Emocionalno iscrpljenje kod žena često prolazi neprimećeno, a rano prepoznavanje olakšava oporavak i poboljšava kvalitet života.

Emocionalna iscrpljenost je čest problem koji može ozbiljno narušiti mentalno zdravlje, a žene ga često ignorišu ili pogrešno tumače kao običan umor ili stres. Depresija, koja se kod žena između 25 i 50 godina najčešće razvija postepeno, može pogoditi sve uzraste, ali prvi znaci često ostanu neprimećeni. Psihološkinja dr Milica Jovanović upozorava: „Dugotrajno potiskivanje emocija i zanemarivanje sopstvenih potreba može imati ozbiljne posledice po mentalno zdravlje žene”.

Jedan od ranih simptoma ovog stanja je povlačenje iz svakodnevnih aktivnosti. Ako primetite da vas više ne raduju hobiji, druženja ili aktivnosti koje ste ranije voleli, to može biti jasan znak početka depresije. Dr Jovanović naglašava: „Gubitak interesovanja i osećaj unutrašnje praznine često su prvi znaci da žena gubi kontakt sa sopstvenim potrebama.”

Drugi čest simptom je smanjena potreba za izražavanjem sopstvenih stavova, kao i prepuštanje odluka drugima, što može biti posledica straha od konflikta ili odbijanja. Ovakvo ponašanje vodi ka osećaju usamljenosti i slabi samopouzdanje. Dugotrajno potiskivanje osećanja, prema istraživanjima, povećava rizik od depresije i otežava izgradnju bliskih odnosa sa okolinom.

Mnoge žene opisuju osećaj kao da funkcionišu „na autopilotu” – dani prolaze bez motivacije i cilja. Naučna istraživanja ističu da depresija može uticati na delove mozga zadužene za planiranje i donošenje odluka, zbog čega promene u svakodnevnom funkcionisanju ne treba zanemarivati.

Ako primetite dužu tugu, povlačenje iz društva, gubitak energije, poremećaje sna ili bezvoljnost, važno je da ove znake ozbiljno shvatite. Prvi korak je razgovor sa bliskom osobom ili stručnjakom za mentalno zdravlje. „Potiskivanje emocija ne rešava problem – naprotiv, može ga produbiti”, ističe dr Jovanović.

Koristite praktične savete: uvođenje redovne fizičke aktivnosti, regulisanje sna i zdrava ishrana, kao i smanjenje stresa. Dozvolite sebi da izrazite osećanja i potrebe bez osećaja krivice. Traženje pomoći nije znak slabosti, već odgovoran korak ka očuvanju mentalnog zdravlja.

Ukoliko simptomi potraju ili se pogoršaju, ne odlažite posetu lekaru ili psihologu. Pravilna dijagnoza i odgovarajući tretman su ključni za oporavak.

Umor, nadutost i spor gubitak težine mogu ukazivati na masnu jetru – evo šta žene treba da znaju

Masna jetra je sve češći zdravstveni izazov među ženama različitih godina, posebno onima koje vode užurban, sedeći način života ili se suočavaju sa viškom kilograma. Ova bolest često ne daje jasne simptome, a prvi znaci mogu biti diskretni – hronični umor, nadutost posle jela, osećaj težine u stomaku ili otežano mršavljenje.

Nealkoholna masna bolest jetre nastaje kada se u jetrenim ćelijama taloži višak masti, najčešće zbog nepravilne ishrane, manjka fizičke aktivnosti, insulinske rezistencije ili dijabetesa tipa 2. Žene koje imaju izraženo masno tkivo na stomaku, povišen šećer ili masnoće u krvi, kao i one koje često biraju industrijski prerađenu hranu, nalaze se u većem riziku. Nedostatak kretanja i stres dodatno pogoršavaju situaciju.

Ono što je važno znati jeste da simptomi masne jetre mogu dugo ostati neprimetni ili biti pogrešno pripisani svakodnevnom stresu, umoru ili starenju. Najčešći znaci na koje treba obratiti pažnju su konstantan umor, nadutost, nelagodnost ispod desnog rebarnog luka, problemi sa varenjem, povećanje telesne mase i slabija koncentracija. U mnogim slučajevima, masna jetra se otkriva slučajno, tokom rutinskih analiza krvi ili ultrazvuka abdomena.

Dr Tamara Milovanović napominje: “Nealkoholna masna bolest jetre često je povezana sa insulinskom rezistencijom i zahteva poseban oprez kod žena koje imaju poremećaje metabolizma.” Ako se ne leči, masna jetra može preći u faze upale, fibroze i na kraju ciroze, što može imati ozbiljne posledice po zdravlje.

Dobra vest je da je masna jetra u ranim fazama reverzibilna. Ključ za oporavak su promene životnih navika: postepeno mršavljenje bez rigoroznih dijeta, svakodnevna fizička aktivnost, smanjenje unosa šećera i industrijski prerađene hrane, kao i povećanje povrća i ribe u ishrani. Dr Marina Đelić savetuje: “Gubitak od 7 do 10 odsto telesne mase može značajno smanjiti masnoće u jetri i poboljšati funkciju ovog organa.” Takođe, preporučuje se ograničenje alkohola i redovno praćenje jetrenih enzima i ultrazvuka.

Za pravilnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite svom lekaru, posebno ako prepoznate navedene simptome ili pripadate rizičnoj grupi.

Pravovremena dijagnoza i podrška ključ su za kvalitetniji život osoba koje žive sa psorijazom

Psorijaza je hronična bolest kože koja pogađa milione ljudi širom sveta, a u Srbiji sa njom živi oko 150.000 žena i muškaraca. Iako se može javiti u bilo kom periodu života, najčešće se dijagnostikuje kod odraslih i podjednako zahvata oba pola. Karakteristični znaci su crvene, zadebljale i ljuskave promene na koži, koje često izazivaju osećaj nelagodnosti i povlačenje iz društva. Ipak, važno je znati da psorijaza nije samo estetski problem, već sistemska bolest koja može zahvatiti i druge organe.

Stručnjaci ističu da psorijaza nije zarazna, uprkos čestim predrasudama koje okolina može imati. Kod oko 30% obolelih, bolest pored kože može zahvatiti i zglobove, što dovodi do psorijatičnog artritisa, a povećava rizik i za druga oboljenja poput dijabetesa i srčanih bolesti. Osobe sa psorijazom često se suočavaju sa anksioznošću, depresijom i povlačenjem iz društva zbog stigmatizacije.

Kako objašnjava dr Predrag Majcan, specijalista dermatovenerologije: „Psorijaza je bolest koja zahteva ozbiljan pristup i razumevanje, kako od strane lekara, tako i okoline. Savremene terapije omogućavaju mnogim pacijentkinjama da drže bolest pod kontrolom i vode kvalitetan život.“

Rano prepoznavanje simptoma je ključno: crvene fleke, ljuskanje kože posebno na laktovima, kolenima, temenu glave ili leđima, kao i bolovi u zglobovima. Mnogi faktori mogu pokrenuti ili pogoršati bolest – stres, povrede kože, infekcije, kao i uzimanje određenih lekova. Dr Majcan posebno ističe: „Stres je jedan od najčešćih okidača za pogoršanje psorijaze, zbog čega je važno brinuti o mentalnom zdravlju.“

Vladimir Kecić iz Udruženja obolelih od psorijaze „3P“ naglašava važnost podrške: „Pacijentkinje često nailaze na nerazumevanje okoline i povlače se iz društvenog života. Prava informacija i podrška mogu napraviti veliku razliku.“

Žene koje sumnjaju na psorijazu trebalo bi što pre da se obrate dermatologu radi postavljanja tačne dijagnoze i određivanja terapije. Danas su na raspolaganju savremene metode lečenja koje značajno ublažavaju simptome, a neke su dostupne i kroz državni zdravstveni sistem. Redovno praćenje, zdrav način života i izbegavanje stresa mogu pomoći u uspešnoj kontroli bolesti.

Za postavljanje dijagnoze i terapiju, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.