Simptomi hipotenzije često pogađaju žene – evo kada treba tražiti savet lekara i kako olakšati svakodnevicu

Nizak krvni pritisak, poznat kao hipotenzija, čest je problem kod žena, a simptomi poput slabosti, vrtoglavice i malaksalosti mogu značajno uticati na kvalitet života. Iako se češće govori o visokim vrednostima pritiska, važno je prepoznati i značaj niskog pritiska, koji najčešće pogađa mlađe žene, ali se može javiti u svim životnim dobima.

Najprepoznatljiviji simptomi hipotenzije uključuju nestabilnost, zamagljen vid i osećaj slabosti, naročito prilikom iznenadnog ustajanja iz kreveta ili sa stolice. Tokom vrelih letnjih dana, tegobe se mogu pojačati zbog pojačanog znojenja i gubitka tečnosti, a vrtoglavica se često javlja ujutru ili nakon dužeg sedenja. Upravo zato je važno obratiti pažnju na učestalost ovih simptoma – ukoliko su slabost, nesvestica ili vrtoglavica česti, treba se obavezno konsultovati sa lekarom. Kod uporno ponavljajućih simptoma, preporučuje se dodatna dijagnostika kako bi se isključili ozbiljniji zdravstveni problemi.

Dehidracija, odnosno nedovoljan unos vode ili preterano znojenje, najčešće dovodi do niskog krvnog pritiska, jer količina krvi u telu opada. Osim toga, određeni lekovi, anemija, hormonski disbalans ili srčani problemi takođe mogu biti uzrok hipotenzije. Stručnjaci ističu da je pravilna hidratacija ključna – potrebno je često unositi vodu i izbegavati duže periode bez tečnosti. Dr Nevena Milovanović, kardiolog, naglašava: “Najvažnije je prepoznati simptome i ne zanemarivati ih. Ukoliko se vrtoglavica ponavlja, posebno uz gubitak svesti, obavezno potražite savet lekara.”

Da bi se ublažili simptomi, preporučuje se redovan unos tečnosti, više manjih obroka tokom dana i umerena fizička aktivnost. Izbegavajte naglo ustajanje iz kreveta ili sa stolice, a tokom toplih dana birajte laganu odeću i pravite češće pauze za odmor. Iako hipotenzija uglavnom nije opasna, uporna slabost, nesvestica ili drugi simptomi zahtevaju proveru kod lekara, jer samo stručnjak može utvrditi pravi uzrok i preporučiti odgovarajuće lečenje.

Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite svom lekaru.

Neredovan ciklus, emotivne promene i valunzi mogu najaviti početak klimaksa godinama pre menopauze

Većina žena u Srbiji, obično između 40. i 50. godine života, počinje da primećuje prve promene koje ukazuju na predstojeći klimaks još pre same menopauze. Ove rane promene, poznate kao perimenopauza, nastaju zbog oscilacija hormona koje utiču na celokupno zdravlje žene. Prvi simptomi najčešće se ogledaju u neredovnim menstrualnim ciklusima – ciklusi mogu postati kraći ili duži, a krvarenje varira. Uz to, mnoge žene doživljavaju fizičke tegobe poput iznenadnih talasa vrućine (valunzi), noćnog znojenja i problema sa snom, što može značajno uticati na svakodnevnu energiju i funkcionisanje.

Pored fizičkih simptoma, česte su i emocionalne promene. Žene mogu postati razdražljivije, imati nagle promene raspoloženja ili osećati anksioznost i bez vidljivog razloga. Takođe, moguće su promene u seksualnoj želji, kao i suvoća kože i sluzokože. Sve ove promene su rezultat postepenog pada hormona, naročito estrogena, koji je ključan za žensko reproduktivno zdravlje.

Simptomi klimaksa ne javljaju se kod svih žena u isto vreme niti sa istim intenzitetom. Hormonske promene mogu trajati nekoliko godina pre nego što menstrualni ciklus u potpunosti prestane.

Pravovremeno prepoznavanje simptoma klimaksa pomaže ženama da se lakše prilagode i upravljaju svakodnevnim obavezama. Razumevanje sopstvenog tela daje prednost u pripremi na sve promene koje nastupaju, a rana reakcija može ublažiti neprijatnosti i doprineti boljem kvalitetu života.

Dr Marija Petrović, ginekolog, ističe: „Promene u ciklusu, poremećaji sna i valunzi su najčešći rani znakovi klimaksa. Važno je da žene znaju da nisu same i da za mnoge simptome postoji rešenje.“

Zdrave navike kao što su redovno kretanje, izbalansirana ishrana i kvalitetan san mogu pomoći u smanjenju simptoma ovog perioda. Takođe, otvorena komunikacija sa lekarom o svakoj promeni je ključna za pronalaženje najboljeg individualnog rešenja. Ukoliko primetite izražene promene koje ometaju svakodnevni život, obavezno se obratite ginekologu ili izabranom lekaru. Samo stručnjak može precizno proceniti situaciju i preporučiti odgovarajuće mere. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se konsultujte sa lekarom.

Stručnjak otkriva koja pića nisu preporučljiva tokom visokih temperatura i nudi savete za očuvanje zdravlja

Sa dolaskom vrelih letnjih dana, žene se sve češće pitaju kako da sačuvaju svoje zdravlje dok temperature dostižu od 31 do 34 stepena. Prof. dr Ranko Raičević, neurolog i načelnik Klinike za neurologiju VMA, upozorava da visoke temperature šire krvne sudove, što može posebno ugroziti žene sa srčanim ili moždanim problemima. Vrućina može dovesti do pada krvnog pritiska i smanjenog snabdevanja mozga kiseonikom, što izaziva glavobolju, vrtoglavicu i osećaj slabosti.

Kada je reč o izboru osvežavajućih napitaka, prof. dr Raičević savetuje da se prioritet daje negaziranoj vodi. On ističe da gazirani napici mogu biti rizični za srčani ritam: “Treba uvek nositi flašu negazirane vode, obavezno negazirane, jer određeni joni iz gaziranog napitka ako se unesu u većim količinama, mogu da budu pokretači poremećaja srčanog ritma”, naglašava on. Žene sa zdravstvenim tegobama posebno treba da izbegavaju gazirane napitke, dok zdrave osobe mogu povremeno da ih konzumiraju, ali umereno.

Kada su u pitanju alkoholna pića, prof. dr Raičević je izričit: treba ih potpuno izbegavati tokom velikih vrućina. “Strogo sam protiv alkohola u ovim okolnostima, jer to piće dodatno širi krvne sudove i smanjuje potrošnju kiseonika u mozgu i srcu. Alkoholna pića na ovim ekstremnim temperaturama su posebno opasna, a najopasnija su ta takozvana žestoka alkoholna pića”, upozorava dr Raičević.

Pored izbora pića, savetuje se i izbegavanje boravka napolju u periodu od 10 do 16 časova, jer je tada UV zračenje najintenzivnije. Pravilna hidratacija smanjuje mogućnost glavobolje i iscrpljenosti, pa je preporuka da odmah nakon buđenja popijete čašu vode. Dr Raičević napominje da vrućine mogu dovesti do lošijeg sna, češćeg buđenja i jutarnje glavobolje.

I korišćenje klima uređaja zahteva određenu pažnju – temperatura u prostoriji ne bi trebalo da bude više od šest do sedam stepeni niža od spoljne, kako bi se izbegli nagli temperaturni šokovi. “Klima ima svoje mesto i ona služi rashlađivanju prostorija, a ne hlađenju i stvaranju uslova kao da smo u Oslu, a mi smo u suštini na Kipru. Da temperatura bude šest-sedam stepeni različita u odnosu na spoljašnju i da nam u prostoriji ne bude hladno ni toplo, već prijatno”, savetuje dr Raičević.

Žene sa hroničnim oboljenjima kao što su visok pritisak, srčane ili moždane bolesti, treba da posebnu pažnju obrate na unos tečnosti i na redovno uzimanje terapije. Za sve dileme i pravu dijagnozu, najbolje je obratiti se svom lekaru.