Nova istraživanja pokazuju da umeren unos proteina pozitivno utiče na kožu i opšte zdravlje žena svih uzrasta.

Sve više žena prati trendove koji obećavaju savršeno telo, uključujući visok unos proteina kroz napitke i specijalizovanu hranu. Međutim, najnovije analize koje je sproveo University of Wisconsin-Madison ukazuju da smanjen unos proteina može biti korisniji za zdravlje i izgled tokom godina. Stručnjaci su pregledali više od 300 studija i zaključili da većina žena konzumira više proteina nego što je potrebno.

Pre svega, smanjen unos proteina može doprineti zdravijem starenju i boljoj regulaciji telesne težine. Na primer, žene koje vode umeren ili manje aktivan životni stil često imaju koristi od umerenog unosa proteina. S druge strane, prekomeran unos može povećati rizik od dijabetesa i određenih oblika raka, što je značajno za sve koje vode računa o svom zdravlju.

Kako smanjen unos proteina utiče na metabolizam i kožu?

Na osnovu prikupljenih podataka, smanjen unos proteina može ubrzati sagorevanje masti i pomoći u održavanju stabilnog šećera u krvi. Osim toga, ovaj način ishrane smanjuje masno tkivo i pomaže ženama koje žele da izgube višak kilograma ili lakše prebrode promene tokom menopauze. Takođe, telo tada luči hormon FGF21, koji podržava sagorevanje energije i olakšava održavanje zdrave telesne težine. Zbog toga smanjen unos proteina može doprineti lepšem izgledu i većem samopouzdanju.

Osim toga, ograničenje proteina podstiče autofagiju — proces u kojem telo uklanja oštećene ćelije i regeneriše tkiva. Kao rezultat, koža može duže biti zategnuta i vitalna. Ipak, ovakav režim nije pogodan za sve žene.

Kada izbegavati smanjen unos proteina?

Stručnjaci napominju da trudnice, deca, starije žene sklone gubitku mišićne mase i osobe koje se oporavljaju od operacija ne bi trebalo da smanjuju unos proteina bez konsultacije sa lekarom. Prema rečima dr Dudleyja Lamminga, „Smernice za unos proteina treba uvek prilagoditi godinama i načinu života svake žene.“

Preporuke Evropske agencije za bezbednost hrane navode da je optimalan dnevni unos proteina za odrasle žene 0,83 grama po kilogramu telesne mase. Iako je unos dvostruko veće količine i dalje bezbedan za većinu, dugoročno visok unos nije dovoljno istražen i može doneti rizike. Zato je važno pažljivo slušati potrebe svog tela i redovno se savetovati sa stručnjacima.

Personalizovana ishrana – ključ do zdravog starenja i lepšeg izgleda

Na kraju, univerzalna pravila više nisu dovoljna za žene koje žele da ostanu vitalne i negovane u svim životnim fazama. Kao rezultat, stručnjaci preporučuju individualan pristup ishrani. „Potrebna su dodatna istraživanja kako bismo svim ženama mogli ponuditi najbolje preporuke“, ističe dr Dudley Lamming. Zato, umesto da slepo pratite trendove, posvetite pažnju signalima svog tela i konsultujte se sa stručnjacima. Tako možete doprineti zdravijem starenju i lepšem izgledu u svakoj fazi života.

Naučna istraživanja ukazuju na potencijal safrana u podršci ženama koje se suočavaju sa anksioznošću i blagom depresijom

Sve više žena širom sveta istražuje kako safran kao dodatak ishrani može doprineti mentalnom zdravlju. Ovaj skupoceni začin potiče iz cveta biljke Crocus sativus, a poznat je po specifičnim crvenim nitima. Pre svega, stručnjaci smatraju da mentalno zdravlje žena zahteva posebnu pažnju, jer su žene češće pogođene anksioznošću i blagim depresivnim stanjima. Takođe, mnoge žene traže prirodne načine da poboljšaju raspoloženje i podrže svakodnevnu psihičku ravnotežu.

Prema rečima dr Christina Ni, psihijatra iz Los Anđelesa, safran se vekovima koristi u tradicionalnoj medicini, ali danas sve više istraživača proučava njegov sastav i efekte. „Safran sadrži supstance kao što su krocin i safranal. Ove komponente imaju izražena antioksidativna i protivupalna svojstva“, navodi dr Ni. Osim toga, ona naglašava da antioksidansi mogu pomoći u zaštiti nervnih ćelija od stresa i podršci mentalnog blagostanja.

Savremena istraživanja: safran kao dodatak ishrani i njegovo delovanje na raspoloženje

Naučna istraživanja pokazuju da safran kao dodatak ishrani može imati pozitivan uticaj na simptome blage depresije, posebno kod žena. Štaviše, neka klinička ispitivanja ukazuju da redovan unos safrana može doprineti poboljšanju raspoloženja. Dr Michael Genovese, psihijatar iz Njujorka, ističe: „Naše studije sugerišu da safran može biti koristan kao prirodna dopuna kod blagih depresivnih tegoba. Međutim, važno je napomenuti da kvalitet i poreklo preparata igraju značajnu ulogu.“

Osim efekta na raspoloženje, safran može doneti još koristi. Pre svega, neka istraživanja govore o mogućem pozitivnom uticaju na zdravlje očiju, regulaciju šećera u krvi i zdravlje srca. Ipak, centralna tema ostaje potencijal safrana da podrži mentalno zdravlje žena, naročito u stresnim ili izazovnim periodima života.

Kome je safran kao dodatak ishrani namenjen i na šta obratiti pažnju

Žene koje prolaze kroz izazovne životne faze često su u potrazi za prirodnom podrškom. Zbog toga raste interesovanje za safran kao dodatak ishrani. Ipak, stručnjaci naglašavaju da nijedan prirodni dodatak, pa ni safran, nije zamena za stručnu medicinsku pomoć. Dr Ni savetuje: „Prilikom izbora dodatka ishrani, birajte isključivo proverene proizvode. Važno je obratiti pažnju na kvalitet i poreklo safrana.“

Na kraju, iako postoje obećavajući rezultati istraživanja, važno je da svaka žena koja razmišlja o upotrebi safrana kao dodatka ishrani prethodno razgovara sa svojim lekarom. Takođe, održavanje zdravih životnih navika, redovna fizička aktivnost i podrška bliskih ljudi ostaju osnova za očuvanje mentalnog zdravlja.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Ako ste ikada šetali psa, gotovo sigurno ste primetili isti prizor – životinja iznenada zastane, spusti njušku do zemlje i počne detaljno da njuška određeno mesto.

Čoveku to može izgledati kao obična radoznalost, ali za psa je njuškanje jedan od najvažnijih načina prikupljanja informacija iz okoline.

Njihov njuh je toliko razvijen da svet ne doživljavaju samo kroz ono što vide i čuju. Mirisi im pružaju podatke o drugim životinjama, ljudima i onome što se ranije događalo na određenom mestu.

Pas nosom „čita“ okolinu

Kada pas njuška travu, drvo, banderu ili deo trotoara, on ne registruje samo jedan miris.

U stanju je da razlikuje veliki broj različitih mirisnih čestica i na osnovu njih dobija informacije koje čovek ne može da primeti.

Na primer, miris može psu da ukaže da je tu ranije prošao drugi pas ili neka druga životinja.

Zato se pas ponekad vraća na isto mesto i ponovo ga detaljno istražuje.

Zašto baš jedno mesto?

Određena mesta mogu sadržati mnogo više mirisnih informacija od drugih.

Trava, zemlja, drveće i površine kojima prolazi veliki broj životinja mogu biti svojevrsna „oglasna tabla“ za pse.

Mirisi mogu poticati od urina, izmeta, sekreta i drugih bioloških tragova, ali i od hrane, ljudi i različitih predmeta.

Pas zato može da provede mnogo vremena na samo nekoliko kvadratnih centimetara, dok ostatak prostora gotovo potpuno ignoriše.

Njuškanje je i način komunikacije

Psi koriste mirise kao deo svoje komunikacije.

Kada jedan pas ostavi mirisni trag, drugi može da ga „pročita“ svojim njuhom. Na taj način mogu dobiti informacije o tome ko je bio na određenom mestu i koliko je trag svež.

Zbog toga šetnja za psa nije samo fizička aktivnost.

Njuškanje je svojevrsna mentalna stimulacija, jer životinja aktivno istražuje okolinu i obrađuje veliki broj informacija.

Zato ne treba stalno prekidati psa dok njuška

Vlasnicima se ponekad čini da pas „gubi vreme“ kada nekoliko minuta istražuje jedan deo parka.

Međutim, takvo ponašanje je prirodno i korisno.

Naravno, postoje situacije kada psa treba udaljiti od nečega što može biti opasno, poput hrane nepoznatog porekla, otrovnih materija ili predmeta koji bi mogao progutati.

Ali tokom bezbedne šetnje, povremeno njuškanje može biti odličan način da pas istraži svet oko sebe.

Njuh im pomaže da pronađu ono što mi ne primećujemo

Koliko je pseći njuh razvijen najbolje se vidi kod pasa koji su obučeni za traganje.

Oni mogu biti trenirani da pronađu određene mirise i da prate trag koji je čoveku praktično nevidljiv.

Zbog toga ono što nama izgleda kao obična trava ili komad trotoara za psa može predstavljati čitavu zbirku različitih mirisa.

Dakle, kada pas tokom šetnje zastane i dugo njuška jedno mesto, on najverovatnije ne pokušava samo da bude radoznao. Njegov nos mu omogućava da prikuplja informacije o svetu oko sebe – a ono što je nama neprimetno, njemu može biti veoma zanimljivo.