Novi podaci pokazuju da i prekratak i predug san mogu negativno uticati na mozak, srce i pluća

Koliko ste sati spavale prošle noći? Prema nedavno objavljenoj međunarodnoj studiji, žene koje redovno spavaju manje od šest sati ili više od osam sati tokom noći suočavaju se s bržim biološkim starenjem. Naučnici sa Univerziteta Kolumbija analizirali su informacije prikupljene od 500.000 osoba iz Velike Britanije i ustanovili da je optimalna količina sna za najbolje zdravlje između šest i osam sati. I premalo i previše sna povezano je sa ubrzanim starenjem više organskih sistema.

Upotrebom naprednih metoda kao što su snimanja mozga i krvne analize, istraživači su procenjivali stvarnu starost tela u poređenju sa kalendarskim godinama, a veštačka inteligencija pomogla je da se identifikuju obrasci starenja. Rezultati su pokazali da neredovno spavanje pojačava znakove starenja u gotovo svim organima.

Najviše su pogođeni mozak, srce, pluća i jetra, ali uticaj se širi i na kožu, kao i na metabolički i imunološki sistem. Premalo sna povećava rizik od problema sa mentalnim zdravljem, kao što su depresija i anksioznost, a takođe može dovesti do bolesti srca, dijabetesa tipa 2, gojaznosti, problema sa disanjem i digestivnih poremećaja poput refluksa. Dug san, s druge strane, često je posledica postojećih zdravstvenih problema, ali i on nosi rizik od ubrzanog starenja kada je izvan preporučenog okvira.

Docent radiologije na Univerzitetu Kolumbija, Junhao Ven, ističe: “Naši rezultati jasno govore da i premalo i previše sna ubrzavaju starenje gotovo svih organa”. On dodaje: “San je ključan za ravnotežu organizma, metabolizam i jak imunitet.” Stručnjaci napominju da je potrebno dalje ispitivanje kako bi se utvrdilo da li je loš san uzrok ili posledica ubrzanog starenja, ali savet ostaje – održavajte rutinu spavanja između šest i osam sati.

Za žene koje žele da poboljšaju kvalitet sna, preporučuje se odlazak na spavanje i buđenje u isto vreme svakog dana, izbegavanje ekrana i televizije pre spavanja, ograničavanje unosa kofeina i alkohola u večernjim satima, kao i vežbanje tokom dana, a ne neposredno pred spavanje. Pratite signale svog tela; ako imate problema sa snom ili ste stalno umorne, konsultujte se sa lekarom radi precizne dijagnoze i saveta.

Novo Harvardovo istraživanje pokazuje da samo sedam minuta meditacije može značajno doprineti ženskom mentalnom zdravlju

Nedavno istraživanje sprovedeno na Harvard Medical School donelo je izuzetno zanimljive rezultate za žene koje vode užurban način života. Naučnici su proučavali moždane talase kod 103 osobe sa različitim nivoima iskustva u meditaciji. Otkriveno je da prve koristi od meditacije mogu da se primete već nakon dva do tri minuta, dok su najjači pozitivni efekti zabeleženi oko sedmog minuta meditacije. Ovakvi nalazi su posebno značajni za žene koje nemaju mnogo vremena u toku dana da se posvete sebi.

Posebno je važno što i početnice u meditaciji mogu osetiti koristi, bez potrebe za dugotrajnim ili napornim seansama. U studiji su učestvovale žene koje nikada ranije nisu meditirale, ali i one koje su imale srednji ili visok nivo iskustva, uključujući one koje su prošle osmodnevni tihi retreat i dvomesečnu pripremu. Bez obzira na prethodno iskustvo, većina ispitanica je već nakon nekoliko minuta meditacije prijavila bolje raspoloženje i veću mentalnu jasnoću.

Savremene žene često su izložene stresu i umoru zbog svakodnevnih obaveza, ali prema rečima dr Balachundhar Subramaniama, profesora anesteziologije sa Harvard Medical School, ovo istraživanje nudi jednostavnije rešenje za poboljšanje psihičkog blagostanja. On ističe: „Milioni ljudi svakodnevno meditiraju, a nismo znali kada tačno počinju koristi. Ovo istraživanje popunjava tu prazninu.“

Zahvaljujući novim saznanjima, čak i žene koje su ranije odustajale od meditacije zbog nedostatka vremena sada mogu lako da pronađu nekoliko minuta dnevno za opuštanje. Tako se jednostavnije dolazi do osećaja smirenosti i bistrine uma, što doprinosi celokupnom zdravlju. Stručnjaci takođe naglašavaju da je meditacija dostupna svima, jer ne zahteva posebnu opremu niti prostor.

Za početak je dovoljno da se izdvoji miran kutak i posveti sedam minuta meditaciji. Možete se fokusirati na disanje ili koristiti vođene meditacije putem aplikacija i video materijala. Najvažnije je da zauzmete udoban položaj, zatvorite oči i posmatrate svoje misli bez osuđivanja. Redovnost je ključ uspeha, pa istraživači savetuju da budete uporni i date sebi vremena da primetite promene. Čak i najkraće meditacije mogu smanjiti osećaj stresa i podići raspoloženje. Za sva pitanja o zdravlju i dijagnozi, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Rana životna iskustva i zdrave navike u mladosti mogu značajno smanjiti kasniji rizik od demencije

Demencija je ozbiljno stanje koje najčešće pogađa starije žene, međutim, najnovija istraživanja otkrivaju da uzroci ovog poremećaja mogu imati korene u mnogo ranijim fazama života. Studija sprovedena tokom 2023. i 2024. godine u Švedskoj, Češkoj i još 15 zemalja sugeriše da prevencija treba da počne još u detinjstvu, pa čak i tokom trudnoće. Stručnjaci iz Globalnog instituta za zdravlje mozga analizirali su zdravstvene navike mladih osoba od 18 do 39 godina i utvrdili da neki faktori rizika postoje i pre rođenja. Na primer, trudnoća sa blizancima, interval između trudnoća ili trudnoća posle 35. godine mogu doprineti povećanom riziku od demencije kasnije. Ipak, postoji mnogo faktora koje možemo promeniti i na koje možemo uticati.

Period detinjstva i mladosti smatra se presudnim za usvajanje zdravih navika koje mogu smanjiti rizik od demencije. Među glavnim faktorima rizika izdvajaju se preterano konzumiranje alkohola, pušenje, nedovoljna fizička aktivnost i socijalna izolacija. Dodatno, na rizik utiču i spoljašnji faktori poput zagađenja, povreda glave, kao i gubitak sluha ili vida. Nizak nivo obrazovanja takođe se smatra važnim rizičnim faktorom. Problemi kao što su gojaznost, dijabetes, visok krvni pritisak i povišen holesterol povezuju se sa načinom života, dok depresija dodatno povećava opasnost od demencije u poznijim godinama.

Neurolog Frančeska Farina ističe: „Mladost predstavlja ključni period u kojem možemo značajno smanjiti rizik od demencije kasnije u životu. Pravilnom ishranom, redovnim vežbanjem i izbegavanjem štetnih navika ulažemo u zdravlje svog mozga.“

Najnoviji dokazi pokazuju da razlike u kognitivnim sposobnostima u starosti često potiču još iz detinjstva. Mentalna sposobnost u 70. godini često je slična onoj koju je osoba imala sa 11 godina, što znači da rani faktori i iskustva ostavljaju dugoročan trag na zdravlje mozga. Iz tog razloga, stručnjaci savetuju roditeljima da posebnu pažnju posvete razvojnim fazama deteta, podstičući učenje, fizičku aktivnost i zdravu ishranu, kao i izbegavanje izlaganja dece pasivnom pušenju, zagađenju i drugim rizičnim faktorima iz okruženja.

Za žene je od posebnog značaja da prepoznaju uticaj zdravih navika tokom čitavog života. Redovna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana, izbegavanje pušenja i alkohola, kao i održavanje društvenih veza mogu smanjiti rizik od demencije. Osobama koje se suočavaju sa visokim pritiskom, dijabetesom ili depresijom savetuje se da potraže stručnu pomoć i lečenje. Na kraju, rana prevencija i briga o mentalnom zdravlju donose dugoročne koristi. „Način života koji odaberemo u mladosti gradi temelje za zdravlje mozga u starosti“, naglašava dr Frančeska Farina.

Za preciznu dijagnozu i stručne savete, obratite se svom lekaru.