Connect with us

Zdravlje

Promenom ishrane do boljeg života: Kako je Džanin Herst izgubila 72 kilograma

Majka iz Velike Britanije pokazuje da dosledne promene u ishrani mogu doneti velike rezultate bez vežbanja

Published

3 hours ago

on

Foto Izvor: Pexels / Annushka Ahuja

Majka iz Velike Britanije pokazuje da dosledne promene u ishrani mogu doneti velike rezultate bez vežbanja

Džanin Herst iz Roterhema, Velika Britanija, godinama se suočavala sa viškom kilograma zbog preterane konzumacije brze hrane i energetskih napitaka. Kada je njena telesna težina dostigla 137 kilograma, shvatila je da mora da preduzme drastične promene zbog svog zdravlja, ali i svoje dece. Iako je svakodnevno pripremala zdrave obroke za decu, sebe je često zanemarivala – danima je uživala u masnim grickalicama i gotovim jelima, dok su večere uglavnom stizale iz dostave. Na godišnjem nivou, Džanin je trošila čak 7.500 evra na nezdravu hranu. Višak kilograma negativno je uticao na njeno samopouzdanje, pa su joj društveni događaji i školske priredbe postali izvor anksioznosti.

Preokret je nastupio kada su njenoj deci dijagnostikovali autizam, a ona je, pokušavajući da pomogne ćerki, iščašila rame. Ovaj događaj ju je naterao da ozbiljno razmisli o svom zdravlju. Kako sama priznaje: “Da sam nastavila kao ranije, ne bih dočekala da ih gledam kako odrastaju.” Umesto da započne intenzivne treninge, odlučila je da fokus stavi na ishranu. Svakog jutra započinje laganim engleskim doručkom sa malo masti, za ručak bira lososa i salatu, a uveče jede pečeno meso sa povrćem. Zahvaljujući ovoj promeni, za godinu dana uspela je da smrša čak 72 kilograma.

Nove navike donele su joj više energije i omogućile joj da više vremena provodi sa decom. “Bila sam najdeblja mama na igralištu. Sada mogu da trčim sa decom i igram se bez stida”, ističe Džanin. Danas je prisutnija u društvenim aktivnostima i školskim okupljanjima, što ranije nije bio slučaj. Osim fizičke transformacije, vratila je i svoje samopouzdanje. Kako kaže: “Tek kada sam počela da vodim računa o sebi, postala sam bolja mama.” Njena priča je dokaz da male, ali dosledne promene mogu napraviti veliku razliku.

Primer Džanin Herst može biti inspiracija ženama koje se bore sa sličnim problemima. Postepena promena ishrane, bez naglih dijeta ili intenzivnog vežbanja, može poboljšati zdravlje i kvalitet života. Važno je da svaka žena sebi pruži vreme i podršku, naročito u stresnim periodima. Za bilo kakve dileme ili plan ishrane, preporučuje se konsultacija sa stručnjakom. Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite lekaru.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Zdravlje

Pad muških hormona: kako testosteron utiče na žene i odnose

Novo istraživanje otkriva zabrinjavajući pad testosterona kod muškaraca – evo kako to može promeniti dinamiku u vezi i zdravlje oba partnera.

Published

14 minutes ago

on

July 10, 2026

By

Novo istraživanje otkriva zabrinjavajući pad testosterona kod muškaraca – evo kako to može promeniti dinamiku u vezi i zdravlje oba partnera.

Najnovija studija, predstavljena na kongresu Evropskog društva za humanu reprodukciju i embriologiju (ESHRE) u Londonu, donela je ozbiljne podatke: naučnici su analizirali više od 8.650 studija sa preko 100.000 učesnika i otkrili da je nivo testosterona kod muškaraca od 1972. do 2019. godine opao za čak 54 odsto. Najveći pad zabeležen je nakon 2000. godine, a svake godine prosečan nivo muškog hormona opada za jedan odsto. Profesor Hagaj Levin, vođa istraživanja, naglašava: “Naša analiza pokazuje da se opadajući trend ubrzava. Ovo ima posledice ne samo po reproduktivno zdravlje, već i na celokupno funkcionisanje organizma.”

Stručnjaci navode nekoliko glavnih razloga za ovaj pad hormona. Prvi faktor je gojaznost, jer nagomilano masno tkivo ubrzava pretvaranje testosterona u estrogen, što dovodi do nižeg nivoa muških hormona, posebno kod muškaraca sa prekomernom telesnom težinom. Takođe, dijabetes i insulinska rezistencija mogu ometati funkciju žlezda koje regulišu hormone. Treći značajan uzrok su hemikalije iz okruženja – one iz plastike, kozmetike i nekih pesticida mogu remetiti prirodnu hormonsku ravnotežu.

Ovakav pad testosterona ne utiče samo na zdravlje muškaraca, već se reflektuje i na njihove partnere i porodicu. Testosteron je važan za energiju, raspoloženje i motivaciju, pa žene često prve primete promene kao što su umor, razdražljivost ili smanjen seksualni nagon kod partnera. Niži testosteron takođe može biti povezan sa povećanim rizikom za kardiovaskularne bolesti, depresiju i gubitak mišićne mase.

Ipak, postoji način da se ovaj trend uspori. Zdrave životne navike, kao što su uravnotežena ishrana bogata povrćem, redovno vežbanje i održavanje zdrave telesne težine, mogu pomoći u očuvanju hormonske ravnoteže. Dodatno, izbegavanje kontakta sa određenim hemikalijama iz okoline može doprineti boljem zdravlju.

Profesor Hagaj Levin ističe: “Pad testosterona nije samo pitanje fertiliteta. To je signal da se u društvu dešavaju promene koje utiču na zdravlje celokupne populacije.” On savetuje: “Žene mogu imati važnu ulogu u podršci partnerima kroz promene životnih navika i zajedničku brigu o zdravlju.”

Ukoliko primetite kod partnera promene poput hroničnog umora, nervoze ili gubitka interesovanja za zajedničke aktivnosti, preporučuje se otvoren razgovor i savetovanje sa lekarom. Kroz zajedničku podršku, otvorenu komunikaciju i brigu, moguće je lakše prevazići izazove koje donose promene hormonskog statusa. Za tačnu dijagnozu i stručni savet uvek se obratite lekaru.

Pročitaj još

Zdravlje

Kako vreme ručka utiče na popodnevni umor kod žena

Pravilno vreme za ručak pomaže u održavanju energije i stabilnosti šećera u krvi tokom dana

Published

49 minutes ago

on

July 10, 2026

By

Pravilno vreme za ručak pomaže u održavanju energije i stabilnosti šećera u krvi tokom dana

Mnoge žene se suočavaju sa iznenadnim umorom tokom popodneva, naročito oko 15 sati, što može negativno uticati na njihovu produktivnost i raspoloženje. Jedan od glavnih razloga za to, prema mišljenju nutricionistkinje dr Ivane Petrović, jeste vreme kada se ruča. Pravilno određeno vreme za ručak značajno utiče na stabilnost šećera u krvi i samim tim na nivo energije tokom ostatka dana.

Žene koje ručaju kasnije, posle 14 ili 15 sati, izlažu svoj organizam dužim periodima bez hrane, pa dolazi do pada šećera u krvi, što izaziva umor, nervozu i pojačanu potrebu za brzom hranom. Ukoliko između doručka i ručka prođe više od šest sati bez užine, postoji rizik od prejedanja tokom ručka, što dalje može dovesti do osećaja nadutosti, probavnih smetnji i još većeg umora. S druge strane, ručak pre 11 sati (posebno ako je doručak bio između 7 i 8) može produžiti period do večere, što opet može uzrokovati pad energije i želju za slatkišima ili grickalicama u popodnevnim satima.

Istraživanja pokazuju da telo najbolje koristi insulin u prvoj polovini dana. Insulin omogućava glukozi iz hrane da uđe u ćelije i obezbedi energiju. Kako navodi dr Petrović: “Ako isti obrok pojedete rano ili kasno tokom dana, nivo šećera u krvi neće biti isti.” Žene koje često odlažu ručak izložene su većem riziku od naglih promena nivoa šećera, što može dugoročno uticati i na telesnu masu.

Idealno vreme za ručak je između 12 i 13:30 sati. Preporučuje se i mala užina između doručka i ručka ako je razmak veći od četiri sata. Dr Petrović savetuje: “Jednostavna užina, kao što su šaka badema ili jogurt, može pomoći da izbegnete prejedanje i pad energije.” Takođe, izbalansiran obrok koji sadrži proteine (na primer piletina ili riba), povrće i integralne žitarice, doprinosi boljoj energiji i smanjuje želju za slatkišima kasnije tokom dana.

Ako i pored pravilnog vremena obroka i uravnotežene ishrane i dalje osećate izražen umor, trebalo bi da se obratite lekaru, jer hronični umor može ukazivati na zdravstvene probleme poput anemije, poremećaja štitne žlezde ili dijabetesa tipa 2.

Veće promene nisu potrebne – male korekcije u načinu ishrane i izboru vremena za ručak mogu značajno poboljšati vaše svakodnevno funkcionisanje i pomoći da popodnevni sati prođu sa više energije i manje umora.

Pročitaj još

Zdravlje

Tradicionalna briga i podrška za majku i bebu: značaj babinih devetina

Običaj babinih devetina pruža zaštitu i odmor porodilji u prvih devet dana nakon porođaja, kroz podršku porodice i zajednice.

Published

1 hour ago

on

July 10, 2026

By

Običaj babinih devetina pruža zaštitu i odmor porodilji u prvih devet dana nakon porođaja, kroz podršku porodice i zajednice.

Babine devetine su duboko ukorenjen običaj u srpskoj tradiciji, posebno važan za žene neposredno posle porođaja. Ovaj ritual obuhvata period od prvih devet dana, a često i do 40 dana nakon rođenja deteta, kada su briga i zdravlje majke i novorođenčeta u središtu pažnje porodice i okoline.

Tokom ovog vremena, porodilja je bila zaštićena kroz specifičan režim – nije bila uključena u kućne poslove i nije primala veliki broj posetilaca. Izolacija je bila važna zbog čestih infekcija i zdravstvenih rizika u prošlosti, jer medicinska zaštita nije bila razvijena kao danas. Ovakva praksa omogućavala je majci potreban odmor i posvećenost dojenju, dok je beba bila zaštićena od spoljašnjih uticaja.

Osim izolacije, babine devetine su predstavljale i vreme međusobne podrške. Devetog dana ili tokom čitavih devet dana, rodbina i komšinice donosile su razne poklone i hranu – najčešće supu od piletine, domaći hleb i mlečne proizvode. Ovim gestovima su pomagali majci da se brže oporavi, ali i olakšavali svakodnevicu porodici. Ovakva podrška stvarala je osećaj zajedništva i solidarnosti.

Danas, iako savremena medicina pruža više mogućnosti, stručnjaci i dalje ističu značaj odmora i smanjenja broja poseta u prvim nedeljama nakon porođaja. Time se smanjuje rizik od infekcija kod bebe i omogućava majci da se bolje oporavi i uspostavi dojenje.

Prema rečima dr Milice Petrović, ginekologa, „period odmora i podrške nakon porođaja ima duboke korene u našoj tradiciji. Međutim, i dalje je od suštinskog značaja za zdravlje žene i deteta. Ohrabrujem svaku majku da nađe vreme za sebe i traži pomoć od bliskih osoba.“ Podrška porodice i prijatelja može biti presudna u prvim danima sa bebom, a ukoliko se pojave znaci infekcije ili komplikacija, savetuje se obavezna konsultacija sa lekarom.

Nove mame se ohrabruju da što više odmaraju i ne ustručavaju se da zatraže pomoć oko obaveza i pripreme hrane. Ograničavanje poseta, naročito onih koji su prehlađeni, dodatno štiti zdravlje bebe i omogućava mirniji oporavak. Za sva dodatna pitanja ili sumnje, savetuje se obraćanje svom lekaru.

Pročitaj još

U Trendu