsultuju sa stručnjacima o svim faktorima koji utiču na uspeh postupka”.

Zato je ključno da žene koje planiraju vantelesnu oplodnju budu svesne da godine utiču ne samo na jajne ćelije, već i na matericu. Priprema za postupak i redovne kontrole kod ginekologa ili specijaliste za plodnost su izuzetno važni, a individualni faktori mogu značajno uticati na ishod. Napredak u reproduktivnoj medicini omogućava mnogim ženama da postanu majke, ali je važno doneti informisanu odluku i konsultovati se sa lekarom.

Saznajte zbog čega se mnoge žene bude sa suvim ustima i pojačanom žeđi, koji su najčešći razlozi i kada je potrebno javiti se lekaru.

Mnoge žene započinju dan sa osećajem suvoće u ustima i izraženom žeđi, što može biti posebno primetno tokom toplih dana ili nakon noći u prostorijama sa suvim vazduhom. U većini slučajeva ovakva žeđ nije razlog za zabrinutost, ali može ukazivati i na ozbiljnije zdravstvene probleme, posebno ako je praćena drugim simptomima.

Najčešći razlozi za jutarnju žeđ uključuju nedovoljan unos vode tokom dana ili pojačano znojenje tokom noći. Takođe, konzumacija alkohola, veće količine kafe ili slana večera mogu doprineti ovom osećaju. Stručnjaci naglašavaju da je žeđ signal da je telo već izgubilo više tečnosti nego što je poželjno, a tokom letnjih meseci ili pri korišćenju klime ovaj problem postaje češći.

Međutim, žeđ može biti i indikator ozbiljnijih stanja. Prema rečima dr Ane Simić, specijaliste interne medicine, ‘Ako žeđ traje duže i prate je drugi simptomi, poput učestalog mokrenja, umora ili gubitka težine, potrebno je obratiti se lekaru.’

Jedan od važnih uzroka je dijabetes, odnosno povišen šećer u krvi. Kada bubrezi izbacuju višak glukoze kroz mokraću, gubi se i više vode, što dovodi do povećane žeđi. Pored toga, mogu se javiti i simptomi kao što su češće mokrenje, naročito noću, umor, zamućen vid ili nenamerno mršavljenje. U takvim slučajevima, savetuje se provera nivoa šećera u krvi i konsultacija sa lekarom. Dr Simić dodaje: ‘Dijabetes tipa 2 (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno) često prvo daje simptome kao što su pojačana žeđ i učestalo mokrenje.’

Neki lekovi za visok pritisak, depresiju ili alergije mogu izazvati kserostomiju, odnosno suva usta zbog smanjene pljuvačke, što može dovesti do osećaja žeđi čak i kad telo nije dehidrirano. Ukoliko primetite ove tegobe nakon uvođenja novog leka, važno je da razgovarate sa svojim lekarom i nikada ne prekidate terapiju na svoju ruku.

Žene koje spavaju sa otvorenim ustima, hrču ili imaju zapušen nos češće se bude sa suvim ustima. Ovo može biti posledica alergija, prehlade ili ozbiljnijih poremećaja disanja tokom sna, poput opstruktivne apneje u snu. Dr Simić savetuje: ‘Ako vas partner upozori da hrčete ili povremeno prestajete da dišete tokom spavanja, obavezno tražite savet stručnjaka.’

Stručnjaci predlažu da, osim redovnog unosa vode tokom dana, izbegavate alkohol i previše slanu hranu uveče, redovno provetravate prostorije i vodite računa o vlažnosti vazduha. Ako uzimate lekove, konsultujte se sa lekarom o mogućim neželjenim efektima. U slučaju da se pojave novi simptomi ili tegobe traju duže, zakažite pregled i proverite osnovne parametre zdravlja. Za sve dileme i tačnu dijagnozu, neophodno je obratiti se lekaru.

Pravilno izabrana večera bogata proteinima i složenim ugljenim hidratima može ublažiti posledice konzumacije alkohola, otkriva dr Neenziiemd.

Mamurluk je česta neželjena posledica zabavnih večeri, posebno tokom perioda kada su okupljanja češća. Glavobolja, mučnina i osećaj iscrpljenosti mogu značajno otežati svakodnevicu, a žene su posebno osetljive na ove simptome. Iako ne postoji univerzalni lek za mamurluk, izbor hrane pre izlaska ima važnu ulogu u ublažavanju ovih tegoba.

Ključ je u tome šta jedemo pre nego što konzumiramo alkohol. Kada se za obrok odlučite za namirnice bogate proteinima i zdravim mastima, proces apsorpcije alkohola u organizmu se usporava. Tako simptomi mamurluka mogu biti znatno blaži, a ponekad i potpuno izostati. Stručnjaci savetuju da masni doručak posle izlaska ne doprinosi oporavku, već je bolje izabrati laganiju hranu koja daje energiju, a ne opterećuje želudac.

Lekarka dr Neenziiemd, specijalista za plućne bolesti i intenzivnu medicinu, ističe važnost preventivne ishrane: „Ako planirate izlazak i konzumaciju alkohola, pojedite malo sira pre nego što krenete. Sir je bogat proteinima, mastima i složenim ugljenim hidratima. Ovi nutrijenti usporavaju pražnjenje želuca, pa se alkohol sporije apsorbuje u krvotok.”

Pored sira, korisno je pojesti i integralni hleb, orahe ili jogurt, jer i one sadrže proteine i vlakna koji dodatno usporavaju apsorpciju alkohola. Važno je ne preskakati obrok pre izlaska, jer tada alkohol brže dospeva u krv, a neprijatnosti poput dehidratacije i umora su izraženije.

Pravilan unos tečnosti je još jedan važan savet – voda ili prirodni sokovi pre izlaska pomažu da se smanji rizik od dehidratacije, česte pratilje mamurluka. Izbegavajte masnu i začinjenu hranu, jer može opteretiti probavni sistem. Dobar san i odmor takođe olakšavaju oporavak organizma. Ako se i pored svih mera simptomi mamurluka pojave, tokom dana birajte lagane obroke bogate vitaminima i pijte dovoljno vode. Za svaku dilemu ili teže tegobe, obratite se lekaru.