Svaka deseta žena suočava se sa depresijom – prepoznajte simptome i potražite pomoć na vreme

Depresija je ozbiljan zdravstveni izazov današnjice, a procene ukazuju da u Srbiji čak 250.000 ljudi živi sa ovim poremećajem. Žene su posebno pogođene, bez obzira na godine ili socijalni status. U povodu Svetskog dana mentalnog zdravlja, stručnjaci podsećaju na važnost ranog prepoznavanja simptoma i razbijanja stigme koja prati ovu bolest.

Depresija nije samo prolazna tuga ili osećaj premora – reč je o stanju koje može duboko narušiti svakodnevicu, odnose sa porodicom i prijateljima, ali i radnu sposobnost. Najčešći znaci uključuju gubitak interesovanja za ranije omiljene aktivnosti, osećaj beznade, teškoće sa spavanjem ili apetitom, te povlačenje iz društvenog života. Mnoge žene osećaju dodatni pritisak da budu oslonac drugima, što im otežava da potraže pomoć.

Kako objašnjava dr Snežana Jovanović, psihijatar: „Depresija se može javiti kod bilo koga, bez obzira na godine, pol ili životne okolnosti. Posebno je važno da žene znaju da nisu same i da nije sramota potražiti podršku.”

Svakodnevni stres, balansiranje između porodice i posla, ali i stalna izloženost društvenim mrežama, mogu dodatno narušiti mentalno zdravlje žena. Pravovremeno prepoznavanje simptoma i traženje pomoći su ključni za oporavak.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije govore da je depresija vodeći uzrok pada radne sposobnosti i čak do 20 puta povećava rizik od samopovređivanja kod osoba sa težim oblicima bolesti. Zbog toga je važno reagovati na vreme.

Praktični saveti za čitateljke:
– Pratite promene raspoloženja, energije, navika spavanja ili ishrane
– Razgovarajte iskreno sa bliskim osobama o svojim osećanjima
– Ako simptomi traju duže od dve nedelje, obratite se stručnjaku
– Ne oslanjajte se samo na digitalnu podršku – razgovor sa stručnjakom je nezamenjiv

Za savet i podršku možete kontaktirati Centar za mentalno zdravlje Beograd (011/3612-467, 064/865-2520) radnim danima od 9 do 18 sati. Takođe, u klinici „Dr Laza Lazarević” tim za unapređivanje mentalnog zdravlja dostupan je ponedeljkom i četvrtkom od 9 do 12 sati. Linija „2-3” (011/363-6426) otvorena je radnim danima od 14 do 15 sati.

Ne zaboravite: Samo lekar može dati tačnu dijagnozu i preporuku. Prepoznajte znakove, podržite sebe i ne oklevajte da potražite pomoć, jer je mentalno zdravlje jednako važno kao i fizičko.

Dugotrajno sedenje može izazvati neprijatnosti u leđima, ali uz male promene i vežbe moguće je smanjiti rizik i olakšati svakodnevicu.

Sve više žena, bez obzira na godine, susreće se sa bolom u leđima nakon što provode sate sedeći za radnim stolom ili ispred računara. Ovaj problem je naročito izražen kod onih koje žive u gradu i čiji su poslovi uglavnom vezani za statičan rad, dok fizička aktivnost često izostaje. Glavni uzroci ovih tegoba su opterećenje kičmenog stuba i diskova između pršljenova, a loš položaj i neadekvatna stolica dodatno doprinose slabljenju mišića leđa i stomaka, kao i napetosti ligamenata. Takvo stanje dovodi do ukočenosti, peckanja ili oštrog bola u donjem delu leđa, a s vremenom mogu nastati i ozbiljniji problemi poput išijasa ili diskus hernije zbog gubitka tonusa mišića karlice i leđa.

Da bi se izbegle ove neprijatnosti, važno je na vreme uočiti prve znake bola i reagovati odgovarajućim merama. Dr Dragana Petrović, specijalista fizikalne medicine, preporučuje: „Pauze na svakih 45 do 60 minuta, kratko istezanje i pravilno podešavanje stolice mogu značajno smanjiti rizik od bola u leđima.“

Kao praktična rešenja, savetuje se da povremeno ustanete, prošetate po prostoriji, ali i da svakodnevno radite jednostavne vežbe za jačanje mišića leđa i stomaka. Nekoliko minuta istezanja kod kuće ili na poslu može pomoći da sačuvate muskulaturu i smanjite šansu za pojavu bola. Važnu ulogu ima i pravilan radni prostor – obratite pažnju na visinu stolice, položaj monitora i podršku za leđa.

Dr Petrović naglašava: „Žene bi trebalo da obrate pažnju na signale svog tela i da ne ignorišu prve simptome. Ukoliko se bol ponavlja ili pojačava, preporučujem da potraže savet lekara fizijatra ili ortopeda.“

Bol u leđima zbog sedenja nije neminovan. Uz korekciju navika, redovnu fizičku aktivnost i prilagođavanje radnog okruženja, možete sačuvati zdravlje kičme i sprečiti hronične probleme. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.

Nagla promena vida može biti retka nuspojava lekova za mršavljenje – prepoznajte simptome na vreme i sačuvajte zdravlje očiju

Moždani udar oka, poznat kao nearteritična prednja ishemijska optička neuropatija (NAION), može izazvati iznenadni gubitak vida, što posebno zabrinjava žene svih godina koje koriste određene lekove za mršavljenje. Poslednja istraživanja ističu vezu između upotrebe GLP-1 agonista – sintetičkih hormona koji se primenjuju u terapiji gojaznosti – i pojave ovog retkog, ali ozbiljnog problema sa vidom.

Za razliku od klasičnog moždanog udara, kod kojeg dolazi do gubitka govora ili pokreta, moždani udar oka manifestuje se iznenadnim, potpunim ili delimičnim gubitkom vida na jednom oku, bez drugih simptoma poput utrnulosti ili slabosti. Ovo stanje nastaje kada je snabdevanje očnog živca krvlju smanjeno, što može prouzrokovati trajno oštećenje vida.

Analizom više od 30 miliona prijavljenih neželjenih efekata, studije su pokazale da su žene koje koriste injekcione terapije za mršavljenje na bazi GLP-1 agonista izložene većem riziku od NAION-a. Posebno je uočen rizik kod preparata u većim dozama koji dovode do bržeg gubitka telesne mase. Specijalista oftalmologije dr Ana Petrović ističe: “Oko je izuzetno osetljivo na promene krvnog pritiska. Svaka značajna oscilacija, posebno nagli pad, može ozbiljno ugroziti dotok kiseonika do očnog živca.”

Za žene koje već koriste ili razmišljaju o ovim terapijama, važno je znati da se ovaj neželjeni efekat javlja retko, ali je prepoznavanje simptoma presudno za očuvanje vida. Ukoliko dođe do naglog gubitka vida, čak i ako traje samo nekoliko minuta, potrebno je hitno obratiti se oftalmologu ili lekaru opšte prakse. Dr Petrović naglašava: “Brza reakcija može značiti očuvanje vida. Pacijentkinje ne treba da ignorišu ni najmanju promenu, posebno ako su na terapiji za dijabetes ili gojaznost.”

Kako bi se umanjio rizik, preporučuje se redovno praćenje krvnog pritiska i individualno prilagođavanje terapije. Žene sa postojećim kardiovaskularnim problemima, dijabetesom ili porodičnom istorijom očnih bolesti, trebalo bi obavezno da se konsultuju sa specijalistom pre početka bilo kakvog tretmana za mršavljenje. Dr Petrović savetuje: “Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.”

Ukoliko se tokom terapije jave iznenadne promene vida ili drugi neuobičajeni simptomi, neophodno je odmah potražiti medicinsku pomoć kako bi se sprečile moguće ozbiljne posledice.