Savremene medicinske smernice omogućile su ženama na terapiji da doje uz minimalan rizik i podršku lekara

Pre samo nekoliko godina, žene koje žive sa HIV-om suočavale su se sa strogim zabranama kada su želele da doje svoje bebe. Takvo iskustvo imala je i Bjanka Karolina iz Sjedinjenih Američkih Država, kojoj je u bolnici bilo izričito zabranjeno dojenje, uz pretnje policijom ukoliko pokuša da nahrani dete na taj način. Strah i stigma bili su deo njenog majčinstva, jer su pravila tada zabranjivala dojenje majkama sa HIV dijagnozom.

Danas je situacija znatno drugačija. Zahvaljujući novim smernicama američkih zdravstvenih institucija iz 2023. godine, ženama sa HIV-om koje su na redovnoj antiretrovirusnoj terapiji i kod kojih je nivo virusa nemerljiv, omogućeno je dojenje uz podršku lekara. U ovakvim slučajevima, rizik prenosa HIV-a putem majčinog mleka je manji od 1%.

Bjanka sada otvoreno deli svoje iskustvo dojeći novorođenog sina, kako bi ohrabrila druge žene u sličnoj situaciji. Naglašava koliko je važna disciplina u uzimanju terapije: „Najvažnije je da terapiju uzimam svakodnevno, bez preskakanja, i da redovno kontrolišem nivo virusa u krvi. Tako sam sigurna da je moja beba zaštićena”, kaže ona. Tokom majčinstva, redovne mesečne kontrole kod infektologa postale su deo njene rutine i pružaju joj osećaj sigurnosti.

Iako su pravila promenjena, Bjanka ukazuje da u društvu i dalje vlada mnogo nerazumevanja i dezinformacija o dojenju žena sa HIV-om. Odlučna je da svojim primerom razbije predrasude i pruži podršku drugima: „Nisam spremna da ćutim. Želim da druge žene znaju da nisu same i da postoji način da bezbedno doje svoju decu.”

Njena priča pokazuje koliko su znanje i podrška stručnjaka ključni za žene koje žive sa HIV-om. Pravilna terapija i medicinski nadzor omogućavaju im da ostvare želju za dojenjem i obezbede sigurnost svojoj bebi. Sve žene u sličnoj situaciji treba da razgovaraju sa lekarom i traže informacije iz pouzdanih izvora. Za svaku dilemu ili savet, obratite se svom lekaru.

Učestalo buđenje između tri i četiri sata može ukazivati na hormonski disbalans i preopterećenost organizma

Mnoge žene, posebno one srednjih godina, ali i mlađe, primećuju da se tokom noći bude uvek u isto vreme – često između tri i četiri sata. Iako se taj obrazac često tumači kao bezazleni nemir ili prolazni problem sa snom, stručnjaci iz oblasti medicine i psihologije upozoravaju da može biti rani signal hroničnog stresa. Tokom noći naše telo prolazi kroz proces obnove, a nivo kortizola, hormona stresa, tada je najniži. Međutim, kod onih koji su dugo izloženi stresu, kortizol može početi da raste ranije, što rezultira iznenadnim buđenjem, napetošću i osećajem nemira.

Psiholog dr Milena Petrović objašnjava: „Buđenje u ranim jutarnjim satima bez očiglednog razloga često je signal da je nervni sistem preopterećen. To može biti posledica stalnih obaveza, emotivnog pritiska, briga ili anksioznosti.”

Zbog brojnih životnih uloga i odgovornosti, žene su posebno sklone ovakvim poremećajima, što može narušiti kvalitet sna i svakodnevno funkcionisanje. Ako se redovno budite u isto vreme, važno je obratiti pažnju na večernju rutinu: izbegavajte telefon i računar najmanje sat vremena pre spavanja, večerajte lagano i uvedite opuštajuće rituale poput meditacije ili toplog tuša.

Specijalista interne medicine dr Ana Ilić savetuje: „Ponavljano buđenje između 3 i 4 sata ujutru ne treba ignorisati, naročito ako je praćeno osećajem umora tokom dana. U tim slučajevima, preporučuje se razgovor sa lekarom, jer je moguće da je reč o hroničnom stresu koji utiče na hormonsku ravnotežu.“

Dugotrajni problemi sa snom mogu dovesti do pada imuniteta, lošije koncentracije i rizika od drugih zdravstvenih tegoba. Preporučuje se upotreba toplih biljnih napitaka kao što je kamilica, vođenje dnevnika briga i uvođenje opuštajućih aktivnosti u rutinu. Ako simptomi potraju, obavezno se posavetujte sa lekarom ili psihologom radi dalje procene i smernica.

Za preciznu dijagnozu i savet, konsultujte svog izabranog lekara.

Prosečna žena ima oko 450 menstruacija u životu – otkrivamo najvažnije činjenice i savete za zdravlje

Iako svaka žena tokom života doživi oko 450 menstruacija, mnoge i dalje nisu sigurne kada je reč o osnovnim informacijama o ciklusu. Razumevanje menstrualnog ciklusa ključno je za očuvanje zdravlja i pravovremeno prepoznavanje promena koje zahtevaju odlazak kod lekara.

Menstrualni ciklus počinje prvim danom krvarenja i prosečno traje 28 dana, ali normalno je ako traje između 21 i 35 dana. Menstruacija obično traje 2 do 7 dana, a najobilnije krvarenje javlja se tokom prva tri dana. Ako menstruacija izostane duže od tri meseca (osim u slučaju trudnoće), to se naziva amenoreja. Ovaj poremećaj može biti posledica niske telesne težine, sindroma policističnih jajnika ili stresa, pa je u tom slučaju preporučeno obratiti se ginekologu.

Razlikovanje uobičajenog od obilnog krvarenja je važno: obilno krvarenje znači da je potrebno menjati više uloška ili tampona u toku svakog sata ili dolazi do pojave ugrušaka veličine novčića. Trajanje menstruacije od 5 do 7 dana smatra se normalnim. Jedan uložak ili tampon može da apsorbuje oko 5 mililitara krvi, dok se tokom jednog ciklusa u proseku izgubi 30 do 70 mililitara krvi, što je oko 2 do 4 supene kašike.

Neredovni ciklusi mogu ukazivati na zdravstvene probleme poput sindroma policističnih jajnika, koji često dovodi do neredovnih menstruacija, kao i do pojačane maljavosti ili problema sa plodnošću. Promene telesne težine, stres ili hormonalni disbalans takođe mogu dovesti do neredovnosti.

Boja menstrualne krvi može varirati od svetlo roze, jarko crvene pa do tamno braon – sve to spada u normalne varijacije. Dobro je obratiti pažnju na veće promene, ali i znati da su promene u količini i trajanju krvarenja česte tokom života. Slabije menstruacije često su deo prirodnih ciklusa, ali kod ozbiljnijih promena najbolje je posavetovati se sa ginekologom.

Tokom života, prosečna žena ima oko 450 menstruacija, što je značajan deo ženskog zdravlja. Kako kaže dr Katarina Ilić, ginekolog: “Razumevanje signala koje nam telo šalje može pomoći da na vreme prepoznamo promene i očuvamo svoje zdravlje.”

Praktični saveti uključuju vođenje kalendara ciklusa, praćenje dužine i jačine krvarenja i blagovremeno obraćanje lekaru ako menstruacija izostane ili ako se pojave neuobičajeni simptomi. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite lekaru.