Novo istraživanje sa Sardinije pokazuje kako ličnost, a ne samo ishrana, utiče na zdravlje žena

Otvorenost i dugovečnost povezani su više nego što mnoge žene pretpostavljaju. Nedavna studija sprovedena na Sardiniji, poznatoj Plavoj zoni, obuhvatila je 125 osoba starosti od 71 do 101 godine. Istraživači su otkrili da žene koje neguju radoznalost i spremnost na nova iskustva češće zadržavaju vitalnost u poznim godinama. Pre svega, zdravstveni problem koji je u fokusu jeste gubitak mentalnog zdravlja i energije u starijem dobu. Ova tema posebno pogađa žene koje žele da očuvaju kvalitet života i duže ostanu aktivne. Iako su zdrava ishrana i fizička aktivnost važni, rezultati pokazuju da otvorenost može imati jednako snažan uticaj na dugovečnost.

Kako otvorenost utiče na zdravlje žena u starosti

Na osnovu modela „Velikih pet“ osobina ličnosti, istraživači su utvrdili da su stanovnici Plave zone otvoreniji od drugih. Ovo znači da su žene iz ovih zajednica voljne da uče, istražuju i prihvataju izazove i nakon sedamdesete godine. Kao rezultat, one češće održavaju bolji mentalni balans i uživaju u svakodnevnim aktivnostima. Osim toga, savesnost pomaže ženama da se lakše nose sa stresom, dok je niska otvorenost povezana sa smanjenom vitalnošću. S druge strane, istraživači su povezali izražen neuroticizam (sklonost brizi i negativnim emocijama) sa lošijim zdravstvenim ishodima. Zbog toga je negovanje otvorenosti važno za žene svih generacija.

Šta žene mogu naučiti iz Plave zone

Za žene koje traže konkretne savete, ovo istraživanje nudi praktična rešenja. Negovanje otvorenosti može poboljšati kvalitet života i produžiti vitalnost. „Naše istraživanje pokazuje da osobine ličnosti, a posebno otvorenost, oblikuju ponašanja koja su povezana sa dugovečnošću“, izjavila je Marija Kjara Fastame, psihološkinja i autorka studije. Pored toga, ona ističe: „Ličnost ne deluje direktno na dužinu života, već kroz navike koje iz nje proizlaze.“ Žene koje neguju radoznalost češće ostaju društveno aktivne, što doprinosi mentalnoj svežini. Štaviše, redovna mentalna aktivnost i druženje sa ljudima iz različitih sfera života dodatno jačaju zdravlje.

Praktični koraci za negovanje otvorenosti i vitalnosti

Na kraju, postoje jednostavni načini da žene razvijaju otvorenost i time utiču na dugovečnost. Pre svega, važno je redovno učiti nove veštine, prihvatati hobije ili isprobavati aktivnosti van zone komfora. Takođe, održavanje radoznalosti kroz čitanje, kurseve ili razgovore sa različitim ljudima može smanjiti rizik od mentalnog opadanja. Pored toga, negovanje društvenih veza i razmena iskustava povećavaju osećaj zadovoljstva i pripadnosti. Zapravo, svaki korak ka većoj otvorenosti može doprineti ne samo dužem, već i ispunjenijem životu. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Naučna istraživanja ukazuju na potencijal safrana u podršci ženama koje se suočavaju sa anksioznošću i blagom depresijom

Sve više žena širom sveta istražuje kako safran kao dodatak ishrani može doprineti mentalnom zdravlju. Ovaj skupoceni začin potiče iz cveta biljke Crocus sativus, a poznat je po specifičnim crvenim nitima. Pre svega, stručnjaci smatraju da mentalno zdravlje žena zahteva posebnu pažnju, jer su žene češće pogođene anksioznošću i blagim depresivnim stanjima. Takođe, mnoge žene traže prirodne načine da poboljšaju raspoloženje i podrže svakodnevnu psihičku ravnotežu.

Prema rečima dr Christina Ni, psihijatra iz Los Anđelesa, safran se vekovima koristi u tradicionalnoj medicini, ali danas sve više istraživača proučava njegov sastav i efekte. „Safran sadrži supstance kao što su krocin i safranal. Ove komponente imaju izražena antioksidativna i protivupalna svojstva“, navodi dr Ni. Osim toga, ona naglašava da antioksidansi mogu pomoći u zaštiti nervnih ćelija od stresa i podršci mentalnog blagostanja.

Savremena istraživanja: safran kao dodatak ishrani i njegovo delovanje na raspoloženje

Naučna istraživanja pokazuju da safran kao dodatak ishrani može imati pozitivan uticaj na simptome blage depresije, posebno kod žena. Štaviše, neka klinička ispitivanja ukazuju da redovan unos safrana može doprineti poboljšanju raspoloženja. Dr Michael Genovese, psihijatar iz Njujorka, ističe: „Naše studije sugerišu da safran može biti koristan kao prirodna dopuna kod blagih depresivnih tegoba. Međutim, važno je napomenuti da kvalitet i poreklo preparata igraju značajnu ulogu.“

Osim efekta na raspoloženje, safran može doneti još koristi. Pre svega, neka istraživanja govore o mogućem pozitivnom uticaju na zdravlje očiju, regulaciju šećera u krvi i zdravlje srca. Ipak, centralna tema ostaje potencijal safrana da podrži mentalno zdravlje žena, naročito u stresnim ili izazovnim periodima života.

Kome je safran kao dodatak ishrani namenjen i na šta obratiti pažnju

Žene koje prolaze kroz izazovne životne faze često su u potrazi za prirodnom podrškom. Zbog toga raste interesovanje za safran kao dodatak ishrani. Ipak, stručnjaci naglašavaju da nijedan prirodni dodatak, pa ni safran, nije zamena za stručnu medicinsku pomoć. Dr Ni savetuje: „Prilikom izbora dodatka ishrani, birajte isključivo proverene proizvode. Važno je obratiti pažnju na kvalitet i poreklo safrana.“

Na kraju, iako postoje obećavajući rezultati istraživanja, važno je da svaka žena koja razmišlja o upotrebi safrana kao dodatka ishrani prethodno razgovara sa svojim lekarom. Takođe, održavanje zdravih životnih navika, redovna fizička aktivnost i podrška bliskih ljudi ostaju osnova za očuvanje mentalnog zdravlja.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Letovanje bi trebalo da bude vreme za odmor i uživanje, ali promena klime, drugačija hrana, visoke temperature, dugo putovanje i boravak na suncu mogu dovesti do različitih zdravstvenih tegoba.

Glavobolja, mučnina, stomačne tegobe, temperatura ili izražen umor mogu se pojaviti iznenada, a mnogi turisti tada naprave istu grešku – pokušavaju da „izdrže“ simptome kako im odmor ne bi bio pokvaren.

Ipak, prvi korak treba da bude procena stanja i odmor, a ne nastavak aktivnosti kao da se ništa ne dešava.

Prvo se sklonite sa sunca

Ako se simptomi pojave nakon više sati provedenih na plaži ili tokom velikih vrućina, prvo treba prekinuti boravak na suncu i otići u hlad ili rashlađenu prostoriju.

Posebno obratite pažnju na vrtoglavicu, glavobolju, slabost, mučninu, obilno znojenje i grčeve u mišićima, jer oni mogu pratiti iscrpljenost izazvanu vrućinom.

Ako se stanje pogoršava ili se pojave zbunjenost, poremećaj svesti ili veoma visoka telesna temperatura, potrebno je hitno potražiti medicinsku pomoć.

Nemojte odmah posegnuti za lekovima

Kada se pojavi glavobolja ili temperatura, mnogi automatski uzmu lek koji inače koriste.

Međutim, nije dobro nasumično kombinovati različite lekove, posebno ako ne znate šta je izazvalo tegobe ili već koristite neku terapiju.

Pre uzimanja leka pročitajte uputstvo i, ako imate nedoumice, pitajte farmaceuta ili lekara. Poseban oprez potreban je kod dece, trudnica, starijih osoba i ljudi koji redovno koriste terapiju.

Ako imate stomačne tegobe, najvažnija je tečnost

Proliv i povraćanje tokom putovanja mogu brzo dovesti do gubitka tečnosti, naročito kada su temperature visoke.

Zato je važno unositi tečnost u manjim količinama i češće. Kod većeg gubitka tečnosti mogu biti korisni oralni rastvori za rehidrataciju, koji sadrže vodu i elektrolite.

Alkohol treba izbegavati, a veoma slatka pića nisu najbolji izbor za nadoknadu tečnosti.

Nemojte odmah nastaviti sa kupanjem i sunčanjem

Ako se osećate loše, odlazak ponovo na plažu nije dobra ideja.

Čak i kada se simptomi privremeno smire, organizmu može biti potrebno vreme da se oporavi. Odmor u hladu ili rashlađenoj prostoriji može biti mnogo korisniji od još nekoliko sati na suncu.

Obratite pažnju na simptome koji zahtevaju lekara

Neke tegobe mogu proći uz odmor i odgovarajuću hidrataciju, ali postoje situacije kada ne treba čekati.

Lekarsku pomoć treba potražiti ako se jave otežano disanje, bol u grudima, gubitak svesti, jaka konfuzija, izrazita slabost, uporni bolovi, krv u stolici ili povraćanju, veoma visoka temperatura ili znaci ozbiljne dehidratacije.

Kod dece, starijih osoba i ljudi sa hroničnim bolestima prag za traženje medicinske pomoći treba da bude niži.

Proverite i gde se nalazi najbliža zdravstvena ustanova

Jedna od stvari koju turisti često ne urade jeste da se informišu o tome gde mogu dobiti medicinsku pomoć.

Ako ste u inostranstvu, sačuvajte broj lokalne hitne službe i adresu najbliže zdravstvene ustanove. Ako imate putno zdravstveno osiguranje, proverite proceduru za korišćenje polise i kontaktirajte osiguravajuću kuću kada je to potrebno.

Najvažnije je da ne pokušavate da ignorišete simptome samo zato što ste na odmoru. Ako vam telo šalje upozorenje, napravite pauzu, sklonite se sa sunca, nadoknadite tečnost kada je to bezbedno i pratite kako se stanje razvija. Kod ozbiljnih ili naglo pogoršanih simptoma ne treba čekati, već treba potražiti medicinsku pomoć.