Stručnjaci otkrivaju da otvorene konzerve mogu uticati na ukus hrane, ali ne predstavljaju zdravstveni rizik ako se pravilno čuvaju

Gotovo svaka domaćica se susrela sa situacijom kada nakon otvaranja konzerve pasulja, kukuruza ili paradajza ostatke ostavi u frižideru. Iako je ovo praktično, mnoge se pitaju da li ovakav način čuvanja hrane utiče na njenu bezbednost i ukus. Stručnjaci ističu da ostatke iz konzerve nije opasno jesti, ali ukus se može brzo promeniti.

Kada ostavite otvorenu konzervu u frižideru, hrana dolazi u dodir sa kiseonikom, a mikroorganizmi iz okoline ubrzavaju promene. Prehrambeni tehnolog Brajan Kvok Le objašnjava: „Kiseonik pokreće oksidaciju masti u hrani, što često dovodi do užeglog ili metalnog ukusa“. On dodaje i: „Mikroorganizmi mogu izvući male količine metala iz zidova konzerve, što dodatno pogoršava ukus.“

Ovaj proces najbrže pogađa masnije namirnice, poput pasulja, kokosovog mleka i maslina, pa se kod njih ukus brže menja. Kisele i slane namirnice, kao što su koncentrat paradajza ili ukiseljeno povrće, takođe su podložnije promenama jer ubrzavaju otapanje metala. Kvok Le napominje: „Kisele i slane namirnice ubrzavaju otapanje metala u hrani. Zbog toga se ukus najlakše promeni kod ovih proizvoda.“

Ipak, količine metala koje dospeju u hranu smatraju se bezbednim, pod uslovom da ostatke pojedete u roku od nekoliko dana i čuvate ih u frižideru. Savremene konzerve imaju zaštitni sloj koji dodatno smanjuje rizik od značajnih promena.

U profesionalnim kuhinjama ostatke iz konzerve se nikada ne ostavljaju u originalnoj ambalaži. Bivši kuvar Džej Di Alevejn savetuje: „Uvek prebacujem ostatke iz konzerve u plastične ili staklene posude koje se hermetički zatvaraju. Tako sprečavam promenu ukusa i produžavam svežinu hrane.“

Da bi hrana ostala ukusna i bezbedna još dva do pet dana (u zavisnosti od vrste), preporuka je da ostatke odmah prebacite u zatvorenu plastičnu ili staklenu posudu, a možete i obeležiti datum čuvanja za bolju kontrolu. Metalan ili užegao ukus najčešće nije zdravstveni problem, ali redovno proveravajte miris, teksturu i izgled hrane. Ako primetite bilo kakve sumnjive promene, najbolje je ostatke baciti. Za bilo kakvu dilemu, obratite se lekaru.

Rana životna iskustva i zdrave navike u mladosti mogu značajno smanjiti kasniji rizik od demencije

Demencija je ozbiljno stanje koje najčešće pogađa starije žene, međutim, najnovija istraživanja otkrivaju da uzroci ovog poremećaja mogu imati korene u mnogo ranijim fazama života. Studija sprovedena tokom 2023. i 2024. godine u Švedskoj, Češkoj i još 15 zemalja sugeriše da prevencija treba da počne još u detinjstvu, pa čak i tokom trudnoće. Stručnjaci iz Globalnog instituta za zdravlje mozga analizirali su zdravstvene navike mladih osoba od 18 do 39 godina i utvrdili da neki faktori rizika postoje i pre rođenja. Na primer, trudnoća sa blizancima, interval između trudnoća ili trudnoća posle 35. godine mogu doprineti povećanom riziku od demencije kasnije. Ipak, postoji mnogo faktora koje možemo promeniti i na koje možemo uticati.

Period detinjstva i mladosti smatra se presudnim za usvajanje zdravih navika koje mogu smanjiti rizik od demencije. Među glavnim faktorima rizika izdvajaju se preterano konzumiranje alkohola, pušenje, nedovoljna fizička aktivnost i socijalna izolacija. Dodatno, na rizik utiču i spoljašnji faktori poput zagađenja, povreda glave, kao i gubitak sluha ili vida. Nizak nivo obrazovanja takođe se smatra važnim rizičnim faktorom. Problemi kao što su gojaznost, dijabetes, visok krvni pritisak i povišen holesterol povezuju se sa načinom života, dok depresija dodatno povećava opasnost od demencije u poznijim godinama.

Neurolog Frančeska Farina ističe: „Mladost predstavlja ključni period u kojem možemo značajno smanjiti rizik od demencije kasnije u životu. Pravilnom ishranom, redovnim vežbanjem i izbegavanjem štetnih navika ulažemo u zdravlje svog mozga.“

Najnoviji dokazi pokazuju da razlike u kognitivnim sposobnostima u starosti često potiču još iz detinjstva. Mentalna sposobnost u 70. godini često je slična onoj koju je osoba imala sa 11 godina, što znači da rani faktori i iskustva ostavljaju dugoročan trag na zdravlje mozga. Iz tog razloga, stručnjaci savetuju roditeljima da posebnu pažnju posvete razvojnim fazama deteta, podstičući učenje, fizičku aktivnost i zdravu ishranu, kao i izbegavanje izlaganja dece pasivnom pušenju, zagađenju i drugim rizičnim faktorima iz okruženja.

Za žene je od posebnog značaja da prepoznaju uticaj zdravih navika tokom čitavog života. Redovna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana, izbegavanje pušenja i alkohola, kao i održavanje društvenih veza mogu smanjiti rizik od demencije. Osobama koje se suočavaju sa visokim pritiskom, dijabetesom ili depresijom savetuje se da potraže stručnu pomoć i lečenje. Na kraju, rana prevencija i briga o mentalnom zdravlju donose dugoročne koristi. „Način života koji odaberemo u mladosti gradi temelje za zdravlje mozga u starosti“, naglašava dr Frančeska Farina.

Za preciznu dijagnozu i stručne savete, obratite se svom lekaru.

Rano otkrivanje simptoma angine pektoris može spasiti život – na koje znake treba posebno obratiti pažnju

Angina pektoris je stanje u kojem srčani mišić ne dobija dovoljno kiseonika zbog suženih krvnih sudova, a najčešće pogađa žene posle 40. godine. Prepoznavanje ranih simptoma značajno smanjuje rizik od ozbiljnih komplikacija kao što je infarkt, pa je brzo reagovanje izuzetno važno.

Prvi i najkarakterističniji simptom angine pektoris je osećaj stezanja ili pritiska u sredini grudnog koša. Žene ovaj simptom često opisuju kao težinu, ili kao da im neko sedi na grudima. Nelagodnost se obično javlja tokom fizičkog napora, brzog hoda ili stresa, traje nekoliko minuta i može se pojačati tokom aktivnosti. Kod nekih osoba, osećaj može biti poput pečenja ili neprijatnog pritiska koji ne prolazi odmah.

Drugi simptom na koji treba obratiti pažnju je bol koji se širi izvan grudnog koša – u levu ruku, rame, vrat, leđa ili donju vilicu. Zbog toga žene često misle da je u pitanju istegnuće mišića ili problem sa vratom, ali takvo širenje bola često ukazuje na poremećen protok krvi kroz koronarne arterije. Ako se bol pojavi iznenada ili traje duže nego ranije, preporučuje se da odmah potražite medicinsku pomoć.

Treći važan simptom je kratak dah, čak i pri manjim naporima. Uz to se mogu javiti hladan znoj, vrtoglavica, mučnina ili nagli umor. Ovi znaci su često prvi pokazatelji da srce ne dobija dovoljno kiseonika. Kod nekih žena osećaj gušenja i slabosti može prethoditi bolu u grudima.

Istraživanja pokazuju da se bolest koronarnih arterija kod žena često ne prepozna na vreme. Kardiolog dr Ana Petrović posebno naglašava: „Žene češće ignorišu rane simptome, jer su često nespecifični. Važno je da svaka žena obrati pažnju na promene tokom fizičkog napora ili stresa.“

Faktori rizika kao što su nezdrava ishrana, fizička neaktivnost, hronični stres i pušenje dodatno povećavaju šanse za razvoj angine pektoris. Posebnu pažnju treba da obrate žene koje imaju porodičnu istoriju srčanih bolesti, a ukoliko se simptomi jave u mlađim godinama, savetuje se hitno obraćanje lekaru.

Za očuvanje zdravlja srca preporučuje se redovna fizička aktivnost, izbegavanje dužeg sedenja, uravnotežena ishrana bogata voćem, povrćem i integralnim žitaricama, kao i prestanak pušenja. Redovno proveravajte krvni pritisak i nivo holesterola. Ako primetite neki od navedenih simptoma, ne odlažite posetu lekaru – pravovremena reakcija može sprečiti ozbiljne posledice.

Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite svom lekaru.