Izvoz gasa potpuno obustavljen više od dva meseca, štete broje se u milijardama dolara

Katar, država poznata po najvećim prihodima od izvoza prirodnog gasa, suočava se sa najtežom ekonomskom krizom u svojoj istoriji. Zatvaranje Ormuskog moreuza i iranski napadi doveli su do potpunog prekida izvoza, čime je više od 60 odsto prihoda države zaustavljeno. Prema procenama, proizvodni kapacitet ključnog postrojenja Ras Laffan smanjen je za 17 odsto nakon što su ga pogodili projektili i dronovi, a nijedan brod sa katarskim gasom nije napustio luku više od dva meseca.

Gubici državne kompanije QatarEnergy meri se milijardama dolara, dok svakodnevni troškovi izgubljene prodaje i zakupa brodova dostižu stotine miliona dolara. Prema prognozi Međunarodnog monetarnog fonda, katarski BDP u 2026. godini beleži pad od čak 8,6 odsto. Istovremeno, Katar uvozi oko 90 odsto hrane, pa je zatvaranje mora dovelo do povećanja troškova uvoza, budući da se namirnice sada dopremaju avionima i kamionima iz Evrope i Amerike. Vlada je bila primorana da cene namirnica subvencioniše, pa su cene u supermarketima porasle za 5 do 10 odsto.

Kriza je značajno uticala i na druge sektore: investicije u projekte poput Lusaila i stotine milijardi dolara uložene u razvoj turističke i poslovne infrastrukture dovedene su u pitanje zbog drastičnog pada broja stranih posetilaca i odlaska međunarodnih kompanija. Analitičari upozoravaju da bi egzodus strane radne snage, koja čini 90 odsto stanovništva, dodatno produbio krizu. Iako Katar raspolaže suverenim fondom od 600 milijardi dolara za održavanje osnovnih funkcija države, dugoročna stabilnost i reputacija investicione destinacije ozbiljno su narušene.

Uprkos teškoj situaciji, rejting agencija S&P Global nije snizila kreditni rejting Katara, oslanjajući se na ogromnu fiskalnu rezervu. Vlasti preduzimaju mere za održavanje stabilnosti i podršku privatnom sektoru, ali sve zavisi od trajanja blokade Ormuskog moreuza, što ostaje ključni faktor za oporavak privrede.

Prihodi budžeta porasli 10,6%, rashodi skočili 18,8%, državni dug premašio 41 milijardu evra

Vlada Srbije odlučila je da poveća akcizu na gorivo nakon što je budžetski deficit u prva tri meseca 2026. godine dostigao gotovo 113 milijardi dinara, četiri puta više nego u istom periodu prethodne godine. U periodu od polovine aprila do polovine maja, akciza na gorivo bila je smanjena za 255 dinara u odnosu na redovan iznos, ali je ova mera trajala nešto više od mesec dana, od 10. aprila do 15. maja.

Tokom tog perioda, vozači su plaćali 54 dinara po litru benzina i 55,53 dinara po litru dizela, dok su redovne akcize iznosile 57,6 i 59,23 dinara, odnosno „pune“ akcize 72 i 74 dinara po litru. Prvobitno umanjenje akcize produženo je do 31. maja, ali je dodatni popust povučen zbog ograničenja iz Zakona o akcizama, koji dozvoljava maksimalno smanjenje od 20 procenata u vanrednim okolnostima.

Prema podacima Ministarstva finansija, budžetski prihodi za prva tri meseca ove godine porasli su 10,6% realno, dok su rashodi zabeležili rast od 18,8%. U tom periodu, akciza je do 13. marta naplaćivana u punom planiranom obimu, nakon čega su usledila smanjenja. Manja akciza direktno je uticala i na prihod od PDV-a, jer se kod akciznih proizvoda PDV naplaćuje na ukupnu cenu, uključujući i iznos akcize.

Procenjuje se da je prosečna mesečna prodaja goriva u Srbiji oko 58 miliona litara benzina i 230 miliona litara dizela. Sa umanjenim akcizama od 12 do 15 dinara po litru benzina i 11 do 16 dinara po litru dizela, država je za dva meseca smanjenih akciza izgubila oko 66 miliona evra prihoda. U istom periodu, državno zahvatanje iz maloprodajne cene goriva palo je sa 105 dinara po litru benzina i 110 dinara po litru dizela u februaru na 87 i 95 dinara do polovine maja, što je pad sa 58/55% na 46/43% udela u maloprodajnoj ceni.

Kako se navodi, budžetski manjak može se pokriti jedino dodatnim zaduživanjem. Krajem aprila emitovane su državne obveznice vredne tri milijarde evra, dok je državni dug od početka godine povećan za 1,8 milijardi evra, premašivši 41 milijardu evra. Prema podacima Uprave za javni dug, deficit je 18. maja 2026. iznosio 962 miliona evra.

Zakon o stvarnim vlasnicima od 1. oktobra, multinacionalne i banke prijavile fizička lica, male firme pod sankcijama

Centralna evidencija stvarnih vlasnika u Srbiji, koja je u primeni od 1. oktobra prošle godine, izazvala je brojne nelogičnosti u praksi, posebno zbog izuzetaka koji omogućavaju velikim bankama i multinacionalnim kompanijama da prijave fizička lica – najčešće srpske državljane – kao vlasnike, dok su male firme podložne visokim kaznama do dva miliona dinara ukoliko to ne urade. Prema važećem zakonu, koji je uveden radi suzbijanja korupcije i kriminala, sva pravna lica imala su rok od 60 dana da usaglase podatke o stvarnom vlasništvu. Međutim, već pet meseci nakon isteka tog roka, primećeno je da su u centralnoj evidenciji vlasnici mnogih multinacionalnih kompanija i stranih banaka upisani srpski državljani koji obavljaju rukovodeće funkcije, iako nemaju stvarnog vlasničkog udela.

Kao razlog za ovakvu praksu navodi se izuzetak pod oznakom „OSV6“, koji dozvoljava da se kao stvarni vlasnik upiše zastupnik ili član upravnog organa kada se pravi vlasnik ne može identifikovati. Prema rečima Darka Majstorovića iz udruženja „Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije“, evidentno je da su strane banke i velike korporacije iskoristile ovu mogućnost, iako su njihovi stvarni vlasnici poznati kroz Centralni registar hartija od vrednosti, koji vodi strukturu akcionara. “Podaci iz Centralne evidencije stvarnih vlasnika pokazuju nešto potpuno neočekivano – upisani vlasnici su fizička lica i to srpski državljani”, izjavio je Majstorović.

Advokat Dušica Jež Bojović ističe da je zakon stvorio veliku tenziju u poslovnoj zajednici, jer je rok za usklađivanje bio 60 dana i nije postojala praksa na osnovu koje bi firme mogle pravilno postupiti. U međuvremenu, male domaće firme koje su u obavezi da prijave stvarnog vlasnika, u slučaju neprijavljivanja snose kazne do dva miliona dinara, dok velike kompanije koriste zakonske rupe. “To isto malo privredno društvo radi pod pretnjom nerealno velikih kazni za neprijavljivanje stvarnih vlasnika, dok se ogromne korporacije kriju iza zakonskih odredbi”, komentariše Majstorović.

Zakon je donet radi efikasnije kontrole vlasničke strukture i sprečavanja zloupotreba, ali trenutna praksa pokazuje da povlašćeni subjekti mogu zaobići celu proceduru, dok su manji privrednici izloženi finansijskom riziku zbog restriktivnih sankcija.