Inovativne terapije omogućavaju povratak rasta kose, ali je važno redovno se savetovati sa dermatologom

Alopecija areata je autoimuna bolest koja uzrokuje gubitak kose kod žena i muškaraca svih godina, najčešće na delovima temena, a pogađa oko 7 miliona ljudi u SAD. Kod žena, opadanje kose ove vrste često utiče na samopouzdanje i svakodnevni kvalitet života. U poslednje vreme, pojavile su se nove terapije koje daju više mogućnosti za lečenje, zbog čega je važno razgovarati sa dermatologom o svim rešenjima.

Kod ove bolesti, imuni sistem greškom napada folikule dlake, što izaziva upalu i privremeno opadanje kose. Za razliku od mnogih drugih oblika gubitka kose, kod alopecije areate folikuli nisu trajno oštećeni, što znači da postoji šansa za ponovno izrastanje. Dermatolog dr Dženifer Song iz Santa Ane objašnjava: „Ova bolest je rezultat kombinacije genetske predispozicije i uticaja okoline, kao što su fizički ili emotivni stres, ali stres nije glavni uzrok. Mnoge žene misle da su same izazvale opadanje kose zbog stresa, ali to nije slučaj.”

Donedavno su osobe sa težim formama alopecije areate imale vrlo ograničene opcije, jer odobrenih terapija nije bilo. Danas, zahvaljujući napretku medicine i novim imunomodulatorima, pristup lečenju se menja. Ovi lekovi ciljaju upalne procese oko folikula, što kod nekih žena omogućava povratak rasta kose. Ipak, rezultati se razlikuju, pa nije svaka terapija prikladna za svakoga.

Prema rečima dr Song, „važno je da pacijentkinje sa teškim oblikom alopecije areate redovno razgovaraju sa svojim dermatologom o najnovijim mogućnostima lečenja. Svaka žena ima jedinstveno iskustvo sa ovom bolešću, zato je i terapija individualna.”

Ako primetite nagli gubitak kose ili imate istoriju autoimunih bolesti, preporučuje se da se obratite lekaru što pre – rana dijagnoza može znatno uticati na ishod. Dermatolog može predložiti topikalne preparate, imunomodulatorne lekove ili moderne sistemske terapije, u zavisnosti od težine bolesti i vašeg zdravlja. Osim medicinskih tretmana, savetuje se i emocionalna podrška kroz savetovališta ili grupe, jer je psihološki aspekt gubitka kose često vrlo važan.

Za tačnu dijagnozu i izbor terapije, konsultujte svog dermatologa i pratite najnovije preporuke. Ne ustručavajte se da pitate o svim mogućim opcijama, jer savremena medicina nudi sve više rešenja za alopeciju areatu.

Policistični jajnici sada se zovu poliendokrini metabolički sindrom, što omogućava bolje razumevanje i efikasnije lečenje

Više od 170 miliona žena širom sveta do sada je živelo sa sindromom policističnih jajnika (PCOS), ali od maja 2026. godine ovo stanje nosi novo ime – poliendokrini metabolički sindrom (PMOS). Ovu promenu su najavili stručnjaci sa Monash univerziteta, uz podršku velikog broja međunarodnih organizacija i pacijentkinja. Novi naziv bolje oslikava kompleksnu prirodu ovog sindroma i otvara prostor za tačniju dijagnostiku i unapređenu podršku ženama.

PCOS se tradicionalno smatrao pre svega ginekološkim problemom, jer su simptomi često uključivali neredovne menstruacije i poteškoće sa ovulacijom. Ipak, značajan broj žena sa ovim sindromom nema ciste na jajnicima, što je često stvaralo dileme u procesu dijagnostike. Naziv poliendokrini metabolički sindrom stavlja akcenat na širi spektar hormonskih i metaboličkih poremećaja, što je, prema rečima stručnjaka, ključan korak za bolje razumevanje i tretman ovog stanja.

Dr Lora Šahin, ginekolog i reproduktivni endokrinolog, ističe: „Ovo je jedna od najznačajnijih promena u oblasti reproduktivne endokrinologije u poslednjih nekoliko decenija.“ Dr Helena Tide, endokrinolog i vodeći istraživač ovog projekta, objašnjava: „Stari naziv bio je pogrešan, jer nije prikazivao raznoliku prirodu sindroma.“

Simptomi PMOS-a variraju, ali najčešće uključuju neredovne cikluse, pojačanu maljavost, akne, probleme sa plodnošću, kao i povećan rizik od dijabetesa tipa 2 i srčanih bolesti. Zbog ovih simptoma, važno je da žene budu informisane i da se na vreme obrate stručnjaku.

Dr Rekha Kumar, endokrinolog, naglašava: „Naziv PCOS je uvek bio pomalo zbunjujuć, jer je fokus stavljao na jajnike, a u stvari je reč o celokupnom hormonskom i metaboličkom poremećaju.“

Žene koje primete simptome poput neredovnih ciklusa, pojačane maljavosti ili akni, trebalo bi da posete ginekologa ili endokrinologa. Pravovremeno prepoznavanje i odgovarajuća terapija mogu značajno podići kvalitet života i smanjiti rizik od komplikacija. Takođe, preporučuje se zdrav način ishrane, redovna fizička aktivnost i kontrola telesne mase, jer to može pomoći u ublažavanju simptoma PMOS-a.

Za tačnu dijagnozu i individualni savet, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Niske doze aspirina pod lekarskim nadzorom mogu smanjiti pojavu i povratak raka kod žena s naslednim rizikom

Nova istraživanja pružaju nadu ženama koje su izložene povećanom riziku od raka debelog creva. Stručnjaci su utvrdili da dnevna upotreba niskih doza aspirina, isključivo uz savet i kontrolu lekara, može značajno smanjiti mogućnost nastanka i povratka ove bolesti, posebno kod onih sa genetskom predispozicijom.

Rak debelog creva je među najčešćim malignim oboljenjima kod žena starijih od 40 godina. Najugroženije su žene koje imaju porodičnu istoriju bolesti ili su nosioci naslednog Linčovog sindroma, koji dodatno povećava rizik od razvoja karcinoma. Primer iz prakse je Britanac Nik Džejms, koji je zbog porodične anamneze uradio genetski test i otkrio mutaciju povezanu sa Linčovim sindromom. On je tokom kliničkog istraživanja svakodnevno koristio aspirin i više od deset godina kasnije nije imao znakove bolesti.

Iako su ranija istraživanja ukazivala na pozitivan efekat aspirina u prevenciji i širenju raka, tek nedavno su objavljeni pouzdani dokazi. Najnovije studije pokazuju da žene koje redovno, prema dogovoru sa lekarom, uzimaju aspirin imaju dvostruko manji rizik od pojave raka debelog creva. Važno je istaći da čak i male dnevne doze (75–100 mg) mogu biti dovoljne, pri čemu je rizik od nuspojava niži.

Prema rečima dr Džona Barnsa, onkologa: “Naše istraživanje je pokazalo da aspirin može značajno smanjiti rizik od raka kod pacijenata sa visokim genetskim rizikom. Ipak, terapiju je potrebno prilagoditi svakom pojedincu i sprovoditi isključivo pod nadzorom lekara.”

Aspirin deluje tako što blokira enzime koji su odgovorni za zapaljenja i rast tumora, ali i dodatno jača imunitet. Noviji podaci sugerišu i da aspirin može smanjiti šansu za povratak bolesti kod žena koje su već lečene od raka debelog creva.

Ipak, dugotrajno korišćenje aspirina može izazvati nuspojave poput krvarenja iz želuca, stomačnih tegoba ili pojave čira, pa je obavezna konsultacija sa lekarom pre početka terapije, kako bi se procenili potencijalni rizici i koristi u skladu sa zdravstvenim stanjem.

Za žene koje imaju porodičnu istoriju raka debelog creva ili brinu o sopstvenom riziku, preporučuju se redovni pregledi, zdrav stil života i savetovanje sa stručnjakom. Aspirin može biti deo strategije prevencije, ali se nikada ne sme koristiti na svoju ruku. Za tačnu dijagnozu i individualni savet, obavezan je razgovor sa lekarom.