Nepravilno korišćenje kontaktnih sočiva, poput spavanja ili plivanja sa njima, značajno povećava rizik od infekcija oka

Upotreba kontaktnih sočiva postala je svakodnevica za mnoge žene koje žele više komfora i slobode u odnosu na nošenje naočara. Ipak, stručnjaci upozoravaju da su loše navike tokom korišćenja glavni izvor ozbiljnih problema sa očima, a ne sama sočiva. Najveći rizik leži u tome što korisnice često potcenjuju posledice određenih postupaka.

Jedna od najopasnijih grešaka je odlazak na spavanje sa stavljenim sočivima. Mnogi misle da povremeno prespavanje sa njima nije štetno, ali zapravo rožnjača tokom sna ne dobija dovoljno kiseonika, što olakšava prodor bakterija. Oftalmolog dr Ivana Petrović naglašava: “Spavanje sa sočivima, osim ako nisu posebno predviđena za to, može višestruko povećati rizik od infekcije rožnjače. Takve infekcije su retke, ali mogu dovesti do trajnog gubitka vida.”

Još jedna česta greška je korišćenje sočiva u vodi – prilikom plivanja, tuširanja ili boravka u bazenu. Voda iz česme, bazena ili jezera nije sterilna, te mikroorganizmi mogu ostati na sočivima i izazvati infekcije, uključujući i retku, ali izuzetno opasnu amebnu infekciju (Acanthamoeba) koja teško oštećuje vid i zahteva dugu terapiju. Stručnjaci preporučuju da se sočiva skidaju pre ulaska u vodu ili, u slučaju jednokratnih, odmah bace nakon izlaska. Upotreba zaštitnih naočara za plivanje dodatno smanjuje rizik.

Nepravilna higijena je još jedna česta greška. Ispranje sočiva običnom vodom ili fiziološkim rastvorom koji nije namenjen dezinfekciji ne štiti od bakterija. Dr Petrović savetuje: “Ispiranje sočiva vodom iz česme ili flaširanom vodom povećava rizik od infekcije. Koristite isključivo preporučene rastvore za čišćenje.” Osim toga, važno je pridržavati se preporučenog roka upotrebe za jedno-, dvonedeljna ili mesečna sočiva, jer duže korišćenje dovodi do taloženja naslaga i rizika od iritacija i infekcija.

Kutijica za sočiva takođe zahteva pažljivu negu. Rastvor u njoj treba menjati svaki put, a samu kutijicu prati i sušiti na vazduhu. Zamena kutijice na svaka tri meseca ili ranije ako je oštećena, smanjuje mogućnost širenja bakterija.

U određenim situacijama, kontaktna sočiva treba izbegavati – kada imate crveno, bolno ili upaljeno oko, tokom virusne ili bakterijske infekcije spojnice, kao i kada se pojavi sekret iz oka ili naglo zamućenje vida. U tim slučajevima obavezno se javite oftalmologu.

Najzad, redovno pranje ruku, poštovanje preporuka za upotrebu i zamenu sočiva, najbolji su način da sačuvate zdravlje svojih očiju. Za svaku nedoumicu, konsultujte se sa stručnjakom.

Skoro 50% žena iskusi umerene do jake valunge u prvoj godini menopauze – otkrivamo savete i terapije

U prvoj godini menopauze, čak polovina žena suočava se sa umerenim do jakim valunzima, ali postoje načini da se simptomi ublaže. Na Women’s Health Lab skupu u Njujorku, glumica i promotorka ženskog zdravlja Garcelle Beauvais razgovarala je sa medicinskom sestrom Barbarom Dehn o tome koliko valunzi mogu uticati na kvalitet života. Ove iznenadne epizode toplote, praćene znojenjem i ubrzanim pulsom, mogu izazvati probleme sa spavanjem i svakodnevnim funkcionisanjem. Mnoge žene ne prepoznaju odmah o čemu se radi, jer se valunzi mogu javljati više puta dnevno i trajati mesecima ili godinama. Garcelle je svoje iskustvo opisala rečima: „Prvi valung sam doživela iznenada dok sam bila na probi garderobe. Nisam znala šta se dešava, pitala sam se da li imam ‘privatno leto’.”

Valunzi nastaju zbog hormonskih promena, naročito pada estrogena u menopauzi. Glavni simptomi su nagla toplota u licu i grudima, crvenilo, znojenje, ubrzan rad srca, ali i noćno znojenje i nesanica. Svaka žena može imati različit intenzitet simptoma. Medicinska sestra Barb ističe: „Važno je da žene znaju da nisu same. Skoro polovina žena ima umerene do jake valunge u prvoj godini menopauze.” Otvoren razgovor sa lekarom je ključan za izradu individualnog plana lečenja.

Danas postoji nekoliko rešenja za olakšavanje valunga. Nedavno je FDA odobrila novi lek pod imenom elinzanetant, namenjen ženama kojima hormonska terapija nije opcija. Razgovor sa lekarom je obavezan pre početka terapije – on procenjuje zdravstveno stanje, moguće rizike i preporučuje odgovarajući tretman. Posebna pažnja potrebna je kod žena koje planiraju trudnoću, imaju probleme sa jetrom ili istoriju epilepsije. Nurse Barb savetuje: „Pre nego što započnete terapiju, obavezno obavestite svog lekara o svim drugim zdravstvenim problemima.”

Pored medicinskih opcija, korisno je usvojiti svakodnevne navike poput nošenja lagane odeće i izbegavanja začinjene hrane i alkohola. Redovno vežbanje i dobar san pomažu u smanjenju intenziteta valunga. Pridržavanje saveta lekara i podrška okoline su od velikog značaja tokom ovog prirodnog životnog perioda. Menopauza jeste normalan proces, ali simptomi mogu biti izazovni – zato je iskren razgovor sa stručnjacima i porodicom važan za lakšu tranziciju. Za tačnu dijagnozu i preporuku terapije, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.

Saznajte zbog čega se iznenadne modrice javljaju, koji su mogući uzroci i kada je važno potražiti stručnu pomoć

Iznenadne modrice na koži često mogu zabrinuti žene, posebno kada se ne sećaju povrede. Ova pojava je češća kod žena starijih od pedeset godina, a najčešće nije razlog za paniku. Kako koža stari, postaje tanja, gubi elastičnost i kolagen, pa su krvni sudovi izloženiji i podložniji oštećenju, što dovodi do češće pojave modrica i na najmanji udarac. Smanjenje masnog tkiva ispod kože dodatno doprinosi njihovoj učestalosti nakon pedesete godine života.

Osim prirodnog procesa starenja, određeni lekovi mogu učiniti kožu podložnijom modricama. Terapija antikoagulansima i antiagregacionim lekovima, kao i dugotrajno korišćenje kortikosteroida ili pojedinih analgetika, može povećati rizik od pojave modrica. Ako primetite da su modrice postale učestalije nakon uvođenja nove terapije, nemojte prekidati lekove sami, već o tome obavezno obavestite svog lekara kako bi procenio situaciju.

Često se na društvenim mrežama spominje da su modrice dokaz nedostatka vitamina C ili K. Iako ozbiljan deficit ovih vitamina nije čest kod osoba koje imaju raznovrsnu ishranu, nedostatak vitamina C može oslabiti krvne sudove, dok manjak vitamina K utiče na zgrušavanje krvi. Samostalno uzimanje suplemenata bez konsultacije sa stručnjakom nije preporučljivo, jer u većini slučajeva nije uzrok čestih modrica.

Lekari savetuju posebnu pažnju ukoliko modrice prate drugi simptomi kao što su krvarenje iz nosa, desni, obilne menstruacije ili pojava sitnih crvenih tačkica na koži (petehije), kao i izražen umor i malaksalost. Ovi znaci mogu upozoravati na poremećaje zgrušavanja krvi ili druga hematološka oboljenja i zahtevaju hitnu lekarsku procenu. Kako ističe prof. dr Predrag Miljić: “Modrice mogu biti alarm za poremećaje zgrušavanja krvi. Ako se uz modrice javljaju i drugi simptomi, obavezno se obratite lekaru.”

Da biste izbegli povrede i zaštitili kožu, preporučuje se nošenje odeće dugih rukava i nogavica, kao i ishrana bogata vitaminima i mineralima. Ukoliko imate problem sa čestim modricama, ne uzimajte lekove i suplemente na svoju ruku. Najvažnije je da se za tačnu dijagnozu i odgovarajuće savete obratite lekaru, jer pravovremena konsultacija može sprečiti ozbiljnije posledice i omogućiti pravilan tretman.