Stručnjaci otkrivaju zašto je šećer često prvi izbor za olakšanje kada nas napetost savlada

Mnoge žene primećuju da u trenucima stresa spontano posežu za čokoladom, kolačima ili drugim slatkišima. Ova pojava je prilično česta i, prema najnovijim istraživanjima, predstavlja prirodnu reakciju organizma na napetost. Kada doživimo stres, telo počinje da luči hormon kortizol, koji nas priprema na brzu reakciju – bilo emotivno ili fizički. U takvim situacijama, mozak traži brz izvor energije, a slatkiši se nameću kao najdostupniji odgovor.

Endokrinolog dr Tamara Petrović pojašnjava: „Kada stres pokrene lučenje kortizola, mozak šalje poruku telu da mu je potrebna energija odmah. Najbrži izvor su ugljeni hidrati, posebno šećeri, jer oni trenutno podižu nivo glukoze u krvi i daju osećaj olakšanja.“

Osim što šećeri brzo obezbeđuju energiju, oni istovremeno utiču i na dopamin – hormon zadovoljstva u mozgu. Zato slatkiši u stresnim trenucima donose kratak osećaj mira i nagrade. Ipak, ukoliko ova navika postane česta, mozak može početi da povezuje stres sa potrebom za slatkišima, što vodi do emocionalnog jedenja.

Važno je napomenuti da žene koje često osećaju ovakvu potrebu ne treba da sebe krive zbog nedostatka volje. Ovaj impuls je rezultat biohemijskih procesa u telu. Psihološkinja Maja Ilić ističe: „Emocionalno jedenje je način na koji telo pokušava da se izbori sa neprijatnim osećanjima. Umesto da se krivite, pokušajte da prepoznate šta vas pokreće i uvedete zdravije strategije.“

Stručnjaci savetuju nekoliko praktičnih koraka za prevazilaženje ovakvog obrasca. Kratka šetnja na svežem vazduhu, vežbe disanja ili neka fizička aktivnost mogu pomoći u smanjenju stresa i prekidanju ustaljenih navika. Takođe, korisno je imati pri ruci zdrave grickalice, poput orašastih plodova ili voća, kako bi izbor bio lakši kada nastupi želja za slatkim.

Ako često osećate potrebu za hranom u stresnim periodima, razgovor sa nutricionistom ili psihologom može biti od pomoći. Za preciznu dijagnozu i savet obavezno se obratite lekaru.

Savremene medicinske smernice omogućile su ženama na terapiji da doje uz minimalan rizik i podršku lekara

Pre samo nekoliko godina, žene koje žive sa HIV-om suočavale su se sa strogim zabranama kada su želele da doje svoje bebe. Takvo iskustvo imala je i Bjanka Karolina iz Sjedinjenih Američkih Država, kojoj je u bolnici bilo izričito zabranjeno dojenje, uz pretnje policijom ukoliko pokuša da nahrani dete na taj način. Strah i stigma bili su deo njenog majčinstva, jer su pravila tada zabranjivala dojenje majkama sa HIV dijagnozom.

Danas je situacija znatno drugačija. Zahvaljujući novim smernicama američkih zdravstvenih institucija iz 2023. godine, ženama sa HIV-om koje su na redovnoj antiretrovirusnoj terapiji i kod kojih je nivo virusa nemerljiv, omogućeno je dojenje uz podršku lekara. U ovakvim slučajevima, rizik prenosa HIV-a putem majčinog mleka je manji od 1%.

Bjanka sada otvoreno deli svoje iskustvo dojeći novorođenog sina, kako bi ohrabrila druge žene u sličnoj situaciji. Naglašava koliko je važna disciplina u uzimanju terapije: „Najvažnije je da terapiju uzimam svakodnevno, bez preskakanja, i da redovno kontrolišem nivo virusa u krvi. Tako sam sigurna da je moja beba zaštićena”, kaže ona. Tokom majčinstva, redovne mesečne kontrole kod infektologa postale su deo njene rutine i pružaju joj osećaj sigurnosti.

Iako su pravila promenjena, Bjanka ukazuje da u društvu i dalje vlada mnogo nerazumevanja i dezinformacija o dojenju žena sa HIV-om. Odlučna je da svojim primerom razbije predrasude i pruži podršku drugima: „Nisam spremna da ćutim. Želim da druge žene znaju da nisu same i da postoji način da bezbedno doje svoju decu.”

Njena priča pokazuje koliko su znanje i podrška stručnjaka ključni za žene koje žive sa HIV-om. Pravilna terapija i medicinski nadzor omogućavaju im da ostvare želju za dojenjem i obezbede sigurnost svojoj bebi. Sve žene u sličnoj situaciji treba da razgovaraju sa lekarom i traže informacije iz pouzdanih izvora. Za svaku dilemu ili savet, obratite se svom lekaru.

Prosečna žena ima oko 450 menstruacija u životu – otkrivamo najvažnije činjenice i savete za zdravlje

Iako svaka žena tokom života doživi oko 450 menstruacija, mnoge i dalje nisu sigurne kada je reč o osnovnim informacijama o ciklusu. Razumevanje menstrualnog ciklusa ključno je za očuvanje zdravlja i pravovremeno prepoznavanje promena koje zahtevaju odlazak kod lekara.

Menstrualni ciklus počinje prvim danom krvarenja i prosečno traje 28 dana, ali normalno je ako traje između 21 i 35 dana. Menstruacija obično traje 2 do 7 dana, a najobilnije krvarenje javlja se tokom prva tri dana. Ako menstruacija izostane duže od tri meseca (osim u slučaju trudnoće), to se naziva amenoreja. Ovaj poremećaj može biti posledica niske telesne težine, sindroma policističnih jajnika ili stresa, pa je u tom slučaju preporučeno obratiti se ginekologu.

Razlikovanje uobičajenog od obilnog krvarenja je važno: obilno krvarenje znači da je potrebno menjati više uloška ili tampona u toku svakog sata ili dolazi do pojave ugrušaka veličine novčića. Trajanje menstruacije od 5 do 7 dana smatra se normalnim. Jedan uložak ili tampon može da apsorbuje oko 5 mililitara krvi, dok se tokom jednog ciklusa u proseku izgubi 30 do 70 mililitara krvi, što je oko 2 do 4 supene kašike.

Neredovni ciklusi mogu ukazivati na zdravstvene probleme poput sindroma policističnih jajnika, koji često dovodi do neredovnih menstruacija, kao i do pojačane maljavosti ili problema sa plodnošću. Promene telesne težine, stres ili hormonalni disbalans takođe mogu dovesti do neredovnosti.

Boja menstrualne krvi može varirati od svetlo roze, jarko crvene pa do tamno braon – sve to spada u normalne varijacije. Dobro je obratiti pažnju na veće promene, ali i znati da su promene u količini i trajanju krvarenja česte tokom života. Slabije menstruacije često su deo prirodnih ciklusa, ali kod ozbiljnijih promena najbolje je posavetovati se sa ginekologom.

Tokom života, prosečna žena ima oko 450 menstruacija, što je značajan deo ženskog zdravlja. Kako kaže dr Katarina Ilić, ginekolog: “Razumevanje signala koje nam telo šalje može pomoći da na vreme prepoznamo promene i očuvamo svoje zdravlje.”

Praktični saveti uključuju vođenje kalendara ciklusa, praćenje dužine i jačine krvarenja i blagovremeno obraćanje lekaru ako menstruacija izostane ili ako se pojave neuobičajeni simptomi. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite lekaru.