UV zraci mogu prouzrokovati kataraktu i suve oči, a pravilna prevencija je ključ očuvanja vida tokom cele godine

Sa dolaskom sunčanih dana, žene svih uzrasta suočavaju se sa povećanim rizikom koje UV zračenje nosi po zdravlje očiju. Iako često mislimo na zaštitu kože, jednako je važno brinuti i o očima, jer posledice mogu biti ozbiljne – od privremenih neprijatnosti do trajnog oštećenja vida.

UV zraci mogu izazvati takozvane “opekotine oka” ili fotokeratitis, koje se manifestuju crvenilom, suzenjem, preosetljivošću na svetlost i zamućenim vidom. Ovi simptomi se najčešće javljaju na oba oka, a mogu nastati ne samo leti na suncu, već i na visokim nadmorskim visinama, kao i na snegu ili ledu gde se UV zraci dodatno reflektuju. Kako naglašava klinički savetnik Paramdip Bilku, „Važno je znati da UV zračenje može biti jako i kada je oblačno.”

Dame koje provode puno vremena napolju često se žale na suve oči – topao vazduh i pojačano isparavanje suza remete suzni film, što izaziva osećaj peckanja, grebanja ili prisustva stranog tela, kao i crvenilo. Ovo je naročito izraženo kod žena koje nose kontaktna sočiva ili rade u klimatizovanim prostorijama.

Dugotrajna izloženost UV zracima povećava rizik od ozbiljnijih bolesti, poput bazocelularnog karcinoma kože oko oka i melanoma oka. Bazocelularni karcinom se obično pojavljuje kao sjajni čvorić ili ružičasta fleka na koži izloženoj suncu, dok je melanom oka ređi i često bez simptoma u početku, ali se može manifestovati tamnim mrljama u vidnom polju, promenom boje irisa ili svetlosnim bljeskovima.

Još jedan važan rizik za žene, posebno s godinama, jeste katarakta – zamućenje sočiva koje dovodi do smanjenja vida. Bilku navodi: „Postoji povezanost između UV zračenja i bolesti oka, kao što je katarakta. Ako mnogo vremena provodite napolju bez zaštite, veća je verovatnoća da ranije razvijete teži oblik katarakte.” UV zračenje takođe može ubrzati razvoj makularne degeneracije koja, ukoliko se ne leči, može dovesti do trajnog gubitka vida.

Kako biste zaštitile oči tokom cele godine, stručnjaci preporučuju sledeće mere:

– Proverite UV indeks pre izlaska i nosite sunčane naočare koje blokiraju 100% UV zraka.
– Šeširi sa širokim obodom dodatno štite oči.
– Kod osećaja suvoće ili iritacije, koristite veštačke suze ili se konsultujte sa oftalmologom.
– Obratite pažnju na promene na koži oko očiju i u vidnom polju, a redovne posete oftalmologu su obavezne, posebno ako primetite bilo kakve simptome.

Bilku savetuje: „Ako primetite crvenilo, suzenje, zamagljen vid ili bilo kakve promene u vidu, obavezno se javite stručnjaku.” Za svaku nedoumicu, obratite se lekaru za preciznu dijagnozu i savet.

Niske doze aspirina pod lekarskim nadzorom mogu smanjiti pojavu i povratak raka kod žena s naslednim rizikom

Nova istraživanja pružaju nadu ženama koje su izložene povećanom riziku od raka debelog creva. Stručnjaci su utvrdili da dnevna upotreba niskih doza aspirina, isključivo uz savet i kontrolu lekara, može značajno smanjiti mogućnost nastanka i povratka ove bolesti, posebno kod onih sa genetskom predispozicijom.

Rak debelog creva je među najčešćim malignim oboljenjima kod žena starijih od 40 godina. Najugroženije su žene koje imaju porodičnu istoriju bolesti ili su nosioci naslednog Linčovog sindroma, koji dodatno povećava rizik od razvoja karcinoma. Primer iz prakse je Britanac Nik Džejms, koji je zbog porodične anamneze uradio genetski test i otkrio mutaciju povezanu sa Linčovim sindromom. On je tokom kliničkog istraživanja svakodnevno koristio aspirin i više od deset godina kasnije nije imao znakove bolesti.

Iako su ranija istraživanja ukazivala na pozitivan efekat aspirina u prevenciji i širenju raka, tek nedavno su objavljeni pouzdani dokazi. Najnovije studije pokazuju da žene koje redovno, prema dogovoru sa lekarom, uzimaju aspirin imaju dvostruko manji rizik od pojave raka debelog creva. Važno je istaći da čak i male dnevne doze (75–100 mg) mogu biti dovoljne, pri čemu je rizik od nuspojava niži.

Prema rečima dr Džona Barnsa, onkologa: “Naše istraživanje je pokazalo da aspirin može značajno smanjiti rizik od raka kod pacijenata sa visokim genetskim rizikom. Ipak, terapiju je potrebno prilagoditi svakom pojedincu i sprovoditi isključivo pod nadzorom lekara.”

Aspirin deluje tako što blokira enzime koji su odgovorni za zapaljenja i rast tumora, ali i dodatno jača imunitet. Noviji podaci sugerišu i da aspirin može smanjiti šansu za povratak bolesti kod žena koje su već lečene od raka debelog creva.

Ipak, dugotrajno korišćenje aspirina može izazvati nuspojave poput krvarenja iz želuca, stomačnih tegoba ili pojave čira, pa je obavezna konsultacija sa lekarom pre početka terapije, kako bi se procenili potencijalni rizici i koristi u skladu sa zdravstvenim stanjem.

Za žene koje imaju porodičnu istoriju raka debelog creva ili brinu o sopstvenom riziku, preporučuju se redovni pregledi, zdrav stil života i savetovanje sa stručnjakom. Aspirin može biti deo strategije prevencije, ali se nikada ne sme koristiti na svoju ruku. Za tačnu dijagnozu i individualni savet, obavezan je razgovor sa lekarom.

Desetominutni program jednostavnih pokreta na podu može značajno unaprediti fleksibilnost i pokretljivost bez dodatne opreme

Novo istraživanje iz Japana donosi ohrabrujuće vesti za žene koje žele da poboljšaju svoje zdravlje, a nemaju mnogo vremena ili pristup teretani. Naučnici su otkrili da desetominutni set jednostavnih vežbi, koje se rade ležeći na leđima i bez ikakve opreme, može doprineti boljoj ravnoteži, agilnosti i fleksibilnosti tela. Ove sposobnosti su od ključnog značaja za svakodnevne aktivnosti i posebno za prevenciju padova – što je jedan od najčešćih uzroka povreda kod žena starijih od 65 godina.

U istraživanju su učestvovali mladi odrasli, ali stručnjaci naglašavaju da je program dovoljno jednostavan i prilagodljiv i za starije žene ili one koje su duže bile fizički neaktivne. Tokom dve nedelje, učesnici su svakodnevno izvodili vežbe na podu, bez korišćenja opreme. Rezultati su pokazali poboljšanja u balansu, brzini pokreta i ukupnoj fleksibilnosti.

Profesor emeritus dr Yoriko Atomi, jedna od autorki studije, navodi svoje iskustvo: „Imam 81 godinu i svako jutro radim ovaj program. Prevencija je ključ kada želimo da izbegnemo padove i probleme sa zglobovima, kao što su bolovi u kolenima i donjem delu leđa.“

Za žene koje ulaze u zrelije godine, održavanje ravnoteže i agilnosti znači veću samostalnost i sigurnost u obavljanju svakodnevnih zadataka. Fizioterapeut dr Tomoaki Atomi ističe da ovakve vežbe telu pomažu da sačuva snagu i koordinaciju, što pozitivno utiče na kvalitet života.

Praktično, program se sastoji od jednostavnih pokreta dok ste na leđima: blago podizanje nogu, lagano okretanje kukova i vežbe istezanja. Preporučuje se svakodnevno vežbanje, uz postepeno povećavanje broja ponavljanja u skladu sa sopstvenim mogućnostima.

Za žene koje žele da unaprede svoje zdravlje kod kuće, stručnjaci savetuju da ovakve kratke rutine uvrste u svoj dan. Vežbanje ne mora biti naporno ili komplikovano da bi donelo rezultate – najvažnija su upornost i pravilna tehnika.

Ako imate zdravstvene tegobe ili niste sigurni koje su vežbe bezbedne za vas, obavezno se konsultujte sa lekarom ili fizioterapeutom. Samo stručna osoba može proceniti šta je najbolje za vaše potrebe.