Prihodi Lukoila u Bugarskoj prelaze 8 milijardi evra godišnje, kompanija kontroliše 217 pumpi i najveću rafineriju na Balkanu

Ruska privatna naftna kompanija Lukoil zatražila je od Bugarske odštetu u iznosu od 3 milijarde evra nakon što je država preuzela prinudnu upravu nad njenim poslovanjem, saopštio je specijalni državni upravnik Rumen Spekov. Zahtev je podnet preko švajcarske podružnice Lukoila, Litasco, ali konačna odluka o iznosu još nije doneta. Lukoil navodi da je kompenzacija neophodna zbog intervencije bugarskih vlasti, koje su imenovale Spekova za stečajnog upravnika i privremeno oduzele imovinu kompanije, nakon što se Lukoil našao pod američkim sankcijama i bio primoran da proda deo svoje imovine.

Prema pisanju portala EUalive, Lukoil je ranije najavio mogućnost arbitraže pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova (ICSID), zbog, kako ističe, nezakonite eksproprijacije imovine od strane bugarske države. Slična situacija je mogla zadesiti i Srbiju da je preduzela nacionalizaciju Naftne industrije Srbije bez saglasnosti većinskog vlasnika, ruske kompanije Gaspromnjeft.

U Bugarskoj, Lukoil upravlja najvećom rafinerijom nafte na Balkanu, Lukoil Neftochim Burgas, kapaciteta oko 190.000 barela dnevno (7–9,5 miliona tona godišnje), sa tržišnim udelom od 50–60% na tržištu benzina i dizela, a za pojedine derivate i do 80%. Kompanija kontroliše mrežu od 217 benzinskih pumpi i najveći je proizvođač avionskog goriva u regionu. Godišnji prihodi Lukoilove grupe u Bugarskoj premašuju 8 milijardi evra, dok bruto domaći proizvod zemlje iznosi približno 110 milijardi evra. U 2024. godini, prihodi rafinerije su iznosili oko 9,1 milijardu leva (preko 4,5–5 milijardi evra).

Rumen Spekov je izjavio da je zahtev isključivo finansijske prirode i naglasio da je cilj države da kompanije u Bugarskoj ostanu stabilne i usklade se sa međunarodnim sankcijama. Debata o ulozi države u naftnom sektoru dodatno se zaoštrila nakon njegovog predloga da Bugarska preuzme rafineriju Lukoil Neftokhim, dok je potpredsednik Vlade i ministar finansija Galab Donev istakao da je potrebno prethodno proceniti vrednost rafinerije i mogućnosti državnog upravljanja.

Nakon što su Sjedinjene Američke Države u novembru prošle godine uvele sankcije koje su pogodile poslovanje Lukoila, Bugarska je imenovala državnog upravnika, a Vašington je kasnije odobrio šestomesečno izuzeće za rad kompanije u Bugarskoj. Spekov je u intervjuu za bTV naglasio da je njegova uloga da obezbedi poštovanje sankcija i naveo da se rafinerija sada snabdeva sirovom naftom iz Libije, Irana, Kazahstana i Azerbejdžana, a ne iz Rusije.

Lukoilova rafinerija u Burgasu smatra se ključnim snabdevačem naftnim derivatima Bugarske i regiona, sa tržišnim udelom od 30–35% za goriva u nekim bivšim jugoslovenskim republikama, dok je značajan i za proizvodnju petrohemikalija i polimera u Grčkoj i okolnim zemljama. Rafinerija izvozi gorivo u Rumuniju, Srbiju, Severnu Makedoniju, Grčku i druge države, a prema zvaničnim podacima ima gotovo monopol na avio-gorivo u regionu.

Više od 1.000 stručnjaka u anketi, Claude Code lider sa 70,8% upotrebe, dok 47,3% implementacije nose softverski inženjeri

Prema rezultatima ankete sprovedene među više od 1.000 ispitanika, 96,7% IT kompanija u Srbiji već koristi alate bazirane na veštačkoj inteligenciji (AI), dok skoro 90% pojedinaca ove alate primenjuje svakodnevno. Anketa pokazuje da je dominacija IT sektora izražena sa učešćem od gotovo 70%, a čak 60,4% učesnika ima više od deset godina iskustva. Najveći deo tereta implementacije AI tehnologija snose softverski inženjeri, koji čine 47,3% ispitanika, dok se njima pridružuju QA inženjeri, produkt menadžeri, dizajneri, kao i stručnjaci iz HR-a i marketinga.

Kada je reč o upotrebi konkretnih AI alata, Claude Code je najzastupljeniji sa 70,8%, dok ChatGPT koristi 64% ispitanika. Alati kao što su Gemini i GitHub Copilot takođe su među najkorišćenijima, što ukazuje na preferenciju specijalizovanih rešenja za automatizaciju kompleksnih zadataka.

Iako 88% ispitanika smatra da je AI postao trajan deo poslovne infrastrukture, 36,3% njih predviđa smanjenje broja radnih mesta u narednoj godini. Stručnjaci ističu da se promena na tržištu rada ne može pripisati isključivo razvoju veštačke inteligencije, već i tržišnim korekcijama nakon perioda povećanog zapošljavanja tokom pandemije.

Tokom aprila su pojedine domaće IT kompanije, poput Levi9, Bright Marbles i Frame, sprovele značajna smanjenja broja zaposlenih i zatvaranja kancelarija, što je otvorilo pitanje stabilnosti outsourcing modela u industriji. Automatizacija omogućena AI-jem dovodi do toga da se isti projekti mogu realizovati sa manjim timovima, što ne znači nestanak poslova, već njihovu transformaciju. Stručnjaci navode da će edukacija i prilagođavanje novim zahtevima biti ključni za naredni period, dok se očekuje promena strukture poslova i potrebnih veština u IT sektoru.

U eksperimentu sa 10 testova, softver za prepoznavanje lica uspešno je prepoznao identitet i posle AI transformacija

Kompanija Kaspersky sprovela je eksperiment tokom Kaspersky Horizons konferencije, analizirajući kako sistemi za prepoznavanje lica reaguju na slike modifikovane generativnom veštačkom inteligencijom. Korišćenjem otvorenokodnih biblioteka za računarski vid, stručnjaci Global Research and Analysis Team-a testirali su 10 nezavisnih slučajeva transformacija lica kroz scenarije starenja i podmlađivanja. Softver za prepoznavanje lica u svim slučajevima identifikovao je AI-modifikovane slike kao originalne identitete, iako su vizuelne promene bile značajne i ljudskim posmatračima lica su delovala potpuno različito.

Nalazi pokazuju da savremeni sistemi za biometrijsku autentifikaciju ne zavise od površinskih vizuelnih sličnosti, već od dubljih geometrijskih i strukturnih karakteristika lica. Čak i kod velikih sintetičkih transformacija, algoritmi su uspešno detektovali postojane biometrijske markere. Ovo istovremeno potvrđuje otpornost softvera na određene AI manipulacije, ali otvara i pitanje potencijalne zloupotrebe generativne veštačke inteligencije za krađu ili kreiranje sintetičkih identiteta.

“Iako ovaj eksperiment ne predstavlja opsežnu studiju, on je dokaz koncepta potencijalnog AI napada o kojem industrija treba da razmišlja; on ilustruje ključnu praktičnu implikaciju: AI-generisane transformacije lica mogu zadržati biometrijski identitet čak i kada ljudska percepcija te slike tumači kao potpuno različite osobe. Ovo stvara nove izazove za digitalno poverenje, verifikaciju identiteta i prevenciju prevara u eri brzo razvijajućih sintetičkih medija”, izjavio je Maher Yamout, vodeći istraživač bezbednosti u Kaspersky Global Research and Analysis Team-u.

Istraživači kompanije Kaspersky ističu da je, s obzirom na brz napredak sintetičkih medija i generativne veštačke inteligencije, neophodna veća pažnja developera sistema digitalnog identiteta, stručnjaka za sajber bezbednost i regulatornih tela kako bi biometrijske tehnologije ostale bezbedne i otporne na nove AI-vođene pretnje.