Saznajte kako da prepoznate simptome, ublažite tegobe i kada je vreme za posetu lekaru

Bol u ručnom zglobu predstavlja čest problem među ženama, bilo da su zaposlene u kancelariji, često koriste računar ili svakodnevno obavljaju razne fizičke poslove. Iako je učestaliji kod žena srednjih godina, može se javiti u bilo kom periodu života. Razumevanje razloga i pravovremena reakcija su ključni kako biste sačuvali zdravlje zglobova i izbegli ozbiljnije komplikacije. Ručni zglob je kompleksan spoj kostiju, ligamenata i tetiva, zbog čega je podložan povredama i različitim stanjima. Bol može nastati iznenada, na primer posle povrede, ali se često javlja i postepeno, bez jasnog uzroka. Pored bola, moguće su i tegobe poput utrnulosti, peckanja ili slabosti u šaci, što može značajno otežati svakodnevne aktivnosti. Najčešći razlog pomenutih simptoma je sindrom karpalnog tunela, koji nastaje zbog pritiska na nerv u zglobu. Ovaj sindrom često karakterišu trnjenje i slabost prstiju, a može se pojaviti tokom trudnoće, nakon dugotrajnog korišćenja računara ili kod ponavljajućih pokreta rukom. Tendinitis, odnosno upala tetiva, javlja se kod žena koje obavljaju slične pokrete tokom dana – poput kuvanja, rada za kompjuterom ili nege dece. Bol se tada pogoršava pri pokretu i može se širiti na područje palca. Ganglionske ciste su još jedan uzrok neprijatnosti u zglobu. Iako su benigne, mogu izazvati osećaj pritiska ili tup bol, a ponekad dovode do utrnulosti. Ove ciste su češće kod žena i uglavnom ne zahtevaju agresivno lečenje, ali mogu smetati u svakodnevnom životu. Artritis – osteoartritis i reumatoidni artritis – može izazvati hronične tegobe, ukočenost i otok zgloba. Osteoartritis nastaje postepeno, dok je reumatoidni artritis, kao autoimuna bolest, češći kod mlađih žena. Giht se ređe javlja, ali donosi iznenadne i intenzivne bolove, praćene otokom i crvenilom. Reumatolog dr Milica Todorović ističe: “Ukoliko primetite da bol u zglobu traje duže od nekoliko dana, pojačava se ili ga prate otok, crvenilo i smanjena pokretljivost, važno je da se obratite lekaru. Rano otkrivanje uzroka simptoma može sprečiti dalje komplikacije.” Da biste olakšali bol, savetuje se izbegavanje ponavljajućih pokreta, odmaranje šake, upotreba hladnih obloga i lagane vežbe istezanja. Nošenje ortoze može biti korisno kod pojedinih stanja, kao i pažljivo obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Na kraju, imajte na umu da je za preciznu dijagnozu i savet neophodna konsultacija s lekarom, posebno ukoliko se simptomi pogoršavaju ili ometaju vašu rutinu. Pravovremena briga o rukama doprinosi vašem zdravlju i kvalitetu života.

Stručnjaci otkrivaju ključne razlike u prenosu i simptomima, kao i savete za prevenciju u svakodnevnom životu

Nedavni slučajevi hantavirusa na kruzeru u Atlantskom okeanu, sa tragičnim ishodom za troje putnika, izazvali su dodatnu zabrinutost kod žena koje brinu o zdravlju svoje porodice. Ova vest se pojavila u trenutku kada još pamtimo pandemiju kovida, pa mnoge žene žele da znaju na koji način se ova dva virusa razlikuju i kako ih možemo prepoznati. Stručnjaci naglašavaju da, iako oba mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, postoji značajna razlika u njihovom prenošenju i rasprostranjenosti.

Hantavirus uključuje dve glavne vrste: evropsko-azijski soj (koji uglavnom izaziva probleme sa bubrezima i krvarenja) i američki soj, poznat po teškim respiratornim simptomima. Većina hantavirusa prenosi se isključivo kroz kontakt sa izlučevinama glodara, dok je prenos sa čoveka na čoveka izuzetno redak i uglavnom vezan za „Andes soj”, koji je bio prisutan u pomenutom incidentu na kruzeru.

Za razliku od kovida, koji se lako i brzo prenosi kapljičnim putem među ljudima, hantavirus je mnogo ređa pojava. U SAD je od 1993. do kraja 2023. registrovano samo 890 slučajeva hantavirusnog plućnog sindroma. Iako broj obolelih nije veliki, ne treba zanemariti ovaj virus jer može imati težak tok bolesti.

Infektolog dr Thomas Russo objašnjava: „Kod kovida smo u startu znali vrlo malo, ali se brzo pokazalo da je veoma zarazan. Kod hantavirusa imamo više decenija iskustva i znamo da su šanse za prenos među ljudima minimalne, osim kod specifičnog soja, kao što je Andes.“

Za žene koje žele da zaštite sebe i svoju porodicu, važno je znati da se hantavirus najčešće prenosi boravkom u prostorima gde ima glodara, kao što su stare kuće, podrumi ili vikendice. Prenos sa čoveka na čoveka je veoma retka pojava. Najvažnija mera prevencije je održavanje čistoće i izbegavanje dodira sa izmetom i urinom glodara. Simptomi hantavirusa mogu uključivati visoku temperaturu, bolove u mišićima i umor, ali bolest može napredovati do ozbiljnih respiratornih tegoba.

Prema rečima dr Amesha Adalje: „Važno je da ne paničimo, ali i da budemo svesni simptoma i mogućnosti zaraze, posebno ako živimo ili boravimo u područjima gde su glodari prisutni.“

Praktični saveti za žene podrazumevaju redovno provetravanje i čišćenje prostora, korišćenje zaštitne opreme (maska i rukavice) tokom čišćenja potencijalno zaraženih mesta i pažljivo odlaganje hrane. Ako primetite simptome koji ukazuju na težu infekciju, obavezno se javite svom lekaru. Za tačnu dijagnozu i savet, konsultujte se sa stručnjacima.

Redovne provere i zdrave navike pomažu u prevenciji komplikacija, naročito oko Svetskog dana hipertenzije

Svetski dan hipertenzije, koji se svake godine obeležava 17. maja, podseća na važnost pravovremenog otkrivanja i praćenja povišenog krvnog pritiska – jednog od najčešćih zdravstvenih izazova današnjice. Ova, često neprimetna bolest pogađa oko 1,4 milijarde ljudi širom sveta, među kojima su i žene svih životnih dobi, a naročito one nakon četrdesete godine.

Hipertenzija često ne daje jasne simptome, ali može izazvati ozbiljne probleme poput infarkta, moždanog udara, oštećenja bubrega ili vida. Farmaceutkinja Sonja Stojiljković naglašava da je redovna kontrola krvnog pritiska ključ prevencije: „Hipertenzija je bolest koja često ne daje simptome, ali postepeno oštećuje krvne sudove i vitalne organe. Zbog toga je redovna kontrola pritiska osnov prevencije. Jednom uspostavljena terapija najčešće je dugotrajna i ne sme se prekidati na svoju ruku, čak ni kada se pacijent oseća bolje“.

Posebnu pažnju treba obratiti na uticaj pojedinih lekova na krvni pritisak. Lekovi protiv bolova, sredstva za prehladu sa dekongestivima, hormonska kontracepcija i neki antidepresivi mogu povisiti pritisak. “Važno je da se žene uvek konsultuju sa farmaceutom ili lekarom, čak i kada je reč o biljnim suplementima, jer i oni mogu uticati na krvni pritisak”, ističe Stojiljković.

Farmaceuti sa dodatnom edukacijom za savetovanje o hipertenziji mogu biti velika pomoć ženama koje žele bolje da razumeju svoju terapiju i nauče kako pravilno da mere pritisak kod kuće. Ove stručnjake možete pronaći u apotekama širom Srbije, kao i na zvaničnom sajtu farmaceutske komore u delu posvećenom savetnicima za hipertenziju.

Da biste umanjili rizik od posledica visokog pritiska, preporučuje se uvođenje zdravih navika: izbalansirana ishrana sa smanjenim unosom soli, redovno vežbanje, održavanje zdrave telesne mase, kao i izbegavanje pušenja i preteranog alkohola. Edukativni video materijali o pravilnom merenju pritiska dostupni su i online, što ženama olakšava da same vode računa o svom zdravlju.

Prevencija hipertenzije je zadatak i pojedinca i zajednice. Doslednom kontrolom i sitnim promenama u svakodnevici, rizik od komplikacija može se značajno smanjiti. Za tačnu dijagnozu i stručne savete obavezno se obratite lekaru.