Saznajte kako se virus prenosi, koji su prvi znaci bolesti i koje mere prevencije su najefikasnije

Hantavirus je skup virusa koji se s glodara prenose na ljude i može uzrokovati teške bolesti poput hantavirusnog plućnog sindroma i hemoragijske groznice sa bubrežnim sindromom. Najugroženiji su oni koji žive ili često borave u ruralnim područjima, ali svaki kontakt sa izlučevinama glodara predstavlja rizik. Početak bolesti često liči na grip – temperatura, umor, bolovi u mišićima i glavobolja – te može ostati neprepoznata sve dok se ne razviju ozbiljnije komplikacije. Do infekcije najčešće dolazi udisanjem čestica zaraženog izmeta, urina ili pljuvačke glodara, dok se direktan kontakt ili ujedi dešavaju ređe. Virus prvenstveno može oštetiti pluća ili bubrege, pa je rano prepoznavanje simptoma veoma važno. Dr Jelena Petrović, infektolog, pojašnjava: “Važno je obratiti pažnju na upornu visoku temperaturu, bolove u mišićima i otežano disanje, posebno ako ste bili u kontaktu sa glodarima ili boravili u prostorijama gde bi oni mogli biti prisutni.”

Žene koje rade u poljoprivredi, čiste podrume, vikendice ili sređuju dvorište treba naročito da paze. Simptomi se mogu javiti od jedne do osam nedelja nakon izlaganja virusu. U početku se pojavljuju groznica, bolovi u mišićima (najčešće u nogama, kukovima i leđima), glavobolja, vrtoglavica, bol u stomaku, kao i mučnina ili povraćanje. Kasnije se mogu javiti otežano disanje, kašalj, stezanje u grudima i nizak krvni pritisak. Pošto prvi znaci podsećaju na grip ili upalu pluća, dijagnoza može biti zahtevna, pa lekari uzimaju u obzir izloženost glodarima i kliničku sliku. Lečenje se bazira na ublažavanju simptoma i često zahteva boravak u bolnici, a u težim slučajevima i intenzivnu negu sa kiseoničkom podrškom. Ne postoji specifičan lek ili vakcina protiv hantavirusa, zbog čega je prevencija najvažnija.

Za smanjenje rizika preporučuje se izbegavanje kontakta sa glodarima, redovno čišćenje i provetravanje prostorija, korišćenje zaštitnih maski i rukavica kada se rade poslovi u potencijalno zaraženim prostorima, te pravilno skladištenje hrane. Dr Petrović savetuje: “Ako primetite tragove glodara ili njihova izlučevine, prostor treba očistiti vlažnom krpom i dezinfekcionim sredstvima, nikako usisavačem ili metlom, kako se čestice ne bi podigle u vazduh.”

Ukoliko dobijete simptome nakon moguće izloženosti virusu, što pre se obratite lekaru. Samostalno lečenje se ne preporučuje jer se stanje može brzo pogoršati. Za tačnu dijagnozu i stručne savete neophodno je konsultovati medicinske radnike.

Kardiolozi upozoravaju da redovno konzumiranje gaziranih i zaslađenih pića povećava rizik od srčanih bolesti i dijabetesa kod žena

Gazirani sokovi i zaslađena pića predstavljaju ozbiljnu pretnju za zdravlje žena svih uzrasta. Američki kardiohirurg dr Džeremi London nedavno je upozorio da su ove vrste napitaka među najštetnijim navikama, opasnijim čak i od alkohola i cigareta. On naglašava da svakodnevno konzumiranje gaziranih napitaka, koji su mnogima deo rutine, dugoročno može imati negativne posledice na srce i celokupno zdravlje organizma.

Prema rečima dr Londona, gazirani napici su, kako kaže, “tečna smrt” i savetuje ženama da ih izbegavaju u potpunosti. “Jednostavno ih nemojte piti. Tačka. Gotovo,” ističe ovaj stručnjak, dodajući da je namerno upotrebio ovako oštru formulaciju kako bi ukazao na ozbiljnost problema. Osim alkohola i cigareta, dr London je na svoju listu namirnica koje treba izbegavati dodao i rafinisane ugljene hidrate, ali je posebno izdvojio gazirane napitke kao najveći rizik.

Slično mišljenje deli i kardiolog dr Vilijam Li, koji objašnjava da problem nije samo u količini šećera, već i u prisustvu aditiva, veštačkih boja i aroma. “Ljudi uglavnom misle samo na šećer, ali problem su i svi aditivi, stabilizatori, veštačke arome i boje. Nije reč o jednom unosu, već o konstantnom izlaganju tokom godina,” podvlači dr Li.

Stručnjaci upozoravaju da redovno konzumiranje gaziranih i zaslađenih pića povećava rizik od gojaznosti, insulinske rezistencije, dijabetesa tipa 2 i srčanih bolesti. Posebno zabrinjava što su energetski napici sve popularniji među mladima, jer kombinacija kofeina i visokog nivoa šećera može izazvati poremećaje srčanog ritma čak i kod zdravih osoba.

Jedan od glavnih problema je što šećer u tečnom obliku ne izaziva osećaj sitosti, zbog čega se nesvesno unosi višak kalorija. Vremenom to može dovesti do povećanja telesne mase i nastanka metaboličkih poremećaja.

Za žene koje žele da očuvaju energiju i vitalnost kroz različite životne faze, izbegavanje gaziranih napitaka je važan korak ka smanjenju rizika od hroničnih bolesti. Savet stručnjaka je jednostavan: birajte vodu, nezaslađene biljne čajeve i prirodne napitke bez dodatih šećera kako biste dugoročno sačuvale svoje zdravlje.

Stručnjakinja Aleksandra Lišanin otkriva kako prilagođena ishrana pomaže u prevenciji hroničnih i hormonskih problema kod žena

Funkcionalna ishrana poslednjih godina sve više privlači pažnju žena koje žele da unaprede svoje zdravlje na trajniji način. Dijetetičar Aleksandra Lišanin ističe da ovaj pristup podrazumeva gledanje na hranu kao na biološki signal, ne samo izvor kalorija. Hrana direktno utiče na balans šećera i insulina, inflamaciju, zdravlje crevnog mikrobioma, hormone i energiju ćelija. Za razliku od klasičnih dijeta, funkcionalna ishrana nije skup univerzalnih pravila, već način razmišljanja koji se individualno prilagođava svakoj ženi u svim životnim fazama.

Prema rečima Aleksandre Lišanin, „hrana ima terapijsku ulogu kada je pravilno odabrana i osmišljena prema potrebama organizma“. Ovakav način ishrane pomaže i u prevenciji i u tretmanu kardiovaskularnih i metaboličkih bolesti, ali i autoimunih poremećaja, koji su posebno česti kod žena. Ključ je u izbegavanju čestih oscilacija šećera u krvi, smanjenju unosa rafinisanih ugljenih hidrata i industrijske hrane, čime se stabilizuje metabolizam i smanjuje inflamacija u telu.

Lišanin upozorava da „većina ovih poremećaja ne nastaje preko noći, već su rezultat dugotrajnog zanemarivanja signala koje nam telo šalje“. Posebno ističe značaj funkcionalne ishrane za regulaciju insulinske rezistencije, koja je sve češća kod žena usled hormonskih promena, stresa i modernog načina života. „Cilj je da se smanji insulinska stimulacija i stabilizuje metabolizam. To znači znatno smanjenje unosa prostih šećera, izbegavanje rafinisanih proizvoda i prestanak stalnog grickanja između obroka“, naglašava ona.

Personalizacija jelovnika je srž funkcionalne ishrane, budući da ono što odgovara jednoj ženi ne mora odgovarati drugoj. Planiranje ishrane zavisi od individualnih potreba, trenutnog zdravstvenog stanja, rezultata laboratorijskih analiza i tolerancije na pojedine namirnice. „Naš cilj nije samo da ojačamo imunitet, već da smanjimo faktore koji ga stalno iritiraju – to je suština funkcionalne ishrane“, ističe Lišanin.

Za žene koje žele da preduprede zdravstvene probleme poput insulinske rezistencije, hormonskih disbalansa ili autoimunih poremećaja, funkcionalna ishrana predstavlja pravi smer ka boljem zdravlju i energiji. Osnova su izbalansirani obroci bogati povrćem, kvalitetnim proteinima i zdravim mastima, uz izbegavanje industrijski prerađene hrane. Kako zaključuje Aleksandra Lišanin, funkcionalna ishrana nije samo dijeta, već stil života koji ženama omogućava da osluškuju potrebe svog tela i biraju ono što im najviše odgovara.