Prolećni dani traže laganiju, ali i dalje hranljivu hranu – nešto što neće opteretiti organizam, a opet će zasititi i prijati posle šetnje ili radnog dana. Paradajz čorba je upravo to: jednostavno jelo koje spaja svežinu, blagu kiselost i kremastu teksturu u jednom tanjiru.

Za ovu čorbu biće vam potrebno nekoliko osnovnih sastojaka: crni luk, šargarepa, malo celera, zreli paradajz ili pelat, supa ili voda, maslinovo ulje i začini po želji. Poenta je u jednostavnosti – što su sastojci kvalitetniji, to će ukus biti bogatiji i prirodniji.

Na malo maslinovog ulja prvo se proprži sitno seckani luk, dok ne postane staklast, zatim se dodaje šargarepa i celer kako bi dali prirodnu slatkoću i dubinu ukusa. Nakon nekoliko minuta dinstanja, ubacuje se paradajz i sve se lagano krčka dok se sastojci ne sjedine u aromatičnu osnovu.

Kada povrće omekša, doliva se voda ili supa, a čorba se kuva još desetak do petnaest minuta. Na kraju se sve može izblendati štapnim mikserom kako bi se dobila kremasta tekstura. Začini poput soli, bibera, bosiljka ili origana daju finalni prolećni potpis ovom jelu.

Ono što ovu čorbu čini posebnom jeste njena svestranost – može da se služi topla ili mlaka, uz parče hleba, krutone ili kašiku rukole na vrhu. Lagana je, osvežavajuća i idealna za dane kada želite nešto domaće, zdravo i brzo, a da ipak izgleda i miriše kao mali gastronomski užitak.

Saznajte kako mleko utiče na varenje, kada ga treba izbegavati i da li ga možete bez brige dodati u kafu

Mnoge žene se pitaju da li je mleko i dalje zdrav izbor u odraslom dobu i da li je bezbedno kombinovati ga sa kafom, posebno zbog čestih stomačnih problema nakon konzumacije mlečnih proizvoda. Na ovu temu odgovara gastroenterolog dr Vojsilav Perišić, ističući da u Srbiji 15 do 17 odsto ljudi ima poteškoće sa varenjem laktoze, šećera koji se nalazi u mleku. Slična situacija je i u drugim mediteranskim državama, gde se pažljivo biraju mlečni proizvodi prema nivou laktoze.

Netolerancija na laktozu nastaje kada organizam ima manje enzima laktaze, što može izazvati nadutost, bolove u stomaku, podrigivanje ili dijareju, uglavnom između osam i dvanaest sati posle konzumacije mleka. Dr Perišić objašnjava: “Ako ovih simptoma nema, znači da ste tolerantni na laktozu”. Na ove znake treba obratiti posebnu pažnju, jer se netolerancija može razviti u bilo kom uzrastu, a kod odraslih je češća.

Pitanje da li je mleko neophodno za odrasle žene takođe je često. Dr Perišić prenosi mišljenje kolege: “Mleko je izuzetno važno do dvanaestog meseca života, ali kasnije više nije neophodno. Ono sadrži kalcijum i jeftino je, ali odraslima u principu nije potrebno”. To znači da je moguće zadovoljiti potrebe za kalcijumom i drugim hranljivim materijama i bez konzumacije mleka, uz dobro balansiranu ishranu.

Kada je reč o popularnom običaju dodavanja mleka u kafu, dr Perišić ističe da nema razloga za zabrinutost: “Podržavam mešanje, to je samo kondicioniranje ukusa kafe. Ja pijem instant kafu s mlekom, ne fali mi ništa. Dakle, kafa i mleko mogu zajedno”. Takođe napominje da je magareće mleko posebno pogodno za osobe sa osetljivim stomakom, ali da je veoma skupo i specifičnog mirisa.

Žene koje vode računa o zdravlju treba da prate kako njihov organizam reaguje na mleko i mlečne proizvode. Ako primetite tegobe, najbolje je posavetovati se sa lekarom kako bi se utvrdila eventualna netolerancija na laktozu i pronašle odgovarajuće alternative u ishrani. Za tačne savete i dijagnozu konsultujte stručnjaka.

Zvuk kiše i promena hormona tokom tmurnih dana mogu pomoći ženama da bolje spavaju i odmore se

Mnoge žene primećuju da su tokom kišnih dana umornije i sklonije drijemanju. Naučne studije pokazuju da vremenske prilike, posebno kiša, zaista utiču na naše telo i raspoloženje bez obzira na godine ili stil života. Razumevanje ovih promena postaje važno u savremenom, užurbanom svetu, jer nam može pomoći da bolje brinemo o sebi.

Stručnjaci navode da zvuk kiše, poznat i kao „ružičasti šum“, ima smirujući efekat na nervni sistem. Doktor Marija Petrović, specijalista neuropsihijatrije, kaže: „Jednolično dobovanje kiše pomaže mozgu da blokira iznenadne i neprijatne zvuke iz okoline, što olakšava opuštanje i uspavljivanje. Zato su audio-snimci sa zvucima kiše veoma popularni kao prirodna pomoć protiv nesanice.“

Kišni dani takođe izazivaju promene u nivou hormona. Kada je napolju manje svetla zbog oblaka, smanjuje se proizvodnja serotonina (hormona sreće), a povećava se lučenje melatonina, hormona sna. Kao rezultat, tokom ovakvih dana žene često osećaju veći umor, pospanost i manjak motivacije za svakodnevne aktivnosti. Dr Petrović dodaje: „Ove promene su prirodne i privremene. Prijatnija temperatura i povećana vlažnost vazduha tokom kiše dodatno olakšavaju san i omogućavaju telu da se bolje odmori.“

Osim fizioloških promena, kiša utiče i na naše navike. Više vremena provodimo kod kuće, uz knjigu ili omiljeni napitak, stvarajući male rituale relaksacije koji su važni za psihofizičko zdravlje, posebno kad smo pod stresom.

Saveti za žene: Ako primetite da vam tokom kišnih dana više prija san, slušajte svoje telo i dozvolite sebi više odmora i opuštanja. Za bolji noćni san, napravite mirnu atmosferu u spavaćoj sobi koristeći zvuke prirode ili blage šumove, a za ozbiljnije probleme sa snom obavezno se obratite lekaru.

Kišni dani ne moraju biti prepreka – mogu biti idealna prilika da se posvetite sebi, napunite baterije i osnažite svoje zdravlje na prirodan način.