Mladeži su u većini slučajeva bezopasne promene na koži, ali određene promene u njihovom izgledu mogu biti signal da je potrebno obaviti pregled kod dermatologa. Redovno samopregledanje kože i obraćanje pažnje na promene mogu doprineti ranom otkrivanju ozbiljnijih oboljenja, uključujući i melanom.

Obratite pažnju na pravilo ABCDE

Dermatolozi često koriste takozvano ABCDE pravilo kako bi procenili da li mladež zahteva dodatni pregled:

• A – Asimetrija: Jedna polovina mladeža nije ista kao druga.
• B – Ivice (Borders): Nepravilne, nazubljene ili nejasno ograničene ivice.
• C – Boja (Color): Pojava više nijansi braon, crne, crvene, plave ili bele u jednom mladežu.
• D – Prečnik (Diameter): Mladež veći od oko šest milimetara, naročito ako nastavlja da raste.
• E – Promena (Evolution): Svaka promena u veličini, obliku, boji ili izgledu tokom vremena.

Simptomi koje ne treba zanemariti

Pored promena u izgledu, razlog za pregled mogu biti i drugi simptomi. Ukoliko mladež počne da svrbi, boli, krvari, stvara kraste ili iz njega curi tečnost, važno je da se što pre obratite lekaru. Isto važi i za pojavu novog mladeža koji izgleda znatno drugačije od ostalih na vašoj koži.

Ko bi trebalo redovno da kontroliše mladeže?

Posebnu pažnju trebalo bi da obrate osobe koje imaju veliki broj mladeža, svetlu put, često su bile izložene jakom suncu ili su u prošlosti imale opekotine od sunca. Veći rizik postoji i kod onih koji u porodici imaju istoriju melanoma ili drugih oblika raka kože.

Zaštita kože je važna tokom cele godine

Stručnjaci savetuju korišćenje krema sa zaštitnim faktorom, izbegavanje direktnog izlaganja suncu u najtoplijem delu dana i nošenje zaštitne odeće kada je to moguće. Ove navike mogu pomoći u smanjenju rizika od oštećenja kože.

Važno je naglasiti da promena na mladežu ne znači automatski da je reč o raku kože. Ipak, svaka sumnjiva promena zahteva pregled dermatologa, koji će proceniti da li su potrebne dodatne analize ili lečenje. Rano otkrivanje promena značajno povećava mogućnosti uspešnog lečenja, zbog čega redovni pregledi kože ne bi trebalo da se odlažu.

Problemi sa kožom, varenjem i pamćenjem često ukazuju na hronični stres kod žena

Sve veći broj žena u Srbiji suočava se sa nevidljivim znaci hroničnog stresa, što može značajno uticati na kvalitet života. Hronični stres nastaje kada organizam duže vreme proizvodi hormone stresa poput kortizola i adrenalina. Kao rezultat, telo šalje razna upozorenja koja žene često zanemaruju jer nisu uvek očigledna. Pre svega, nevidljivi znaci hroničnog stresa uključuju promene na koži, probleme sa varenjem i teškoće u koncentraciji. Međutim, rano prepoznavanje ovih simptoma važno je za očuvanje zdravlja.

Na primer, žene često primete akne, crvenilo ili pojačanu suvoću kože kada su pod stresom. Osim toga, rane sporije zarastaju jer je imunitet oslabljen. Takođe, problemi sa varenjem kao što su nadutost, grčevi i promena ritma creva, mogu ukazivati na to da digestivni sistem trpi posledice stresa. Veza između mozga i creva je jaka, zbog toga psihičko opterećenje lako utiče na digestivni trakt.

Kako hronični stres utiče na pamćenje i mišićnu napetost

Osim promena na koži i varenju, nevidljivi znaci hroničnog stresa kod žena uključuju zaboravnost i poteškoće sa koncentracijom. Na primer, ako često zaboravljate svakodnevne obaveze ili teško pratite razgovore, možda ste pod uticajem stresa. Pored toga, napetost vilice, stiskanje zuba i ukočen vrat javljaju se kao fizički odgovori tela na dugotrajan pritisak. Na kraju, ovakvi simptomi mogu trajati nedeljama i značajno smanjiti kvalitet života.

Zašto žene češće ignorišu upozoravajuće znake

Žene često balansiraju između posla, porodice i ličnih obaveza. Zbog toga ne prepoznaju nevidljivi znaci hroničnog stresa ili ih pripisuju umoru. Međutim, ignorisanje ovih signala može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Štaviše, fizička napetost i umor mogu ukazivati na potrebu za promenom svakodnevnih navika. Zato je važno obratiti pažnju na signale koje telo šalje.

Izjava stručnjaka: Kako reagovati na prve simptome

Dr Milica Petrović, specijalista psihijatrije, ističe: „Ako primetite promene na koži, probleme sa varenjem ili se često osećate zaboravno, važno je da ne ignorišete te znake. Na taj način telo pokušava da vas upozori da je pod prevelikim pritiskom.” Takođe, ona savetuje: „Redovan san, fizička aktivnost i razgovor sa stručnjakom mogu značajno da pomognu u prevazilaženju hroničnog stresa.”

Praktični saveti i kada se obratiti lekaru

Da biste sprečile posledice koje donose nevidljivi znaci hroničnog stresa, preporučuje se dovoljno sna, uravnotežena ishrana i redovno kretanje. Osim toga, razgovor sa prijateljima ili stručnjacima može biti od pomoći kada stres utiče na svakodnevne aktivnosti. Na kraju, ukoliko simptomi traju duže od nekoliko nedelja ili se pojačavaju, neophodno je obratiti se lekaru. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Neuropsihijatar objašnjava zašto žene češće osećaju umor nakon dužeg boravka na telefonu

Skrolovanje društvenih mreža brže troši energiju mozga nego čitanje knjige, pokazala su nova istraživanja u urbanim sredinama. Mnoge žene prijavljuju pojačan mentalni umor nakon dužeg korišćenja mobilnog telefona. Ovaj zdravstveni problem pogađa žene svih uzrasta, a posebno one koje svakodnevno provode sate na društvenim mrežama. Zbog toga je važno razumeti šta se dešava u mozgu tokom skrolovanja i kako to utiče na svakodnevno funkcionisanje.

Zašto skrolovanje društvenih mreža pojačava osećaj umora

Pre svega, mozak mora da obradi veliki broj informacija u veoma kratkom vremenu. Svaka nova slika, video ili tekst zahtevaju trenutnu pažnju i aktiviraju različite delove mozga. Međutim, stalno prebacivanje sa jednog sadržaja na drugi izaziva fragmentisanu pažnju. Kao rezultat, žene češće osećaju iscrpljenost, zaboravnost i razdražljivost. „Skrolovanje izaziva fragmentisanu pažnju, što znači da naš mozak stalno procenjuje da li je sledeći sadržaj koristan ili zanimljiv. To ubrzava mentalni zamor“, objašnjava dr Ana Petrović, neuropsihijatar.

Čitanje knjige jača pažnju i smanjuje stres

S druge strane, čitanje knjige usmerava pažnju na jednu temu i omogućava dublje razumevanje. Osim toga, centri za dugoročno pamćenje i maštu postaju aktivniji i pomažu boljem opuštanju. Mnoge žene ističu da se posle čitanja osećaju smirenije i osveženo. Štaviše, redovno čitanje može doprineti očuvanju kognitivnih funkcija tokom godina.

Praktični saveti za očuvanje energije mozga

U međuvremenu, savetuje se ograničavanje vremena na društvenim mrežama na najviše sat vremena dnevno. Pored toga, preporučuje se da svakog dana izdvojite vreme za čitanje, makar nekoliko strana. „Na taj način pomažete svom mozgu da se oporavi od preopterećenja“, navodi dr Ana Petrović. Takođe, pravite kratke pauze dok koristite telefon: zatvorite oči na minut i duboko dišite. Ako primetite da ste često umorni ili zaboravni nakon skrolovanja, razmislite o promeni digitalnih navika.

Zašto je prevencija važna za žensko mentalno zdravlje

Na kraju, štaviše, očuvanje pažnje i energije doprinosi boljem svakodnevnom funkcionisanju i smanjenju stresa. Pored toga, zdrave digitalne navike mogu poboljšati kvalitet sna. Sve više žena bira knjige kao način relaksacije i zaštite mentalnog zdravlja. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.