Kardiolozi upozoravaju da redovno konzumiranje gaziranih i zaslađenih pića povećava rizik od srčanih bolesti i dijabetesa kod žena

Gazirani sokovi i zaslađena pića predstavljaju ozbiljnu pretnju za zdravlje žena svih uzrasta. Američki kardiohirurg dr Džeremi London nedavno je upozorio da su ove vrste napitaka među najštetnijim navikama, opasnijim čak i od alkohola i cigareta. On naglašava da svakodnevno konzumiranje gaziranih napitaka, koji su mnogima deo rutine, dugoročno može imati negativne posledice na srce i celokupno zdravlje organizma.

Prema rečima dr Londona, gazirani napici su, kako kaže, “tečna smrt” i savetuje ženama da ih izbegavaju u potpunosti. “Jednostavno ih nemojte piti. Tačka. Gotovo,” ističe ovaj stručnjak, dodajući da je namerno upotrebio ovako oštru formulaciju kako bi ukazao na ozbiljnost problema. Osim alkohola i cigareta, dr London je na svoju listu namirnica koje treba izbegavati dodao i rafinisane ugljene hidrate, ali je posebno izdvojio gazirane napitke kao najveći rizik.

Slično mišljenje deli i kardiolog dr Vilijam Li, koji objašnjava da problem nije samo u količini šećera, već i u prisustvu aditiva, veštačkih boja i aroma. “Ljudi uglavnom misle samo na šećer, ali problem su i svi aditivi, stabilizatori, veštačke arome i boje. Nije reč o jednom unosu, već o konstantnom izlaganju tokom godina,” podvlači dr Li.

Stručnjaci upozoravaju da redovno konzumiranje gaziranih i zaslađenih pića povećava rizik od gojaznosti, insulinske rezistencije, dijabetesa tipa 2 i srčanih bolesti. Posebno zabrinjava što su energetski napici sve popularniji među mladima, jer kombinacija kofeina i visokog nivoa šećera može izazvati poremećaje srčanog ritma čak i kod zdravih osoba.

Jedan od glavnih problema je što šećer u tečnom obliku ne izaziva osećaj sitosti, zbog čega se nesvesno unosi višak kalorija. Vremenom to može dovesti do povećanja telesne mase i nastanka metaboličkih poremećaja.

Za žene koje žele da očuvaju energiju i vitalnost kroz različite životne faze, izbegavanje gaziranih napitaka je važan korak ka smanjenju rizika od hroničnih bolesti. Savet stručnjaka je jednostavan: birajte vodu, nezaslađene biljne čajeve i prirodne napitke bez dodatih šećera kako biste dugoročno sačuvale svoje zdravlje.

Stručnjakinja Aleksandra Lišanin otkriva kako prilagođena ishrana pomaže u prevenciji hroničnih i hormonskih problema kod žena

Funkcionalna ishrana poslednjih godina sve više privlači pažnju žena koje žele da unaprede svoje zdravlje na trajniji način. Dijetetičar Aleksandra Lišanin ističe da ovaj pristup podrazumeva gledanje na hranu kao na biološki signal, ne samo izvor kalorija. Hrana direktno utiče na balans šećera i insulina, inflamaciju, zdravlje crevnog mikrobioma, hormone i energiju ćelija. Za razliku od klasičnih dijeta, funkcionalna ishrana nije skup univerzalnih pravila, već način razmišljanja koji se individualno prilagođava svakoj ženi u svim životnim fazama.

Prema rečima Aleksandre Lišanin, „hrana ima terapijsku ulogu kada je pravilno odabrana i osmišljena prema potrebama organizma“. Ovakav način ishrane pomaže i u prevenciji i u tretmanu kardiovaskularnih i metaboličkih bolesti, ali i autoimunih poremećaja, koji su posebno česti kod žena. Ključ je u izbegavanju čestih oscilacija šećera u krvi, smanjenju unosa rafinisanih ugljenih hidrata i industrijske hrane, čime se stabilizuje metabolizam i smanjuje inflamacija u telu.

Lišanin upozorava da „većina ovih poremećaja ne nastaje preko noći, već su rezultat dugotrajnog zanemarivanja signala koje nam telo šalje“. Posebno ističe značaj funkcionalne ishrane za regulaciju insulinske rezistencije, koja je sve češća kod žena usled hormonskih promena, stresa i modernog načina života. „Cilj je da se smanji insulinska stimulacija i stabilizuje metabolizam. To znači znatno smanjenje unosa prostih šećera, izbegavanje rafinisanih proizvoda i prestanak stalnog grickanja između obroka“, naglašava ona.

Personalizacija jelovnika je srž funkcionalne ishrane, budući da ono što odgovara jednoj ženi ne mora odgovarati drugoj. Planiranje ishrane zavisi od individualnih potreba, trenutnog zdravstvenog stanja, rezultata laboratorijskih analiza i tolerancije na pojedine namirnice. „Naš cilj nije samo da ojačamo imunitet, već da smanjimo faktore koji ga stalno iritiraju – to je suština funkcionalne ishrane“, ističe Lišanin.

Za žene koje žele da preduprede zdravstvene probleme poput insulinske rezistencije, hormonskih disbalansa ili autoimunih poremećaja, funkcionalna ishrana predstavlja pravi smer ka boljem zdravlju i energiji. Osnova su izbalansirani obroci bogati povrćem, kvalitetnim proteinima i zdravim mastima, uz izbegavanje industrijski prerađene hrane. Kako zaključuje Aleksandra Lišanin, funkcionalna ishrana nije samo dijeta, već stil života koji ženama omogućava da osluškuju potrebe svog tela i biraju ono što im najviše odgovara.

Saznajte kako vreme treninga utiče na energiju, stres i san kod žena prema mišljenju stručnjaka

Mnoge žene koje žele napredak u teretani često se pitaju da li je zaista bolje vežbati ujutru ili uveče. Ova dilema prisutna je i među rekreativkama i među sportistkinjama u Srbiji. Prema rečima stručnjaka, vreme kada vežbate može značajno uticati na nivo energije, mršavljenje, snagu i kvalitet sna.

Jutarnji treninzi donose brojne prednosti. Klinički psiholog Danijel Glejzer objašnjava: „cirkadijalni ritam doprinosi tome da se ujutru osećamo budnije i spremnije za fizičku aktivnost, jer tada prirodno raste telesna temperatura i srčani ritam.” Žene koje vežbaju rano često ističu da imaju više energije i koncentracije tokom dana, što im olakšava svakodnevne zadatke.

Pored toga, jutarnje vežbanje može pomoći u kontroli stresa. Sertifikovani lični trener Alana Kejt Derik kaže: „Vežbanje rano u toku dana može sniziti nivo kortizola, hormona stresa, tokom ostatka dana, što olakšava suočavanje sa svakodnevnim pritiscima.” Jutarnja fizička aktivnost podstiče i lučenje endorfina, hormona dobrog raspoloženja, što doprinosi motivaciji i pozitivnom početku dana.

Jedna od važnih prednosti jutarnjeg treninga je doslednost, jer je ujutru lakše održati naviku. „Povišen nivo kortizola ujutru može pomoći u formiranju navika”, ističe Derik. Takođe, trening ujutru i izlaganje dnevnom svetlu regulišu cirkadijalni ritam i doprinose boljem snu i balansu tela, navodi psihoterapeutkinja Eloiz Skiner.

Ipak, za žene koje su ujutru umorne ili žele da se oslobode stresa posle radnog dana, večernji treninzi su dobar izbor. Vežbanje nakon posla može pomoći u opuštanju, ali stručnjaci savetuju da fizička aktivnost ne bude neposredno pred spavanje kako ne bi narušila kvalitet sna.

Na kraju, najvažnije je pronaći deo dana koji odgovara vašim obavezama i navikama, jer je redovnost ključna za napredak i očuvanje zdravlja. Stručnjaci preporučuju da svaka žena izabere vreme koje joj najviše prija i u kojem može da bude konstantna.