Dug građana bankama porastao 19,2 odsto za godinu dana, gotovinski krediti skočili na 1.031 milijardu dinara

Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika u Srbiji iznosili su 4.626 milijardi dinara na kraju juna, što predstavlja rast od 1,7 odsto u odnosu na maj, saopštilo je Udruženje banaka Srbije. Najveći rast kod građana zabeležen je kod potrošačkih kredita, koji su uvećani za 3,7 odsto u odnosu na prethodni mesec.

U poređenju sa junom prošle godine, ukupni dug prema bankama bio je veći za 15 odsto. Krediti pravnih lica iznosili su oko 2.426 milijardi dinara, što je rast od 2,1 odsto u odnosu na maj, dok su pozajmice preduzetnika dostigle 100,9 milijardi dinara, uz povećanje od 1,2 odsto. Dug građana bankama u junu bio je 2.099 milijardi dinara, što je 1,3 odsto više nego u maju, a 19,2 odsto više nego pre godinu dana.

Među kreditima stanovništva, gotovinski krediti su porasli 1,4 odsto u odnosu na prethodni mesec, potrošački 3,7 odsto, stambeni 1,2 odsto, dok su zajmovi za refinansiranje uvećani 3,5 odsto. Poljoprivredni krediti su zabeležili pad od 0,3 odsto.

Građani Srbije su se u junu za gotovinske kredite zadužili 20,5 odsto više nego godinu dana ranije, a dug po osnovu keš pozajmica prema bankama iznosio je 1.031 milijardu dinara. Dug po osnovu stambenih i kredita za adaptaciju povećan je za 19 odsto za godinu dana, pa je ukupno iznosio 887,61 milijardu dinara.

Učešće docnje u otplati bankarskih kredita na kraju juna iznosilo je 1,9 odsto. Najveći nivo kašnjenja zabeležen je kod preduzetnika – 3,3 odsto, kod pravnih lica 2,5 odsto, dok je stanovništvo imalo najmanju docnju, sa udelom od 1,1 odsto u ukupnom dugu.

Ekonomije Centralne i Istočne Evrope beleže rast između 2% i 3%, inflacija se vraća u ciljni okvir do kraja 2027.

Prema najnovijem izveštaju UniCredit investicionog instituta, Srbiju u 2026. godini očekuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,9%, dok se za 2027. prognozira ubrzanje na 3,5%. Analiza ukazuje da će region Centralne i Istočne Evrope (CIE) zadržati otpornost zahvaljujući snažnoj domaćoj potrošnji, povećanim investicijama Evropske unije i smanjenju energetskih rizika, uprkos izazovima fiskalne konsolidacije i inflatornih pritisaka.

Izveštaj navodi da će većina zemalja CIE u 2026. ostvariti rast BDP-a u rasponu od 2% do 3%. Poljskoj se predviđa rast od 3,0% i u 2026. i 2027. godini, dok se za Bugarsku očekuje rast od 2,9% u 2026. Mađarska će, prema prognozama, beležiti rast od 1,3% u 2026, koji bi mogao da poraste na 2,5% u 2027. Rumunija bi u 2026. mogla da zabeleži tek 0,2% rasta, dok se za 2027. predviđa oporavak na 2,3%.

Ponovno otvaranje Ormuskog moreuza doprinelo je smanjenju rizika od poremećaja u snabdevanju energentima i inflatornog rizika, mada situacija na Bliskom istoku i dalje ostaje neizvesna. Očekuje se da će nemački fiskalni stimulansi i povećana izdvajanja za odbranu dodatno podstaći izvoz iz regiona od 2027. godine.

„Centralna i Istočna Evropa nastavlja da pokazuje izuzetnu otpornost. Uprkos fiskalnom prilagođavanju, geopolitičkoj nesigurnosti i strukturnim izazovima u proizvodnji, domaća tražnja ostaje snažan pokretač rasta. Region ulazi u fazu u kojoj će zemlje koje su sposobne da kombinuju fiskalnu konsolidaciju sa investicionim i konkurentnim reformama biti u najboljem položaju da privuku kapital i održe dugoročni rast. Gledajući unapred, snažnija apsorpcija sredstava EU i poboljšanje spoljne tražnje trebalo bi da podrže šire ubrzanje u celom regionu od 2027. godine“, izjavio je Mauro Đorđo Marano, viši saradnik za makroekonomska pitanja za CIE u UniCredit-u.

Kada je reč o inflaciji, izveštaj ističe da će niže cene energenata značajno popraviti izglede, pa se očekuje da inflacija do kraja 2027. godine u većini ekonomija Centralne i Istočne Evrope van evrozone bude u okviru ciljanih raspona centralnih banaka. Za Poljsku se predviđa povratak inflacije na oko 3,5% do kraja godine, sa daljim usporavanjem ka cilju od 2,5% tokom 2027. godine, dok Mađarska može očekivati ublažavanje inflacije ka cilju od 3% nakon privremenog skoka početkom 2027. Češka bi mogla stabilizovati inflaciju na 2,8% do kraja 2027, dok se za Rumuniju očekuje nagli pad inflacije od sredine 2026.

Monetarna politika će pratiti trend inflacije, pa se očekuje da će centralne banke Mađarske nastaviti sa smanjenjem kamatnih stopa tokom 2026, dok će Poljska, Rumunija i Srbija verovatno čekati do druge polovine 2027. za početak ciklusa ublažavanja. Ester Gargijan, strateg za tržišta stranih valuta za CIE pri UniCredit-u, navodi: „Postepeno poboljšanje izgleda inflacije stvara povoljnije okruženje za finansijska tržišta, valute i investicione odluke. Iako će se monetarno olakšavanje razlikovati od zemlje do zemlje, kompanije i investitori bi trebalo da imaju koristi od veće makroekonomske stabilnosti i opadajuće inflacije na srednji rok.“

Fiskalna konsolidacija ostaje ključna tema, a vlade širom regiona suočavaju se sa izazovima smanjenja deficita uz očuvanje rasta. Visoka potrošnja na podršku energetici i dalje opterećuje javne finansije, ali se očekuje da će reforme i investicije doprineti dugoročnoj stabilnosti.

Kompanija iz Loznice zapošljava više od 250 radnika od 1994. godine, uz vrhunsku opremu i saradnju sa Barry Callebaut

Kompanija Nelly iz zapadne Srbije beleži značajan rast na svetskom tržištu, plasirajući svoje čokolade u 22 zemlje, a proizvodnja se oslanja na visok stepen automatizacije i višemilionske investicije iz kredita evropskih banaka. Od osnivanja 1994. godine, Nelly je od jedne prodajne jedinice i jednog zaposlenog izrasla u savremenu fabriku sa više od 250 zaposlenih, ulažući kontinuirano u modernizaciju i širenje asortimana.

Proizvodnja Nelly čokolade zasniva se na upotrebi vrhunskih sirovina kao što su mleko iz Evropske unije, kakao buter, kakao masa visokog kvaliteta i pažljivo birani lešnici. Saradnja sa kompanijom Barry Callebaut potvrđuje posvećenost visokim standardima i međunarodnim zahtevima, dok je automatizacija omogućila da ljudska ruka ne dolazi u direktan kontakt sa proizvodom tokom ključnih faza izlivanja i pakovanja.

Kompanija ističe da domaće tržište ima posebnu važnost u novoj fazi razvoja brenda, a potrošačima se nude proizvodi razvijeni sa ambicijom da ispune visoka očekivanja svetskih tržišta i savremene navike. „Za nas u kompaniji Nelly, tržište Srbije danas predstavlja važan prostor za izgradnju odnosa sa potrošačima. Taj odnos gradimo kroz predstavljanje kvaliteta, procesa, ukusa i vrednosti koje stoje iza proizvoda. Domaći kupac danas je informisaniji, otvoreniji prema novim iskustvima i spremniji da prepozna razliku između proizvoda koji samo prati trend i proizvoda koji trend razume, razvija i prilagođava stvarnim navikama ljudi. Naš rast, širok asortiman i poverenje tržišta tokom godina najbolji su dokaz pravca u kojem se kompanija razvija“, navode iz Nelly-a.

Investicije u tehnološku opremu iz evropskih kredita omogućile su kompaniji da postigne visok nivo higijenskih standarda i ujednačen kvalitet, što je doprinelo širenju prisustva na 22 tržišta. Tehnološki tim u Loznici doprinosi stalnom razvoju novih receptura, prateći navike i zahteve potrošača, dok se u procesu proizvodnje kombinuju iskustva sa inostranih tržišta i savremene tehnologije.

Nelly-jev model pokazuje da spoj domaćeg znanja i međunarodnih standarda može doneti uspeh na globalnom tržištu, a ulaganja u automatizaciju i kvalitet ostaju ključni za dalji rast kompanije.