Novo američko istraživanje otkriva koji faktori sa rođenja mogu povećati šansu za rani kolorektalni karcinom pre 50. godine.

Nedavno sprovedena studija naučnika sa Yale School of Public Health donosi nove uvide u to šta može uticati na pojavu raka debelog creva kod osoba mlađih od 50 godina. U istraživanju je učestvovalo više od 1.200 ljudi iz Kalifornije kojima je dijagnostikovan kolorektalni karcinom pre 50. godine, dok je kontrolna grupa obuhvatila više od 61.000 osoba bez dijagnoze ove bolesti.

Analizirani su brojni faktori sa rođenja, kao i demografske karakteristike, uključujući pol, telesnu masu na rođenju i poreklo roditelja. Posebno je naglašeno koliko starost oca pri rođenju deteta može igrati značajnu ulogu.

Najvažniji zaključak studije je da deca čiji su očevi imali 35 ili više godina u trenutku njihovog rođenja imaju čak 56% veći rizik od nastanka ranog kolorektalnog karcinoma. Pored toga, svako povećanje težine na rođenju za 500 grama povezano je sa 10% većim rizikom. Takođe, primećeno je da su muškarci imali za 34% viši rizik u odnosu na žene.

S druge strane, pokazalo se da poreklo majke može imati zaštitni efekat – ako je majka rođena u inostranstvu, rizik za dete bio je 15% manji. Ovi rezultati posebno su značajni za žene koje planiraju porodicu kasnije u životu ili imaju porodičnu istoriju ovog oblika raka.

Stručnjaci ističu koliko je važno biti svestan potencijalnih faktora rizika i redovno pratiti svoje zdravlje. Iako postoji jasna veza između starosti oca, telesne mase na rođenju i pol deteta sa ranim razvojem raka debelog creva, naučnici navode da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdili tačni biološki mehanizmi.

Važno je da žene obrate pažnju na promene u organizmu, posebno na simptome kao što su promene u pražnjenju creva, krvarenje ili neobjašnjiv gubitak težine. Pravovremeno obraćanje lekaru značajno povećava šanse za rano otkrivanje bolesti.

Kako objašnjava autorka studije, dr Sunny Siddique: “Procenjivanje demografskih karakteristika, faktora sa rođenja i osobina roditelja izuzetno je važno za razumevanje uzroka ranog nastanka raka debelog creva. Naši rezultati opravdavaju dalja istraživanja o tome kako starost oca, pol deteta i drugi faktori utiču na ovaj rizik.”

Na kraju, stručnjaci savetuju da žene, a posebno one sa porodičnim faktorima rizika, redovno razgovaraju sa svojim lekarom o preventivnim pregledima. Pravovremeni skriningi i zdrave životne navike, uključujući pravilnu ishranu i fizičku aktivnost, mogu značajno smanjiti rizik od razvoja karcinoma. Za svaku sumnju ili savet, obavezno se konsultujte sa stručnjakom.

Više od 370.000 bočica duloksetina skinuto sa tržišta zbog povišenih nivoa nitrozamina – proverite svoju terapiju

Skoro 375.000 bočica antidepresiva duloksetin povučeno je sa američkog tržišta nakon što je utvrđeno da određene serije sadrže povišene nivoe nitrozamina, potencijalno kancerogenih supstanci. Ovaj lek, koji koristi veliki broj žena za lečenje anksioznosti i depresije, povučen je iz predostrožnosti kako bi se smanjio rizik od mogućih zdravstvenih posledica. Prema saopštenju američke agencije za lekove (FDA), povlačenje se odnosi na određene serije kapsula od 30 mg i 60 mg, sa rokom upotrebe između novembra 2026. i aprila 2027. godine.

Ovo nije prvi put da su ovakvi problemi zabeleženi kod ovog leka, a stručnjaci napominju da su žene svakodnevno izložene nitrozaminima kroz hranu i vodu, ali dodatni unos preko lekova može biti zabrinjavajuć. Povučene su serije kapsula duloksetina od 30 mg (broj serije 241180C, rok april 2027) i više serija od 60 mg (rokovi od novembra 2026. do januara 2027). Povlačenje je okarakterisano kao „klasa II“, što znači da postoji mogućnost kratkoročnih ili reverzibilnih nuspojava, dok je rizik od ozbiljnijih posledica vrlo mali.

Žene koje koriste ovaj lek savetuju se da provere broj serije na pakovanju. Ako je njihova serija među povučenima, potrebno je da se konsultuju sa lekarom ili farmaceutom i ne prekidaju terapiju na svoju ruku. Povučene su samo određene serije, a ne svi proizvodi sa duloksetinom.

Toksikolog dr Kelly Johnson-Arbor objašnjava: „Nitrozamini se nalaze u različitim namirnicama, vodi i duvanskim proizvodima. Problem nastaje kada njihov nivo u lekovima pređe bezbednu granicu, jer tada mogu predstavljati dugoročni rizik po zdravlje.“ Farmakolog dr Jamie Alan dodaje: „Zabrinutost postoji uglavnom zbog produženog izlaganja ovim hemikalijama. Svakodnevni unos iz hrane i vode je minimalan, ali dodatni unos iz lekova može predstavljati problem.“

Ako koristite duloksetin, najbolje je da proverite broj serije na kutiji ili pitate u apoteci. U slučaju da je vaš lek iz povučene serije, obavezno razgovarajte sa svojim lekarom koji će predložiti dalje korake ili zamenu terapije. Povlačenje ovih serija je mera opreza, a za većinu žena koje su kratkotrajno koristile sporni lek, rizik je minimalan. Pravovremena konsultacija sa lekarom je najbolja zaštita. Za svaku dilemu, obratite se svom izabranom lekaru.

Tokom letnjih talasa vrućine, žene mogu iskusiti pojačanu napetost, a posebno su ugrožene korisnice određenih lekova.

Visoke temperature tokom leta ne utiču samo na fizičko zdravlje, već mogu narušiti i psihičku ravnotežu, posebno kod žena. U poslednjem periodu, ekstremne vrućine širom Evrope dovode do promena raspoloženja i osećaja napetosti kod mnogih žena. Stručnjaci naglašavaju da toplotni talasi mogu izazvati psihičku nelagodnost, a žene koje uzimaju određene lekove moraju biti dodatno oprezne. Psihološkinja L. J. Jones ističe da visoke temperature direktno utiču na emocionalnu stabilnost, što često dovodi do osećaja preopterećenosti i ‘zarobljenosti’. Nije retkost da se kod žena javi povećana nervoza ili čak napadi panike, što je prirodna reakcija tela na ekstremne klimatske uslove.

Vrućina može dodatno pogoršati simptome anksioznosti, jer fiziološki stres izazvan visokim temperaturama, ubrzanim radom srca i dehidracijom može proizvesti simptome slične anksioznosti. To rezultira razdražljivošću, problemima sa snom i osećajem gubitka kontrole nad svakodnevnim obavezama. Kada ne uspevamo da obavimo rutinske aktivnosti ili se rashladimo, javlja se osećaj nemoći. Dugotrajna izloženost nelagodnosti i nedostatak kvalitetnog sna mogu dodatno iscrpeti emocionalnu energiju i smanjiti otpornost na stresne situacije.

Dr Asim Cheema naglašava da žene koje koriste određene lekove moraju biti posebno pažljive tokom vrućih dana. Određeni medikamenti, poput antidepresiva (SSRI, SNRI i triciklički antidepresivi), antipsihotika, beta-blokatora, diuretika i antihistaminika, mogu narušiti termoregulaciju organizma i smanjiti sposobnost znojenja. Posledica toga je veći rizik od dehidracije i toplotnog udara. ‘Korisnici ovih lekova ne moraju se bojati leta, ali bi tokom ekstremnih vrućina trebalo da povećaju oprez. Ako primetite bilo kakve promene u zdravstvenom stanju, odmah se posavetujte sa lekarom’, ističe dr Cheema.

Stručnjaci savetuju ženama da se fokusiraju na ono što mogu da kontrolišu – fizičke aktivnosti treba obavljati rano ujutru, kada su temperature niže, a prostorije redovno rashlađivati kroz provetravanje ili korišćenje ventilatora. Ograničavanje praćenja vesti i vremenske prognoze može doprineti smanjenju dodatnog stresa. Prihvatanje da je povišena razdražljivost normalna reakcija na toplotu može olakšati letnji period. Ukoliko anksioznost ili loše raspoloženje potraju i ometaju svakodnevicu, preporučuje se traženje stručne pomoći. Najvažnije je zapamtiti: ‘Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.’