Redovni pregledi i otvoren razgovor sa ginekologom ključ su zdravlja, a bol ne treba ignorisati

U Srbiji još uvek mnoge žene smatraju da je bol vezan za intimno zdravlje nešto što se mora trpeti. Ipak, dr Milica Petrović Kmezić, ginekolog i akušer iz poliklinike Primea, ističe da danas ne mora biti tako. Na panelu o ženskom zdravlju u Beogradu, ona je podvukla važnost iskrenog razgovora sa lekarom i redovnih preventivnih pregleda. Dr Petrović Kmezić napominje da su teme poput hormonskog balansa i reproduktivnog zdravlja često tabu, zbog čega žene često dolaze kod ginekologa tek kada nastupi ozbiljan problem. Ona upozorava: „Zabrinjava me što žene često odlažu ginekološke preglede, misleći da je bol normalan deo života. To nije tačno.”

Posebno naglašava važnost individualnog pristupa svakoj pacijentkinji. U njenoj praksi, razgovor i psihološka podrška jednako su važni kao i sami medicinski tretmani. „Znam njihove životne priče i to mi pomaže da bolje razumem njihove potrebe. Kada žene osećaju poverenje, lakše otvoreno govore o simptomima”, kaže dr Petrović Kmezić. Često se dešava da pacijentkinje godinama ne odlaze kod ginekologa: „Imam pacijentkinje koje nisu dolazile i po 15 godina. Redovni godišnji pregled može da otkrije i spreči ozbiljne probleme.” Dodaje i da se žene češće odlučuju za tretmane lica nego za ginekološki pregled, iako je ovaj drugi presudan za zdravlje.

Jedno od čestih pogrešnih uverenja je da su bolne menstruacije, bol tokom odnosa ili nelagodnosti u menopauzi nešto što je normalno. Dr Petrović Kmezić poručuje: „Ne samo da ne mora da boli, nego ne sme da boli.” U razvijenim zemljama se većina ginekoloških zahvata radi sa odgovarajućom anestezijom, ali kod nas se i dalje mnogi postupci izvode bez dovoljnog ublažavanja bola. Ona naglašava važnost informisanosti: „Bol tokom bilo koje faze ženskog života ne treba ignorisati. Postoje razni načini da se simptomi ublaže ili potpuno uklone. Žene treba da imaju sve informacije i da se ne stide da postavljaju pitanja lekaru.”

Menopauza i perimenopauza su teme o kojima se retko govori, iako se prvi simptomi mogu javiti već oko 35. godine. „Mnoge žene ne povezuju svoje godine sa simptomima kao što su neredovne menstruacije, promene raspoloženja ili problemi sa snom. Zato je važno govoriti o ovome ranije”, objašnjava dr Petrović Kmezić. Kako žene provode trećinu života u reproduktivnom periodu, a još trećinu u postmenopauzi, preventivni pregledi i iskren odnos sa lekarom mogu znatno poboljšati životnu svakodnevicu. Dr Petrović Kmezić zaključuje: „Lepota medicine danas je što imamo mnogo više opcija nego ranije. Ključ je u partnerskom odnosu između žene i lekara.”

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se svom lekaru.

Saznajte kako prepoznati prve znake melanoma i koje korake preduzeti za bezbednu kožu na suncu

Letnje vreme donosi više izlaganja suncu, ali i povećava rizik za zdravlje kože, posebno kada je reč o melanomu, najopasnijem obliku raka kože. Ova bolest može se javiti i na potpuno zdravoj koži, a rani simptomi su često neprimetni. Prema rečima dr Ane Valentinovne Mičenko, dermatovenerologa sa Instituta za istraživanje raka u Moskvi, melanom nastaje na neoštećenoj koži u 70 do 80 odsto slučajeva. “Čak i kada je promena manja od milimetra, postoji rizik od širenja bolesti. To je zato što ćelije koje stvaraju pigment imaju urođenu sklonost kretanju,” objašnjava doktorka Mičenko.

Glavni faktori rizika nisu samo genetski – najopasnije je dugotrajno i prekomerno izlaganje UV zracima, naročito kod žena starijih od 50 godina. Žene koje imaju više od 50 mladeža, oštećenja od sunca ili istoriju raka kože treba da budu naročito oprezne. Genetska predispozicija je prisutna kod oko 8 odsto slučajeva, što znači da su redovni pregledi važni i za članove porodice obolelih. “Ako u porodici postoji više slučajeva melanoma, neophodno je redovno raditi dermatoskopske preglede mladeža, jer se povećava rizik i za druge organe,” upozorava doktorka Mičenko.

Sumnjivi simptomi uključuju promenu boje, oblika ili veličine mladeža, kao i pojavu svraba ili krvarenja. Posebno treba obratiti pažnju na mladeže veće od šest milimetara, višebojne ili one koji se razlikuju od ostalih. “Ako primetite da je mladež promenio oblik ili boju, odmah se obratite dermatologu,” savetuje dr Jadran Bandić. Pravovremeno reagovanje značajno povećava šansu za izlečenje.

Zaštita kože tokom leta podrazumeva izbegavanje direktnog sunca između 10 i 16 časova i obaveznu upotrebu kreme sa zaštitnim faktorom najmanje 30 (SPF 30). Kremu treba naneti minimum 30 minuta pre izlaska i obnavljati je svaka dva sata. Preporučuje se nošenje naočara za sunce i odeće koja prekriva što veći deo tela. Nije potrebno zasebno prekrivati mladeže, jer su ćelije koje mogu postati zloćudne prisutne u celoj koži – važno je zaštititi celokupno telo.

Redovan samopregled kože svaka dva do tri meseca pomaže da se eventualne promene otkriju na vreme. Pratite pojavu novih promena ili promene izgleda postojećih mladeža. Ako imate faktore rizika, posetite dermatologa jednom godišnje ili češće prema preporuci lekara. Iako je melanom u porastu, žene koje reaguju na vreme imaju bolje izglede za izlečenje. Tumori na rukama i nogama donose najbolju prognozu, dok su promene na noktima, dlanovima i tabanima ozbiljnije.

Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite lekaru.

Kratke šetnje tokom radnog dana mogu smanjiti rizik od hroničnih bolesti i poboljšati koncentraciju

Mnoge žene danas veliki deo dana provode sedeći ispred računara, što često dovodi do ukočenosti vrata, bolova u leđima, umora i zamagljenog vida. Takav način života povećava mogućnost nastanka hroničnih zdravstvenih problema poput dijabetesa tipa 2, gojaznosti i srčanih bolesti. Stručnjaci ističu da je za prevenciju dovoljno da svakih sat vremena ustanete i prošetate oko pet minuta.

Novinarka i autorka Manuš Zomorodi godinama je istraživala zašto se oseća iscrpljeno posle rada na računaru. U svojoj knjizi napominje da digitalni način života ne utiče samo na psihu, već i na telo, dok mnoge žene ignorišu simptome poput bola, umora ili stresa tokom radnog dana. Dugo sedenje dovodi do savijenih kukova i kolena, što usporava cirkulaciju i smanjuje aktivnost mišića nogu. Posledično, telu je teže da reguliše nivo šećera i masnoća u krvi.

Fiziolog dr Kit Dijaz sa Univerziteta Kolumbija sproveo je istraživanje koje je pokazalo da i samo pet minuta laganog hodanja na svakih 30 minuta značajno poboljšava nivo šećera i krvni pritisak. Žene koje praktikuju ovu rutinu prijavljuju manje umora i bolju koncentraciju. Dobra vest je da nije potrebna intenzivna fizička aktivnost – dovoljno je lagano hodanje brzinom oko tri kilometra na sat. Čak i ako ne uspete da ustanete svakih pola sata, redovno kretanje u toku dana ima pozitivan efekat.

Vežbanje u teretani ili sto za stajanje nisu dovoljni da nadoknade sate sedenja, upozoravaju stručnjaci. “Ako stojite više od dva sata dnevno bez kretanja, povećava se rizik od proširenih vena i krvnih ugrušaka. Ključ je u pokretu, a ne samo u promeni položaja”, ističe Manuš Zomorodi. Dakle, ni povremeno vežbanje ni rad za stolom za stajanje ne mogu u potpunosti izbrisati posledice dugotrajnog sedenja.

Saveti za primenu novih saznanja su jednostavni: postavite podsetnik da svakog sata ustanete, napravite krug po kancelariji ili stanu, istegnite se ili obavite telefonski razgovor u pokretu. Redovno kretanje doprinosi ne samo boljem fizičkom, već i mentalnom zdravlju. Ako imate hronične tegobe ili sumnjate na ozbiljnije probleme, konsultujte se sa svojim lekarom za tačnu dijagnozu i savet.