Personalizovani pristup, genomsko testiranje i savremeni lekovi značajno povećavaju šanse i kvalitet života obolelih žena

Zahvaljujući napretku medicine, rak danas više nije beznadežna dijagnoza kakva je nekada bio – žene svih uzrasta sada imaju mnogo veće šanse za dug i kvalitetan život čak i nakon što im se postavi dijagnoza maligne bolesti. Ovo je posebno značajno kada se ima u vidu da svaka peta žena u Srbiji tokom života može doći u kontakt sa nekom vrstom raka, dok se svake godine registrovane hiljade novih slučajeva.

Veliki korak u tretmanu raka predstavlja uvođenje personalizovane medicine, gde se terapija određuje prema tipu tumora i genetskim osobinama svake pacijentkinje. ‘Za većinu pacijenata danas se planira lečenje na osnovu sveobuhvatnog genetskog profilisanja tumora, što omogućava izbor najefikasnije terapije’, ističe dr Zoran Popadić, medikalni onkolog.

Genomsko testiranje tumora omogućava ne samo optimalan izbor terapije, već i praćenje toka bolesti. Analize poput određivanja cirkulišuće DNK tumora (ctDNA) pomažu u ranom otkrivanju povratka bolesti i proceni potrebe za dodatnim lečenjem posle operacije. Ova metoda je naročito važna za žene koje su operisale rak dojke, jajnika ili grlića materice, jer im pruža veću sigurnost u praćenju zdravstvenog stanja.

Imunoterapija i ciljani lekovi donose revoluciju u poslednjim godinama, jer omogućavaju da čak i žene sa uznapredovalim ili metastatskim rakom žive duže i kvalitetnije. ‘Nekada je bilo nezamislivo da žene sa metastatskim rakom, na primer dojke ili pluća, žive godinama nakon dijagnoze. Danas je to realnost za mnoge pacijentkinje’, naglašava dr Popadić.

Dijagnoza karcinoma ne mora biti kraj životnih planova, a izuzetno je važno otvoreno razgovarati sa lekarom o svim opcijama lečenja i mogućim ishodima. ‘Podstičemo pacijentkinje da se aktivno uključe u proces lečenja, jer pozitivan stav i dobra informisanost igraju važnu ulogu u ishodu terapije’, dodaje dr Popadić.

Lečenje raka danas je timski rad: odluke o terapiji donose se u okviru multidisciplinarnog tima koji čine onkolozi, hirurzi, radiolozi i drugi specijalisti, što smanjuje rizik od greške i omogućava optimalan izbor terapije za svaku ženu.

Uz napredak u terapijama, sve češće se postavlja pitanje da li rak može postati hronična bolest. ‘Danas je moguće da mnoge vrste raka, čak i u kasnoj fazi, pređu u hronično stanje uz očuvan kvalitet života’, navodi dr Popadić. Dužina i kvalitet života zavise od vrste raka, ali i od angažovanosti i ličnosti svake pacijentkinje.

Za žene koje žele najnovije terapije, kliničke studije su često prilika da pristupe inovativnim lekovima koji još nisu deo rutinske prakse.

Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite svom lekaru.

Pravovremeno reagovanje i male promene navika mogu sprečiti ozbiljne smetnje i očuvati zdravlje ramena

Sve više žena, bez obzira na godine, suočava se sa bolovima u ramenu zbog savremenog načina života – dugotrajnog sedenja, rada za računarom i ponavljajućih pokreta. Ignorisanje prvih simptoma poput nelagodnosti ili zatezanja, naročito nakon spavanja ili dužeg mirovanja, može za posledicu imati ozbiljne hronične probleme. Rameni zglob je izuzetno pokretljiv, ali upravo zbog toga podložan povredama i preopterećenju. Najčešći uzroci bola kod žena su nepravilan položaj tokom sedenja, fizička neaktivnost, ali i promene koje dolaze s godinama, poput degeneracije ili hormonskih promena u menopauzi.

Ako se simptomi poput bola, ukočenosti, slabosti ruke ili trnjenja prstiju zanemare, moguće su trajne smetnje koje otežavaju svakodnevne aktivnosti – od oblačenja i podizanja dece do obavljanja kućnih poslova. Problemi mogu uticati i na kvalitet sna, a često se javljaju i napetost u predelu vrata i ramena ili glavobolje.

Specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, dr Dragana Ilić, poručuje: „Dugotrajni bol u ramenu nikada ne treba zanemariti, posebno ako se javi posle povrede ili je praćen slabošću i trnjenjem. Prava dijagnostika i pravovremeno lečenje mogu sprečiti razvoj komplikacija i trajnih smetnji.”

Ako bol u ramenu traje duže od dve do tri nedelje, pojačava se ili se širi niz ruku, neophodno je obratiti se lekaru. Posebno treba biti oprezan ako se simptomi pogoršavaju nakon povrede, pada ili naglog pokreta ili ako remete san i dnevno funkcionisanje. U tim situacijama lekar će proveriti pokretljivost zgloba, preporučiti potrebne dijagnostičke preglede i predložiti plan tretmana.

Kako biste sprečile prelazak bola u hronično stanje, preporučuje se redovno vežbanje i istezanje, pravljenje kratkih pauza tokom rada za računarom i održavanje pravilnog držanja. Kod akutnog bola mogu pomoći topli ili hladni oblozi, ali je za dugoročno rešenje važno obratiti se specijalisti. Žene u menopauzi treba da obrate pažnju na pojavu tzv. „smrznutog ramena“ koje je češće u ovom periodu života.

Najvažnije je da svaka žena prepozna signale svog tela i ne odlaže posetu lekaru ako primeti uporne tegobe. Za tačnu dijagnozu i adekvatne savete, konsultujte se sa stručnjakom.

Zadržavanje tečnosti, ishrana i male promene navika mogu pomoći da lice ujutru izgleda svežije

Mnogo žena svih generacija primeti da im je lice natečeno čim se probude, što često izaziva neprijatnost ili brigu. Ovaj problem najčešće nije ozbiljan i obično nestane tokom dana, a glavna pozadina je zadržavanje vode u tkivu lica tokom noći. Posebno je izražen ako ste veče pre konzumirali slanu hranu ili alkohol, jer oni pospešuju zadržavanje tečnosti.

Najčešći razlozi za pojavu jutarnje otečenosti su večernji obroci bogati natrijumom, konzumacija alkohola, ali i prisustvo alergena u spavaćoj sobi – poput grinja, prašine ili ostataka šminke. Kod žena i hormonske promene, posebno za vreme ciklusa ili PMS-a, mogu doprineti zadržavanju vode u organizmu. U retkim situacijama, uporan otok može signalizirati probleme sa štitnom žlezdom ili sinusima, pa je važno obratiti pažnju na prateće simptome.

Specijalista opšte medicine, dr Dragana Petrović, objašnjava: „Kada primetite da vam je lice jutros otečeno, najpre razmislite šta ste jeli i pili prethodne večeri. Ako je u pitanju so ili alkohol, najverovatnije se radi o prolaznoj zadržanosti tečnosti. Bitno je da ne paničite, već da primenite nekoliko jednostavnih trikova.“

Da biste brzo smanjili otok, operite lice hladnom vodom ili stavite hladne obloge jer to sužava krvne sudove i smanjuje natečenost. Masaža lica, naročito limfna drenaža, pomaže da višak vode brže napusti tkivo. Veoma je korisno da odmah po ustajanju popijete čašu vode – dehidriran organizam zadržava tečnost još više. Takođe, lagana jutarnja aktivnost ili vežbanje podstiču cirkulaciju i dodatno pomažu.

Za prevenciju, preporučuje se da izbegavate obilne, slane večere, ograničite alkohol i tokom noći spavate sa glavom blago podignutom. Redovno čistite posteljinu i uklanjajte alergene iz spavaće sobe. Ako primetite da otok traje ceo dan, a pridruženi su i drugi simptomi poput temperature ili otežanog disanja, obavezno se javite lekaru. Za preciznu dijagnozu i savet, uvek se konsultujte sa svojim izabranim lekarom.