Simptomi, uzroci i saveti stručnjaka: podrška majkama je ključ bržeg oporavka

Sve više žena otvoreno deli svoja iskustva o izazovima nakon porođaja i ističe koliko je podrška okoline važna. Postporođajna depresija pogađa veliki broj žena širom sveta, naročito one koje su tek postale majke, bez obzira na godine ili životnu situaciju. Iako se često očekuje da majke budu ispunjene radošću nakon dolaska bebe, za mnoge realnost izgleda drugačije. Tipični simptomi uključuju duboku tugu, osećaj praznine, umor, probleme sa snom, manjak samopouzdanja i povremenu krivicu zbog toga što nisu stalno srećne. Ovi znaci mogu da se pojave u prvim danima nakon porođaja, ali mogu potrajati i duže, posebno ako žena ne dobije adekvatnu podršku.

Glavni uzroci leže u hormonalnim promenama, fizičkom oporavku od trudnoće i porođaja, ali i u pritiscima društva. Često se dešava da okolina zanemari potrebe majke, fokusirajući se samo na bebu, dok se o njenom psihofizičkom stanju retko razgovara. Jedna majka je iskreno rekla: “Svi su gledali u bebu, a niko u mene”, opisujući osećaj usamljenosti i nerazumevanja u najosetljivijem periodu života.

Psihijatar dr Ana Janković naglašava: “Postporođajna depresija nije znak slabosti niti nedostatka ljubavi prema detetu. To je ozbiljno stanje koje može pogoditi svaku ženu, bez obzira na prethodna iskustva ili želju za majčinstvom. Važno je na vreme prepoznati simptome i potražiti stručnu pomoć, jer podrška i razumevanje mogu znatno ubrzati oporavak.”

Važno je znati da nijedna majka nije sama i da je njeno mentalno zdravlje jednako značajno kao i zdravlje deteta. Razgovor sa partnerom, porodicom ili prijateljima može biti prvi korak, ali ukoliko simptomi traju duže od dve nedelje ili otežavaju svakodnevni život, neophodno je obratiti se lekaru. Nema mesta stidu ili osećaju krivice – traženje pomoći je čin odgovornosti prema sebi i porodici.

Praktični saveti za žene koje prolaze kroz postporođajnu depresiju uključuju odmaranje tokom dana kad god je moguće, prihvatanje pomoći od okoline, iskren razgovor o emocijama i postepeno uključivanje lakših fizičkih aktivnosti kada zdravstveno stanje dozvoli. Preporučuje se i da ne ostajete same i da održavate kontakte sa bliskim osobama.

Za preciznu dijagnozu i pravi savet, obavezno se obratite svom lekaru. Postporođajna depresija je stanje koje se može uspešno izlečiti, a uz odgovarajuću podršku, većina žena se vraća zadovoljstvu i ponovo pronalazi radost u majčinstvu.

Saznajte da li jednokratno povećan unos vitamina može ugroziti vaše zdravlje i kako postupiti u takvoj situaciji.

Brz tempo života često dovodi do trenutaka kada slučajno popijemo duplu dozu vitamina ili suplemenata. Ovakve situacije su česte među ženama svih generacija, posebno kada su svakodnevne obaveze brojne i pažnja rasuta. Tada se nameće pitanje: da li je povremeno dupliranje doze rizično i kako naše telo na to reaguje?

Ukoliko se u kratkom roku unese dvostruka količina vitamina ili minerala, organizam obično višak izbacuje prirodnim putem. Na primer, magnezijum se izlučuje stolicom, što može dovesti do blagog opuštanja stolice ili nelagodnosti u stomaku. Vitamini rastvorljivi u vodi, kao što su vitamin C i vitamini B grupe, predstavljaju još manji rizik, jer se njihov višak eliminiše urinom.

Posebno je važno obratiti pažnju na vitamine rastvorljive u mastima, kao što su D3, E, A i K, ali i na koenzim Q10. Oni se duže zadržavaju u telu i mogu se nagomilavati ukoliko se češće uzimaju veće doze. Ipak, jednokratno povećanje količine uglavnom ne predstavlja opasnost za zdrave osobe – za ozbiljnije posledice, poput opterećenja jetre, bubrega ili poremećaja metabolizma kalcijuma kod vitamina D, potrebno je dugotrajno i često prekoračenje preporučene doze.

Žene koje su na terapiji ili imaju hronične zdravstvene probleme treba da budu dodatno obazrive. Dr Ivana Pavlović, specijalista interne medicine, ističe: „Ako se slučajno popije dupla doza suplementa, u većini slučajeva nema razloga za paniku, ali savetujem da se tog dana ne uzima dodatna količina i da se nastavi sa uobičajenom dozom već sledećeg dana. U slučaju pojave simptoma kao što su mučnina, bol u stomaku ili neuobičajeni osećaj slabosti, konsultujte se sa izabranim lekarom.“

Da biste umanjile šansu za grešku, preporučuje se da suplemente uzimate svakog dana u isto vreme i vodite evidenciju o redovnosti. Pakovanja držite na vidnom mestu kao podsetnik ili koristite aplikacije za praćenje terapije.

Ako ste uneli duplu dozu, ostanite smirene, nemojte tog dana uzimati još. Sledećeg dana vratite se na redovan režim. Za svaku sumnju ili pojavu simptoma, obratite se svom lekaru, posebno ako ste pod terapijom ili imate zdravstvene tegobe.

Umerenost i informisanost su ključni za bezbednu upotrebu vitamina i suplemenata. Povremena greška nije razlog za paniku, ali je važno redovno se savetovati sa stručnjacima kada postoji potreba.

Upisom u registar davalaca, žene povećavaju šanse za izlečenje pacijenata sa leukemijom u Srbiji

Transplantacija matičnih ćelija danas predstavlja najveću nadu za pacijente sa leukemijom i drugim malignim bolestima krvi, zahvaljujući savremenim medicinskim dostignućima. Dr Bjanka Lako Šoškić, specijalista transfuziologije, naglašava da svaka zdrava osoba starosti od 18 do 45 godina može postati potencijalni davalac matičnih ćelija i tako doprineti većim šansama za izlečenje obolelih. U Srbiji je trenutno u registru oko 28.500 osoba, dok je optimalno da ih bude bar 100.000.

Transplantacija matičnih ćelija je često jedini izlaz za mnoge pacijente sa malignim oboljenjima krvi. “Uspešnost transplantacije mnogo je veća kada su davalac i pacijent sa istog etničkog područja,” ističe dr Lako Šoškić. Zato je važno da se što više ljudi, a naročito žena koje su često spremne da pomognu i pokazuju visok stepen empatije, uključi u registar davalaca.

Matične ćelije su osnovne ćelije iz kojih nastaju sve krvne ćelije neophodne za normalno funkcionisanje organizma. Dve su metode davanja matičnih ćelija: iz periferne krvi ili iz koštane srži. Proces prijave u registar je brz i jednostavan – potrebno je samo popuniti formular i dati uzorak venske krvi, na osnovu kojeg se određuju HLA karakteristike. Ove karakteristike su ključne za pronalaženje odgovarajućeg davaoca za svakog pacijenta.

U slučaju potencijalne podudarnosti, sprovode se dodatna testiranja i detaljna provera zdravstvenog stanja davaoca. Davanje matičnih ćelija je završni korak i radi se tek kada postoji potpuna podudarnost – često se traže i dva potencijalna davaoca. Dr Lako Šoškić napominje: “Naš registar je od 2012. godine povezan sa svetskim registrima, što dodatno povećava šansu za pronalazak odgovarajućeg davaoca. Ipak, veoma je važno da omasovimo sopstveni registar.”

Za žene koje razmišljaju o ovom humanom činu, važno je znati da je procedura bezbedna i brza. Davanje uzorka krvi ne predstavlja zdravstveni rizik, a mogućnost da spasite nečiji život čini ovu odluku izuzetno vrednom. Posebno je značajno da majke, sestre, tetke i prijateljice budu deo registra, jer svaka osoba može nekome postati spas.

Ako želite da postanete davalac, obratite se najbližoj transfuzijskoj službi gde ćete dobiti sve neophodne informacije i smernice. Za sva medicinska pitanja konsultujte se sa svojim lekarom.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.