Bakterije iz kimčija potencijalno olakšavaju izbacivanje nanoplastike, ali stručnjaci upozoravaju na količinu i rizik od viška soli

Mikroplastika je sveprisutna u našem okruženju, a istraživanja pokazuju da se nalazi i u ljudskom organizmu. Novo istraživanje sugeriše da konzumacija fermentisane hrane, kao što je kimči, može pomoći telu da se oslobodi mikroplastike. U studiji sprovedenoj na miševima, naučnici su koristili bakteriju mlečne kiseline (Leuconostoc mesenteroides) izolovanu iz kimčija. Rezultati su pokazali da su miševi koji su dobijali ovu bakteriju izbacili gotovo dva puta više nanoplastike putem stolice u poređenju sa kontrolnom grupom.

Iako se zdravstveni rizici mikroplastike i dalje ispituju, postoje dokazi da sitne čestice plastike mogu izazvati hronične upale i probleme u radu različitih organa. Posebno su zabrinjavajuće nanoplastične čestice, jer mogu prolaziti kroz ćelijske membrane i dospeti u organe.

Važno je napomenuti da je ova studija delimično finansirana od strane instituta koji promoviše kimči, pa su potrebna dodatna i nezavisna ispitivanja na ljudima pre bilo kakvih konačnih zaključaka. Ipak, stručnjaci smatraju ove nalaze interesantnim u kontekstu svakodnevne ishrane. Nutricionistkinja Džesika Kording ističe: “Ove bakterije mogu imati pozitivan efekat na zdravlje creva, što je važno za opšte zdravlje i varenje.” Doktorka Saira Šahab dodaje: “Fermentisana hrana može doprineti boljem izbacivanju štetnih supstanci, ali treba biti obazriv sa količinom zbog rizika od visokog unosa soli.”

Iako fermentisana hrana, poput kimčija, jogurta ili kefira, može imati benefite, prekomerna konzumacija može dovesti do povišenog krvnog pritiska i problema sa želucem. Zato se preporučuje umereno uključivanje ovih namirnica u raznovrsnu i uravnoteženu ishranu. Žene svih uzrasta koje žele da unaprede svoje zdravlje mogu razmotriti uključivanje fermentisanih proizvoda, ali je važno pratiti reakcije tela i konsultovati se sa lekarom, naročito ako već postoje hronične tegobe. Za tačne savete i dijagnozu obavezno se obratite stručnjaku.

Prirodni šećeri iz voća mogu pozitivno uticati na zdravlje, dok industrijski šećeri nose veći rizik po organizam

Šećer često ima lošu reputaciju, naročito među ženama koje žele da vode računa o svom zdravlju, ali važno je znati da nisu svi šećeri isti. Nutricionisti i najnovija istraživanja sugerišu da je odlučujuće kakve vrste i koliku količinu šećera unosimo, a ne potpuno izbegavanje slatkog.

Našem organizmu je potrebna glukoza kao osnovni izvor energije, posebno za funkcionisanje mozga. Međutim, postoji bitna razlika između prirodnih šećera, koji se nalaze u voću, povrću i mleku, i dodatih šećera iz industrijskih proizvoda, slatkiša, peciva i zaslađenih pića. Prirodni šećeri su udruženi sa vlaknima, vitaminima i antioksidansima, što usporava njihovu apsorpciju i sprečava nagle skokove šećera u krvi.

Za žene koje žele da održavaju ili regulišu telesnu težinu, voće je odličan izbor. Istraživanja pokazuju da osobe koje redovno jedu voće često imaju niži indeks telesne mase. Razlog je što voće može zameniti kalorične grickalice i deserte, a vlakna iz voća pružaju duži osećaj sitosti. Na primer, ako pojedete jednu jabuku umesto industrijskog slatkiša, tokom dana ćete uneti manje kalorija.

Nisu svi šećeri isti ni po količini ni po uticaju. Tako šolja jagoda sadrži oko 7 grama šećera, jedna kašika meda čak 17 grama, dok čaša gaziranog pića ima do 30 grama šećera. Voće, zahvaljujući vlaknima i vodi, usporava unos šećera u krvotok i tako sprečava nagle promene nivoa insulina.

Prema rečima dr Snežane Petrović, specijaliste interne medicine: ‘Prirodni šećeri iz voća nisu problematični za većinu ljudi kada se konzumiraju u umerenim količinama, dok je prekomeran unos rafinisanih šećera direktno povezan sa gojaznošću, dijabetesom tipa 2 i bolestima srca.’

Voće nije samo bezbedno za zdravlje, već donosi i dodatne benefite. Bobičasto voće, citrusi i orašasti plodovi bogati su antioksidansima i vitaminima koji štite ćelije, jačaju imunitet i usporavaju starenje. Raznovrsno voće u svakodnevnoj ishrani pomaže u zaštiti od oksidativnog stresa i može smanjiti rizik od hroničnih bolesti.

Većini žena preporučuje se jedna porcija voća dnevno kao užina – to odgovara veličini srednje jabuke ili šaci bobičastog voća. Za osobe sa posebnim potrebama, kao što je dijabetes, količina i vrsta voća treba da se prilagodi uz savet lekara ili nutricioniste.

Zaključak je jasan: prirodni šećeri iz voća i povrća mogu biti deo zdrave, izbalansirane ishrane, dok sa dodatim industrijskim šećerima treba biti obazriv. Za individualne savete i dijagnozu, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Fizička aktivnost, zdrav san, pravilna ishrana i upravljanje stresom ključni su za očuvanje mentalne bistrine, a prve promene stižu već za nekoliko nedelja

Briga o zdravlju mozga postaje sve važnija kako godine prolaze, posebno za žene starije od 40 godina koje često prve primete promene u pamćenju i koncentraciji. Poznati neurolog dr Majid Fotuhi ističe da mozak može zadržati vitalnost i u zrelim godinama, ako se u svakodnevni život uvedu određene korisne navike.

Prema dr Fotuhiju, hipokampus i moždana kora su regije mozga odgovorne za pamćenje i učenje. Negativni faktori poput loše ishrane, nedostatka fizičke aktivnosti i stalnog stresa smanjuju njihovu funkciju, dok pozitivne promene mogu čak doprineti njihovom rastu. “Kod mojih pacijenata poboljšanja su bila vidljiva već nakon tri meseca i to na snimcima mozga,” naglašava dr Fotuhi.

Za žene koje žele da uspore starenje mozga i očuvaju mentalnu bistrinu, neurolog preporučuje sledećih pet navika:

1. Fizička aktivnost – Umereno ili redovno kretanje podstiče nastanak novih moždanih ćelija, proces poznat kao neurogeneza. Vežbanje poboljšava koncentraciju i pamćenje, a prve koristi su uočljive već posle nekoliko meseci.

2. Kvalitetan san – U fazi dubokog sna mozak se oslobađa štetnih materija, uključujući one koje se dovode u vezu sa razvojem Alzheimerove bolesti. Dr Fotuhi upozorava: “Ako spavate manje od šest sati, mozak nema dovoljno vremena za detoksikaciju, što može doprineti upalama i smanjenju hipokampusa.”

3. Pravilna ishrana – Ishrana bogata voćem, povrćem, mahunarkama i dovoljnim unosom vode smanjuje upalne procese u mozgu. Transmasti, šećeri i prerađene namirnice imaju suprotan efekat. “Hrana može biti lek za mozak”, navodi dr Fotuhi.

4. Upravljanje stresom – Dugotrajan stres negativno utiče na moždane funkcije. Promena razmišljanja i fokusiranje na rešenja umesto problema pomaže da stres ima manji uticaj i poboljšava kvalitet sna.

5. Aktivno korišćenje mozga – Učenje novih veština, rešavanje mentalnih zadataka i izlazak iz rutine jačaju nervne veze i podstiču moždanu plastičnost. Što više koristite mozak, to je on snažniji.

Sve žene koje žele da unaprede mentalno zdravlje mogu da očekuju prve pozitivne rezultate već nakon nekoliko nedelja od uvođenja ovih navika. Važno je napomenuti da svaka promena životnog stila donosi benefit, ali za svaku dilemu ili simptome treba se obratiti lekaru.