Fizička aktivnost, zdrav san, pravilna ishrana i upravljanje stresom ključni su za očuvanje mentalne bistrine, a prve promene stižu već za nekoliko nedelja

Briga o zdravlju mozga postaje sve važnija kako godine prolaze, posebno za žene starije od 40 godina koje često prve primete promene u pamćenju i koncentraciji. Poznati neurolog dr Majid Fotuhi ističe da mozak može zadržati vitalnost i u zrelim godinama, ako se u svakodnevni život uvedu određene korisne navike.

Prema dr Fotuhiju, hipokampus i moždana kora su regije mozga odgovorne za pamćenje i učenje. Negativni faktori poput loše ishrane, nedostatka fizičke aktivnosti i stalnog stresa smanjuju njihovu funkciju, dok pozitivne promene mogu čak doprineti njihovom rastu. “Kod mojih pacijenata poboljšanja su bila vidljiva već nakon tri meseca i to na snimcima mozga,” naglašava dr Fotuhi.

Za žene koje žele da uspore starenje mozga i očuvaju mentalnu bistrinu, neurolog preporučuje sledećih pet navika:

1. Fizička aktivnost – Umereno ili redovno kretanje podstiče nastanak novih moždanih ćelija, proces poznat kao neurogeneza. Vežbanje poboljšava koncentraciju i pamćenje, a prve koristi su uočljive već posle nekoliko meseci.

2. Kvalitetan san – U fazi dubokog sna mozak se oslobađa štetnih materija, uključujući one koje se dovode u vezu sa razvojem Alzheimerove bolesti. Dr Fotuhi upozorava: “Ako spavate manje od šest sati, mozak nema dovoljno vremena za detoksikaciju, što može doprineti upalama i smanjenju hipokampusa.”

3. Pravilna ishrana – Ishrana bogata voćem, povrćem, mahunarkama i dovoljnim unosom vode smanjuje upalne procese u mozgu. Transmasti, šećeri i prerađene namirnice imaju suprotan efekat. “Hrana može biti lek za mozak”, navodi dr Fotuhi.

4. Upravljanje stresom – Dugotrajan stres negativno utiče na moždane funkcije. Promena razmišljanja i fokusiranje na rešenja umesto problema pomaže da stres ima manji uticaj i poboljšava kvalitet sna.

5. Aktivno korišćenje mozga – Učenje novih veština, rešavanje mentalnih zadataka i izlazak iz rutine jačaju nervne veze i podstiču moždanu plastičnost. Što više koristite mozak, to je on snažniji.

Sve žene koje žele da unaprede mentalno zdravlje mogu da očekuju prve pozitivne rezultate već nakon nekoliko nedelja od uvođenja ovih navika. Važno je napomenuti da svaka promena životnog stila donosi benefit, ali za svaku dilemu ili simptome treba se obratiti lekaru.

Moderni pristup porođaju donosi mogućnost izbora, toplinu i sigurnost za žene u velikim gradovima

Danas je odluka o tome gde i kako će žena da rodi svoje dete važnija nego ikad, posebno u gradovima poput Beograda gde postoji više opcija. Žene između 25 i 40 godina žele da se tokom porođaja osećaju sigurno, poštovano i podržano, umesto da budu samo deo statistike.

Dr Vladimir Vajs, specijalista ginekologije i akušerstva sa više od trideset godina iskustva, ističe da je ključna razlika u odnosu na prošlost upravo mogućnost izbora. Kako kaže: „Danas svaka buduća mama ima izbor – to je ogroman pomak napred“. Nekada je ženama bilo najvažnije da porođaj prođe bez komplikacija, dok su danas njihove želje i osećanja jednako važni.

Danas žene mogu da biraju između privatnih i državnih porodilišta, što doprinosi poboljšanju zdravstvenih usluga. Dr Vajs smatra da je idealno porodilište ono koje kombinuje prirodan ambijent sa savremenom medicinskom negom. “Idealno mesto bi trebalo da bude prirodna sredina, ali i da pruži potrebnu medicinsku sigurnost i negu”, objašnjava on, naglašavajući da prirodan porođaj nije uvek najsigurniji i da je važno da osoblje bude spremno na svaku situaciju.

Prema dr Vajsovim rečima, porodilišta danas odražavaju i potrebe savremenih žena i društva. Topla atmosfera, empatija i poštovanje želja trudnica postali su standard. Izazov je kako bolnički prostor učiniti prijatnijim, a da se ne ugrozi sigurnost. „Cilj je da u bolničkoj sredini stvorimo kućnu atmosferu“, ističe dr Vajs, jer tako žene osećaju više sigurnosti i manje stresa.

Velika promena je i mogućnost da partner prisustvuje porođaju. “Svaki otac koji želi može da prisustvuje porođaju. To je velika podrška partnerki i može biti presudno za dobar ishod porođaja”, naglašava dr Vajs. Savremeni roditelji su informisaniji i imaju jasne zahteve, što je doprinelo promenama u porodilištima. Dostupnost informacija na internetu omogućila je ženama da znaju šta žele i da to aktivno traže.

Za sve buduće mame važno je da znaju svoja prava: informisanost, mogućnost izbora i dostojanstven tretman tokom porođaja. Najbolje je da se dobro informišu, otvoreno razgovaraju sa lekarima i izaberu porodilište u kojem se osećaju najbezbednije i najprijatnije. Za sve nedoumice i preciznu dijagnozu, uvek se obratite svom lekaru.

Već male promene poput dodatnog sna, više povrća i malo više kretanja mogu značajno smanjiti rizik od srčanog i moždanog udara kod žena

Najnovija australijska studija donosi ohrabrujuće vesti za žene svih generacija. Naučnici su otkrili da svega tri sitne izmene u svakodnevnim navikama mogu znatno umanjiti rizik od srčanog i moždanog udara, posebno kod žena u zrelijim godinama. U istraživanju je učestvovalo više od 53.000 osoba prosečne starosti 63 godine, a rezultati pokazuju da su žene, naročito nakon menopauze, u posebnom fokusu kada je reč o zaštiti srca i mozga.

Analiza životnog stila pokazala je da produženje sna za samo 11 minuta, povećanje svakodnevne umerene ili intenzivne fizičke aktivnosti za 4,5 minuta i unošenje još 100 grama povrća dnevno, može smanjiti rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih događaja za čak 10% tokom perioda od osam godina. Srčani i moždani udar i dalje su među vodećim uzrocima smrti kod žena, a ove promene su lake za primenu i ne zahtevaju veliku reorganizaciju rutine.

Stručnjaci ističu da su dosledne, ali male svakodnevne promene često efikasnije od drastičnih odluka. Nutricionista Nikola Komel naglašava: “Pokazali smo da kombinovanje sitnih koraka u različitim oblastima života može imati iznenađujuće veliki uticaj na zdravlje srca i krvnih sudova. Ohrabruje što je veći broj manjih promena zapravo održiviji za većinu ljudi.”

Za one koje žele još više da smanje rizik, idealna rutina uključuje 8 do 9 sati sna, najmanje 42 minuta umerenog do snažnog kretanja dnevno (kao što su brza šetnja ili uspinjanje stepenicama), kao i uravnoteženu ishranu sa obiljem povrća, voća, ribe i integralnih žitarica, uz ograničen unos prerađenih proizvoda i zaslađenih napitaka. Istraživanje je pokazalo da žene koje su se pridržavale ovih navika imaju 57% manji rizik od kardiovaskularnih i moždanih udara u odnosu na one koje nisu menjale svoje navike.

Važno je naglasiti da fizička aktivnost ne mora biti naporna – ubrzavanje koraka ka prodavnici, stepenice umesto lifta ili šetnja nakon obroka već prave razliku. Kvalitet sna i dobra ishrana podstiču i veću motivaciju za kretanje. Epidemiolog dr Emanuel Stamatakis poručuje: “Čak i male promene u našim dnevnim navikama mogu imati koristi za srce, ali i otvoriti vrata za veće promene na duže staze. Ne potcenjujte snagu jedne ili dve sitne navike, koliko god da deluju nevažno.”

Za žene koje žele da unaprede zdravlje, preporučuje se da prate kvalitet sna, dodaju još jednu porciju povrća dnevno i pronađu nekoliko minuta za brže hodanje. Za svaku promenu ili dijagnozu, konsultujte se sa izabranim lekarom.