Saznajte kada su ventrikularne ekstrasistole bezopasne, a kada je neophodno posetiti lekara i zatražiti stručni savet

Mnoge žene su makar jednom osetile iznenadan, snažan otkucaj ili preskakanje srca, što može izazvati zabrinutost, iako uglavnom nije povezano sa ozbiljnim zdravstvenim problemom. Ovakve promene ritma, poznate kao ventrikularne ekstrasistole, predstavljaju dodatne otkucaje koji dolaze iz komora umesto iz prirodnog srčanog pejsmejkera. Nakon ovakvog otkucaja često se javlja kratka pauza, što žene opisuju kao neobično preskakanje ili pojačano lupanje u grudima.

Kod većine zdravih žena, ventrikularne ekstrasistole su u potpunosti bezopasne. Najčešći uzroci su stres, neispavanost, kao i preteran unos kafe ili nikotina. U većini slučajeva ove aritmije nastaju povremeno i prolaznog su karaktera, a kod osoba koje nemaju hronične bolesti srca retko je potrebno lečenje. Ipak, ukoliko se preskakanje srca javlja često, u serijama ili dolazi sa simptomima poput vrtoglavice, slabosti ili bola u grudima, važno je obratiti se lekaru radi detaljnijih analiza. Žene sa već postojećim srčanim oboljenjima posebno bi trebalo da prate ovakve promene.

Određene grupe žena su pod većim rizikom, naročito one sa visokim krvnim pritiskom, srčanim bolestima ili disbalansom elektrolita poput kalijuma i magnezijuma. Takođe, užurban način života i konstantan stres doprinose učestalosti ovih aritmija, a ponekad se uzrok ne može precizno utvrditi. Za postavljanje dijagnoze neophodan je razgovor sa lekarom, a osim standardnog EKG-a koji može uhvatiti ekstrasistole ukoliko se pojave tokom snimanja, često se koristi holter EKG koji beleži rad srca tokom 24 do 48 sati. Ultrazvuk srca i laboratorijske analize dodatno pomažu u utvrđivanju mogućih poremećaja.

Važno je potražiti pomoć ako preskakanje srca postane učestalo, traje duže ili se javi zajedno sa simptomima kao što su slabost ili bol u grudima. Posebna opreznost savetuje se ženama sa poznatom srčanom bolešću, jer svaka promena ritma zahteva dodatnu procenu. Kardiolog i elektrofiziolog dr John Mandrola ističe: „Ventrikularne ekstrasistole su česte i kod zdravih ljudi. Ono što nas zanima jeste učestalost i kontekst u kojem se javljaju. Kada su udružene sa simptomima ili srčanom bolešću, zahtevaju detaljnu procenu.”

Većina žena može mirno živeti sa povremenim preskakanjem srca, ali je važno osluškivati svoje telo. Redovni lekarski pregledi, zdrave životne navike i snižavanje nivoa stresa doprinose smanjenju ovih smetnji. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.

Stručnjaci otkrivaju da otvorene konzerve mogu uticati na ukus hrane, ali ne predstavljaju zdravstveni rizik ako se pravilno čuvaju

Gotovo svaka domaćica se susrela sa situacijom kada nakon otvaranja konzerve pasulja, kukuruza ili paradajza ostatke ostavi u frižideru. Iako je ovo praktično, mnoge se pitaju da li ovakav način čuvanja hrane utiče na njenu bezbednost i ukus. Stručnjaci ističu da ostatke iz konzerve nije opasno jesti, ali ukus se može brzo promeniti.

Kada ostavite otvorenu konzervu u frižideru, hrana dolazi u dodir sa kiseonikom, a mikroorganizmi iz okoline ubrzavaju promene. Prehrambeni tehnolog Brajan Kvok Le objašnjava: „Kiseonik pokreće oksidaciju masti u hrani, što često dovodi do užeglog ili metalnog ukusa“. On dodaje i: „Mikroorganizmi mogu izvući male količine metala iz zidova konzerve, što dodatno pogoršava ukus.“

Ovaj proces najbrže pogađa masnije namirnice, poput pasulja, kokosovog mleka i maslina, pa se kod njih ukus brže menja. Kisele i slane namirnice, kao što su koncentrat paradajza ili ukiseljeno povrće, takođe su podložnije promenama jer ubrzavaju otapanje metala. Kvok Le napominje: „Kisele i slane namirnice ubrzavaju otapanje metala u hrani. Zbog toga se ukus najlakše promeni kod ovih proizvoda.“

Ipak, količine metala koje dospeju u hranu smatraju se bezbednim, pod uslovom da ostatke pojedete u roku od nekoliko dana i čuvate ih u frižideru. Savremene konzerve imaju zaštitni sloj koji dodatno smanjuje rizik od značajnih promena.

U profesionalnim kuhinjama ostatke iz konzerve se nikada ne ostavljaju u originalnoj ambalaži. Bivši kuvar Džej Di Alevejn savetuje: „Uvek prebacujem ostatke iz konzerve u plastične ili staklene posude koje se hermetički zatvaraju. Tako sprečavam promenu ukusa i produžavam svežinu hrane.“

Da bi hrana ostala ukusna i bezbedna još dva do pet dana (u zavisnosti od vrste), preporuka je da ostatke odmah prebacite u zatvorenu plastičnu ili staklenu posudu, a možete i obeležiti datum čuvanja za bolju kontrolu. Metalan ili užegao ukus najčešće nije zdravstveni problem, ali redovno proveravajte miris, teksturu i izgled hrane. Ako primetite bilo kakve sumnjive promene, najbolje je ostatke baciti. Za bilo kakvu dilemu, obratite se lekaru.

Novo Harvardovo istraživanje pokazuje da samo sedam minuta meditacije može značajno doprineti ženskom mentalnom zdravlju

Nedavno istraživanje sprovedeno na Harvard Medical School donelo je izuzetno zanimljive rezultate za žene koje vode užurban način života. Naučnici su proučavali moždane talase kod 103 osobe sa različitim nivoima iskustva u meditaciji. Otkriveno je da prve koristi od meditacije mogu da se primete već nakon dva do tri minuta, dok su najjači pozitivni efekti zabeleženi oko sedmog minuta meditacije. Ovakvi nalazi su posebno značajni za žene koje nemaju mnogo vremena u toku dana da se posvete sebi.

Posebno je važno što i početnice u meditaciji mogu osetiti koristi, bez potrebe za dugotrajnim ili napornim seansama. U studiji su učestvovale žene koje nikada ranije nisu meditirale, ali i one koje su imale srednji ili visok nivo iskustva, uključujući one koje su prošle osmodnevni tihi retreat i dvomesečnu pripremu. Bez obzira na prethodno iskustvo, većina ispitanica je već nakon nekoliko minuta meditacije prijavila bolje raspoloženje i veću mentalnu jasnoću.

Savremene žene često su izložene stresu i umoru zbog svakodnevnih obaveza, ali prema rečima dr Balachundhar Subramaniama, profesora anesteziologije sa Harvard Medical School, ovo istraživanje nudi jednostavnije rešenje za poboljšanje psihičkog blagostanja. On ističe: „Milioni ljudi svakodnevno meditiraju, a nismo znali kada tačno počinju koristi. Ovo istraživanje popunjava tu prazninu.“

Zahvaljujući novim saznanjima, čak i žene koje su ranije odustajale od meditacije zbog nedostatka vremena sada mogu lako da pronađu nekoliko minuta dnevno za opuštanje. Tako se jednostavnije dolazi do osećaja smirenosti i bistrine uma, što doprinosi celokupnom zdravlju. Stručnjaci takođe naglašavaju da je meditacija dostupna svima, jer ne zahteva posebnu opremu niti prostor.

Za početak je dovoljno da se izdvoji miran kutak i posveti sedam minuta meditaciji. Možete se fokusirati na disanje ili koristiti vođene meditacije putem aplikacija i video materijala. Najvažnije je da zauzmete udoban položaj, zatvorite oči i posmatrate svoje misli bez osuđivanja. Redovnost je ključ uspeha, pa istraživači savetuju da budete uporni i date sebi vremena da primetite promene. Čak i najkraće meditacije mogu smanjiti osećaj stresa i podići raspoloženje. Za sva pitanja o zdravlju i dijagnozi, obavezno se konsultujte sa lekarom.