Stručnjaci otkrivaju da otvorene konzerve mogu uticati na ukus hrane, ali ne predstavljaju zdravstveni rizik ako se pravilno čuvaju

Gotovo svaka domaćica se susrela sa situacijom kada nakon otvaranja konzerve pasulja, kukuruza ili paradajza ostatke ostavi u frižideru. Iako je ovo praktično, mnoge se pitaju da li ovakav način čuvanja hrane utiče na njenu bezbednost i ukus. Stručnjaci ističu da ostatke iz konzerve nije opasno jesti, ali ukus se može brzo promeniti.

Kada ostavite otvorenu konzervu u frižideru, hrana dolazi u dodir sa kiseonikom, a mikroorganizmi iz okoline ubrzavaju promene. Prehrambeni tehnolog Brajan Kvok Le objašnjava: „Kiseonik pokreće oksidaciju masti u hrani, što često dovodi do užeglog ili metalnog ukusa“. On dodaje i: „Mikroorganizmi mogu izvući male količine metala iz zidova konzerve, što dodatno pogoršava ukus.“

Ovaj proces najbrže pogađa masnije namirnice, poput pasulja, kokosovog mleka i maslina, pa se kod njih ukus brže menja. Kisele i slane namirnice, kao što su koncentrat paradajza ili ukiseljeno povrće, takođe su podložnije promenama jer ubrzavaju otapanje metala. Kvok Le napominje: „Kisele i slane namirnice ubrzavaju otapanje metala u hrani. Zbog toga se ukus najlakše promeni kod ovih proizvoda.“

Ipak, količine metala koje dospeju u hranu smatraju se bezbednim, pod uslovom da ostatke pojedete u roku od nekoliko dana i čuvate ih u frižideru. Savremene konzerve imaju zaštitni sloj koji dodatno smanjuje rizik od značajnih promena.

U profesionalnim kuhinjama ostatke iz konzerve se nikada ne ostavljaju u originalnoj ambalaži. Bivši kuvar Džej Di Alevejn savetuje: „Uvek prebacujem ostatke iz konzerve u plastične ili staklene posude koje se hermetički zatvaraju. Tako sprečavam promenu ukusa i produžavam svežinu hrane.“

Da bi hrana ostala ukusna i bezbedna još dva do pet dana (u zavisnosti od vrste), preporuka je da ostatke odmah prebacite u zatvorenu plastičnu ili staklenu posudu, a možete i obeležiti datum čuvanja za bolju kontrolu. Metalan ili užegao ukus najčešće nije zdravstveni problem, ali redovno proveravajte miris, teksturu i izgled hrane. Ako primetite bilo kakve sumnjive promene, najbolje je ostatke baciti. Za bilo kakvu dilemu, obratite se lekaru.

Novo Harvardovo istraživanje pokazuje da samo sedam minuta meditacije može značajno doprineti ženskom mentalnom zdravlju

Nedavno istraživanje sprovedeno na Harvard Medical School donelo je izuzetno zanimljive rezultate za žene koje vode užurban način života. Naučnici su proučavali moždane talase kod 103 osobe sa različitim nivoima iskustva u meditaciji. Otkriveno je da prve koristi od meditacije mogu da se primete već nakon dva do tri minuta, dok su najjači pozitivni efekti zabeleženi oko sedmog minuta meditacije. Ovakvi nalazi su posebno značajni za žene koje nemaju mnogo vremena u toku dana da se posvete sebi.

Posebno je važno što i početnice u meditaciji mogu osetiti koristi, bez potrebe za dugotrajnim ili napornim seansama. U studiji su učestvovale žene koje nikada ranije nisu meditirale, ali i one koje su imale srednji ili visok nivo iskustva, uključujući one koje su prošle osmodnevni tihi retreat i dvomesečnu pripremu. Bez obzira na prethodno iskustvo, većina ispitanica je već nakon nekoliko minuta meditacije prijavila bolje raspoloženje i veću mentalnu jasnoću.

Savremene žene često su izložene stresu i umoru zbog svakodnevnih obaveza, ali prema rečima dr Balachundhar Subramaniama, profesora anesteziologije sa Harvard Medical School, ovo istraživanje nudi jednostavnije rešenje za poboljšanje psihičkog blagostanja. On ističe: „Milioni ljudi svakodnevno meditiraju, a nismo znali kada tačno počinju koristi. Ovo istraživanje popunjava tu prazninu.“

Zahvaljujući novim saznanjima, čak i žene koje su ranije odustajale od meditacije zbog nedostatka vremena sada mogu lako da pronađu nekoliko minuta dnevno za opuštanje. Tako se jednostavnije dolazi do osećaja smirenosti i bistrine uma, što doprinosi celokupnom zdravlju. Stručnjaci takođe naglašavaju da je meditacija dostupna svima, jer ne zahteva posebnu opremu niti prostor.

Za početak je dovoljno da se izdvoji miran kutak i posveti sedam minuta meditaciji. Možete se fokusirati na disanje ili koristiti vođene meditacije putem aplikacija i video materijala. Najvažnije je da zauzmete udoban položaj, zatvorite oči i posmatrate svoje misli bez osuđivanja. Redovnost je ključ uspeha, pa istraživači savetuju da budete uporni i date sebi vremena da primetite promene. Čak i najkraće meditacije mogu smanjiti osećaj stresa i podići raspoloženje. Za sva pitanja o zdravlju i dijagnozi, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Rano otkrivanje simptoma angine pektoris može spasiti život – na koje znake treba posebno obratiti pažnju

Angina pektoris je stanje u kojem srčani mišić ne dobija dovoljno kiseonika zbog suženih krvnih sudova, a najčešće pogađa žene posle 40. godine. Prepoznavanje ranih simptoma značajno smanjuje rizik od ozbiljnih komplikacija kao što je infarkt, pa je brzo reagovanje izuzetno važno.

Prvi i najkarakterističniji simptom angine pektoris je osećaj stezanja ili pritiska u sredini grudnog koša. Žene ovaj simptom često opisuju kao težinu, ili kao da im neko sedi na grudima. Nelagodnost se obično javlja tokom fizičkog napora, brzog hoda ili stresa, traje nekoliko minuta i može se pojačati tokom aktivnosti. Kod nekih osoba, osećaj može biti poput pečenja ili neprijatnog pritiska koji ne prolazi odmah.

Drugi simptom na koji treba obratiti pažnju je bol koji se širi izvan grudnog koša – u levu ruku, rame, vrat, leđa ili donju vilicu. Zbog toga žene često misle da je u pitanju istegnuće mišića ili problem sa vratom, ali takvo širenje bola često ukazuje na poremećen protok krvi kroz koronarne arterije. Ako se bol pojavi iznenada ili traje duže nego ranije, preporučuje se da odmah potražite medicinsku pomoć.

Treći važan simptom je kratak dah, čak i pri manjim naporima. Uz to se mogu javiti hladan znoj, vrtoglavica, mučnina ili nagli umor. Ovi znaci su često prvi pokazatelji da srce ne dobija dovoljno kiseonika. Kod nekih žena osećaj gušenja i slabosti može prethoditi bolu u grudima.

Istraživanja pokazuju da se bolest koronarnih arterija kod žena često ne prepozna na vreme. Kardiolog dr Ana Petrović posebno naglašava: „Žene češće ignorišu rane simptome, jer su često nespecifični. Važno je da svaka žena obrati pažnju na promene tokom fizičkog napora ili stresa.“

Faktori rizika kao što su nezdrava ishrana, fizička neaktivnost, hronični stres i pušenje dodatno povećavaju šanse za razvoj angine pektoris. Posebnu pažnju treba da obrate žene koje imaju porodičnu istoriju srčanih bolesti, a ukoliko se simptomi jave u mlađim godinama, savetuje se hitno obraćanje lekaru.

Za očuvanje zdravlja srca preporučuje se redovna fizička aktivnost, izbegavanje dužeg sedenja, uravnotežena ishrana bogata voćem, povrćem i integralnim žitaricama, kao i prestanak pušenja. Redovno proveravajte krvni pritisak i nivo holesterola. Ako primetite neki od navedenih simptoma, ne odlažite posetu lekaru – pravovremena reakcija može sprečiti ozbiljne posledice.

Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite svom lekaru.