Prirodni šećeri iz voća mogu pozitivno uticati na zdravlje, dok industrijski šećeri nose veći rizik po organizam

Šećer često ima lošu reputaciju, naročito među ženama koje žele da vode računa o svom zdravlju, ali važno je znati da nisu svi šećeri isti. Nutricionisti i najnovija istraživanja sugerišu da je odlučujuće kakve vrste i koliku količinu šećera unosimo, a ne potpuno izbegavanje slatkog.

Našem organizmu je potrebna glukoza kao osnovni izvor energije, posebno za funkcionisanje mozga. Međutim, postoji bitna razlika između prirodnih šećera, koji se nalaze u voću, povrću i mleku, i dodatih šećera iz industrijskih proizvoda, slatkiša, peciva i zaslađenih pića. Prirodni šećeri su udruženi sa vlaknima, vitaminima i antioksidansima, što usporava njihovu apsorpciju i sprečava nagle skokove šećera u krvi.

Za žene koje žele da održavaju ili regulišu telesnu težinu, voće je odličan izbor. Istraživanja pokazuju da osobe koje redovno jedu voće često imaju niži indeks telesne mase. Razlog je što voće može zameniti kalorične grickalice i deserte, a vlakna iz voća pružaju duži osećaj sitosti. Na primer, ako pojedete jednu jabuku umesto industrijskog slatkiša, tokom dana ćete uneti manje kalorija.

Nisu svi šećeri isti ni po količini ni po uticaju. Tako šolja jagoda sadrži oko 7 grama šećera, jedna kašika meda čak 17 grama, dok čaša gaziranog pića ima do 30 grama šećera. Voće, zahvaljujući vlaknima i vodi, usporava unos šećera u krvotok i tako sprečava nagle promene nivoa insulina.

Prema rečima dr Snežane Petrović, specijaliste interne medicine: ‘Prirodni šećeri iz voća nisu problematični za većinu ljudi kada se konzumiraju u umerenim količinama, dok je prekomeran unos rafinisanih šećera direktno povezan sa gojaznošću, dijabetesom tipa 2 i bolestima srca.’

Voće nije samo bezbedno za zdravlje, već donosi i dodatne benefite. Bobičasto voće, citrusi i orašasti plodovi bogati su antioksidansima i vitaminima koji štite ćelije, jačaju imunitet i usporavaju starenje. Raznovrsno voće u svakodnevnoj ishrani pomaže u zaštiti od oksidativnog stresa i može smanjiti rizik od hroničnih bolesti.

Većini žena preporučuje se jedna porcija voća dnevno kao užina – to odgovara veličini srednje jabuke ili šaci bobičastog voća. Za osobe sa posebnim potrebama, kao što je dijabetes, količina i vrsta voća treba da se prilagodi uz savet lekara ili nutricioniste.

Zaključak je jasan: prirodni šećeri iz voća i povrća mogu biti deo zdrave, izbalansirane ishrane, dok sa dodatim industrijskim šećerima treba biti obazriv. Za individualne savete i dijagnozu, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Fizička aktivnost, zdrav san, pravilna ishrana i upravljanje stresom ključni su za očuvanje mentalne bistrine, a prve promene stižu već za nekoliko nedelja

Briga o zdravlju mozga postaje sve važnija kako godine prolaze, posebno za žene starije od 40 godina koje često prve primete promene u pamćenju i koncentraciji. Poznati neurolog dr Majid Fotuhi ističe da mozak može zadržati vitalnost i u zrelim godinama, ako se u svakodnevni život uvedu određene korisne navike.

Prema dr Fotuhiju, hipokampus i moždana kora su regije mozga odgovorne za pamćenje i učenje. Negativni faktori poput loše ishrane, nedostatka fizičke aktivnosti i stalnog stresa smanjuju njihovu funkciju, dok pozitivne promene mogu čak doprineti njihovom rastu. “Kod mojih pacijenata poboljšanja su bila vidljiva već nakon tri meseca i to na snimcima mozga,” naglašava dr Fotuhi.

Za žene koje žele da uspore starenje mozga i očuvaju mentalnu bistrinu, neurolog preporučuje sledećih pet navika:

1. Fizička aktivnost – Umereno ili redovno kretanje podstiče nastanak novih moždanih ćelija, proces poznat kao neurogeneza. Vežbanje poboljšava koncentraciju i pamćenje, a prve koristi su uočljive već posle nekoliko meseci.

2. Kvalitetan san – U fazi dubokog sna mozak se oslobađa štetnih materija, uključujući one koje se dovode u vezu sa razvojem Alzheimerove bolesti. Dr Fotuhi upozorava: “Ako spavate manje od šest sati, mozak nema dovoljno vremena za detoksikaciju, što može doprineti upalama i smanjenju hipokampusa.”

3. Pravilna ishrana – Ishrana bogata voćem, povrćem, mahunarkama i dovoljnim unosom vode smanjuje upalne procese u mozgu. Transmasti, šećeri i prerađene namirnice imaju suprotan efekat. “Hrana može biti lek za mozak”, navodi dr Fotuhi.

4. Upravljanje stresom – Dugotrajan stres negativno utiče na moždane funkcije. Promena razmišljanja i fokusiranje na rešenja umesto problema pomaže da stres ima manji uticaj i poboljšava kvalitet sna.

5. Aktivno korišćenje mozga – Učenje novih veština, rešavanje mentalnih zadataka i izlazak iz rutine jačaju nervne veze i podstiču moždanu plastičnost. Što više koristite mozak, to je on snažniji.

Sve žene koje žele da unaprede mentalno zdravlje mogu da očekuju prve pozitivne rezultate već nakon nekoliko nedelja od uvođenja ovih navika. Važno je napomenuti da svaka promena životnog stila donosi benefit, ali za svaku dilemu ili simptome treba se obratiti lekaru.

Moderni pristup porođaju donosi mogućnost izbora, toplinu i sigurnost za žene u velikim gradovima

Danas je odluka o tome gde i kako će žena da rodi svoje dete važnija nego ikad, posebno u gradovima poput Beograda gde postoji više opcija. Žene između 25 i 40 godina žele da se tokom porođaja osećaju sigurno, poštovano i podržano, umesto da budu samo deo statistike.

Dr Vladimir Vajs, specijalista ginekologije i akušerstva sa više od trideset godina iskustva, ističe da je ključna razlika u odnosu na prošlost upravo mogućnost izbora. Kako kaže: „Danas svaka buduća mama ima izbor – to je ogroman pomak napred“. Nekada je ženama bilo najvažnije da porođaj prođe bez komplikacija, dok su danas njihove želje i osećanja jednako važni.

Danas žene mogu da biraju između privatnih i državnih porodilišta, što doprinosi poboljšanju zdravstvenih usluga. Dr Vajs smatra da je idealno porodilište ono koje kombinuje prirodan ambijent sa savremenom medicinskom negom. “Idealno mesto bi trebalo da bude prirodna sredina, ali i da pruži potrebnu medicinsku sigurnost i negu”, objašnjava on, naglašavajući da prirodan porođaj nije uvek najsigurniji i da je važno da osoblje bude spremno na svaku situaciju.

Prema dr Vajsovim rečima, porodilišta danas odražavaju i potrebe savremenih žena i društva. Topla atmosfera, empatija i poštovanje želja trudnica postali su standard. Izazov je kako bolnički prostor učiniti prijatnijim, a da se ne ugrozi sigurnost. „Cilj je da u bolničkoj sredini stvorimo kućnu atmosferu“, ističe dr Vajs, jer tako žene osećaju više sigurnosti i manje stresa.

Velika promena je i mogućnost da partner prisustvuje porođaju. “Svaki otac koji želi može da prisustvuje porođaju. To je velika podrška partnerki i može biti presudno za dobar ishod porođaja”, naglašava dr Vajs. Savremeni roditelji su informisaniji i imaju jasne zahteve, što je doprinelo promenama u porodilištima. Dostupnost informacija na internetu omogućila je ženama da znaju šta žele i da to aktivno traže.

Za sve buduće mame važno je da znaju svoja prava: informisanost, mogućnost izbora i dostojanstven tretman tokom porođaja. Najbolje je da se dobro informišu, otvoreno razgovaraju sa lekarima i izaberu porodilište u kojem se osećaju najbezbednije i najprijatnije. Za sve nedoumice i preciznu dijagnozu, uvek se obratite svom lekaru.